Видите ли ову ријеку испод нас, ту зелену, силовиту воду!? Баш на њој, на Дрини, међа је васцијеле православне цивилизације! Овдје се ехо руских звона са Валаама и Оптине чује као грмљавина гњева, а ријечи Словенства као варварство Истока. Ово је наша капија, а на дверима страже руски и српски гробови. Тако говорим Анастасији, Роману и Андреју док стојимо међу српско-руским гробовима, бијелим мермерним крстовима на Војничком гробљу у Вишеграду. Први пут су у Републици Српској и Србији. Анастасија и Роман су рођени Московљани, а Андреј је из Донбаса. Циљно су допутовали да би присуствовали парастосу у част руских војника који погинуше 12. априла 1993. године. Али и свих других