САНУ Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

ПОКРШТАВАЊЕ СРБА ВАТИКАН ЗАБЕЛЕЖИО У 390 ДОКУМЕНАТА: Списи о унијаћењу Срба угледали светло дана захваљујући САНУ и Архиву Војводине

14. март 2025.

Петог децембра 1621. лета Господњег римокатолички свештеник Пасквалин извештава у писму Ватикану да је крстио Николу Копчића „муслимана из Босне“, старог 17 година, а 25.октобра 1623. скадарски бискуп Доминик Андриаши шаље „радосну обавест“ Светој столици да је превео у римокатоличку веру 305 православаца. Пише: Јованка Симић Ово су само прва два од укупно 390 ватиканских докумената о преверавању (унијаћењу) српског народа у 17. веку на простору Далмације, Херцеговине, Босне, Црне Горе и Србије које је угледни српски архивиста Марко Јачов (Бенковац, 1949. – Кастел Гандолфо код Рима, 8. јануар 2022) у Ватикану пронашао и потом сабрао у књигу „Списи конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622-1644.“ Књига докумената

Саво Штрбац: Шумови на вези између САНУ и “Веритаса”

24. децембар 2024.

У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином идуће године, одржи Међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”. Одговор САНУ објавио сам првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због “неопходне извесне историјске дистанце” и “селективности документације” “у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”, очекујући реакцију и других релевантних научних институција и појединаца из Републике Србије (а и

Историја Срба у Хрватској била је хрватски забран

27. децембар 2022.

ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗАБРАНА ДЕЛА АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су истакнути научници и стручњаци. Целокупног мог научног дела не би било да није било професора Васе Чубриловића, рекао је јуче академик Василије Крестић у емотивном обраћању приликом представљања његових сабраних дела у 15 књига у издању „Православне речи” и Архива Војводине. На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су дописни члан САНУ и универзитетски професор Мира Радојевић, научни саветник у Институту за новију историју Србије др Софија Божић, директор ИП „Православна реч” Зоран Гутовић

Радомир Н. Саичић: Отворени допис Извршном одбору САНУ

11. јун 2022.

Свој „допринос“ ревизији јасеновачког питања даје и Српска Православна Црква, чији епископ Јован Ћулибрк изјављује да је тврдња о 700.000 убијених Срба неморална, доводећи при том у питање и званичан српски став о Алојзију Степинцу! Поштоване колеге, Јасеновац, који је врхунац и трагични симбол страдања српског народа, Јевреја и Рома, није на адекватан начин представљен ни домаћој, ни међународној јавности. По степену суровости, демонске мржње према затвореницима, садистичком уживању у неподношљивим патњама невиних жртава, укључујући жене и децу, Јасеновац превазилази друге логоре уништења представља кулминацију зла у свеколикој људској историји. У бившој Југославији, репресиван однос према истраживањима и јавном изношењу истине о овом логору смрти био је последица деловања Брозовог

САНУ се нашла у јеку политичког скандала у СФРЈ

Отворено писмо САНУ

16. јануар 2021.

Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу Владимир Костић налази, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним потезом да председник поднесе оставку. Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање великог и важног јубилеја – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији. Износећи личне ставове о овоме питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до

Подршка професорки Мири Радојевић из Београда: 110 историчара потписало петицију

15. април 2019.

Најважније, међутим, је то што поменути наставници покушавају да дискредитују не само научни рад проф. др Радојевић и њено људско достојанство већ и углед двојице шефова катедара на Одељењу за историју, писца и једног од потписника реферата Преко више новинских прилога, објављених протеклих недеља, јавност је обавештена о проблемима с којима се суочава Филозофски факултет у Београду, што је – с обзиром на чињеницу да је реч о најстаријој високошколској установи у Србији – изазвало забринутост научних кругова. Упоредо с често противуречним информацијама у медијима, из докумената доступних на сајту Факултета сазнало се и за ометање унапређења Мире Радојевић, ванредног професора и дописног члана САНУ, у звање редовног професора. Будући да је проф.

Подршка САНУ професорки Радојевић којој оспоравају напредовање

12. април 2019.

Oдељење историјских наука САНУ подржало је професорку Миру Радојевић са Одељења за историју Филозофског факултета којој, како кажу, појединци са матичног факултета покушавају да оспоре унапређење у звање редовног професора. Из САНУ наводе да се тиме доводе у питање и њен останак на факултету, те сматрају да је то недопустиво за рад Филозофског факултета, као и било које друге високошколске установе. „Велика је штета већ учињена, а на одговорнима је да постојећу ситуацију разреше како би она била бар умањена”, наводи се у саопштењу чланову Одељење истаријских наука САНУ. Додају да је стицање звања редовног професора код Мире Радојевић заслужено и неспорно, те да због тог оспоравања најшири стручни и

Шта САНУ има против књиге о клероффашизму у НДХ?

12. март 2019.

Издавачка кућа „Гамбит” из Јагодине објавила је, први пут, дjело академика проф. др Виктора Новака „Magnum crimen”, с два поглавља, која су до сада изостављана. „Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj“ је књига о развоју клерикализма у Хрватској од краја 19. века до краја Другог свјетског рата Виктор Новак је био хрватски римокатолички свештеник […] Издавачка кућа „Гамбит” из Јагодине објавила је, први пут, дjело академика проф. др Виктора Новака „Magnum crimen”, с два поглавља, која су до сада изостављана. „Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj“ је књига о развоју клерикализма у Хрватској од краја 19. века до краја Другог свјетског рата Виктор Новак је био хрватски римокатолички