Посавина Архиве - Јадовно 1941.

Годишњица страдања српских цивила у Сијековцу: Минимизирање злочина

26. март 2021.

Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) саопштило је да се данас навршава 29 година страдања српских цивила у селу Сијековац код Босанског Брода, када су различите формације и са хрватским ознакама прешле Саву из Хрватске починиле ратни злочин над становништвом српске националности. Како се наводи у анализи, мотив и узрок напада на Сијековац до данас остаје под знаком питања. Хрватско-бошњачке снаге убиле цивиле и запалиле педесетак кућа у селу без икаквог повода, а Хјуман рајтс воч (ХРВ) наводи да није могао утврдити наводе о покољу, јер се, наводно, радило о оружаном сукобу између српских и хрватско-бошњачких војника, при чему је, како ХРВ тврди, погинуло само двадесетак војника. У таквој

Радош Љушић: Сава, река српских жртава из Јасеновца

29. април 2020.

Диана Будисављевић (Обексер), спасавајући српску децу, урадила је више за српство од српске и југословенске државе и свих Срба. Извор: DANAS ; Аутор: Радош Љушић , 27. априла 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Подстакнут филмом о овој племенитој Аустријанки, написах два своја доживљаја прожета највећом српском трагедијом. Систем логора, под именом Јасеновац, највеће је стратиште Срба и с највећим помором деце на свету. Плазуља, сеоце уз град Брчко, на путу према Бањалуци.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС У ДОЊОЈ ЦРКВИНИ КОД ШАМЦА

15. јул 2019.

У Доњој Црквини код Шамца данас је служен парастос и положени вијенци за 16 бораца погинулих у Народноослободилачком рату, те за 10 бораца и три цивилне жртве у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Борачке организације Доња Црквина Златко Вуковић рекао је да је ово 11. година од када се служи парастос у знак сјећања на погинуле. Он је навео да је 13 погинулих у отаџбинском рату велики број за Доњу Црквину, те додао да су сви животе изгубили у дефанзивним дејствима на бранику отаџбине. Начелник Одјељења за општу управу Лепа Тривић рекла је да је Република Српска, као јединствена и слободна територија, утемељена на жртвама погинулих. „Општинска управа труди се да породицама

Грабовац: Посавина крије измјештене српске гробнице

3. јун 2019.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да се на подручју Посавине налази велики број измјештених српских гробница. „Постоје измјештене масовне српске гробнице на чије постојање је раније указао Нијаз Чаушевић Медо, бивши командир Интервентног вода ХВО-а чији су припадници у марту 1992. године починили злочине над српским цивилима у Сијековцу код Брода“, рекао је Грабовац Срни. Он каже да је највећи проблем то што Тужилаштво БиХ неће да покрене кривични поступак у вези са убиством 59 Рома 1992. године код Брода, чија су тијела пронађена у масовној гробници у Дубочцу. Грабовац је подсјетио да породице погинулих и несталих из Републике Српске

Обиљежено 27 година од оснивања Друге посавске бригаде

18. мај 2019.

У Шамцу је јуче обиљежено 27 година од оснивања Друге посавске бригаде Војске Републике Српске, а тим поводом положени су вијенци код Централног споменика и служен парастос за погинуле борце. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 448 бораца Друге посавске бригаде, 927 је рањено, три се воде као нестала, а кроз бригаду је од 1992. до 1995. године прошло више од 7.500 бораца који су бранили линију дугу 142 километра. Осим бројних гостију из Бањалуке, Дервенте, Брчког, Пелагићева, Брода, Петрова, Приједора, Милошевца и Модриче, обиљежавању је присуствовао и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић који је истакао да је у отаџбинаком рату одбрањена слобода и створени услови да српски

Микић: У школи у Доњој Махали било затворено око 150 Срба

16. мај 2019.

Припадник војне полиције ХВО-а Данијел Микић рекао данас пред Судом БиХ, на суђењу десеторици бивших припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за злочине над Србима у Орашју 1992. године, да је у октобру те године у основној школи у Доњој Махали било затворено око 150 Срба из Оџака и Новог Града, који су прије тога били затворени у Броду. „То су били цивили, изморени, исцрпљени, болесни, рањени. Један старији затвореник је имао рану на нози која није лијечена. Команданта Трећег батаљона ХВО-а Ђуру Матузовића сам обавијестио да су доведени људи са видним повредама, а он је рекао да се све предузме и затражи медицинска помоћ“, изјавио је Микић. Овај свједок Тужилаштва

Бивши логораши још чекају правду

14. мај 2019.

Срби из oпштинe Oџaк, прoгнaни прe 27 гoдинa, пoлoжили вeнцe нa спoмeн-oбелeжje. Мучeни нa 132 рaзличита начина, а силoвaнo 60 жeна разних живoтних дoби Пре 27 гoдинe, почетком мaja муслимaнскo-хрвaтске снaге зaрoбиле су 1.294 српскa цивилa (864 мушкaрцa, 326 жeнa и 104 дeцe) и зaточили их у три лoгoрa у Oџaку. Tим пoвoдoм, прeдстaвници удружeњa лoгoрaшa „Oџaк 92“ из Вукoсaвљa пoлoжили су вeнцe и зaпaлили свeћe нa спoмeн-oбелeжjу у Вукoсaвљу и у Нoвoм Грaду. У оџaчким лoгoримa убиjeнa су 42 лoгoрaша, који су мучeни нa 132 рaзличита начина, a силoвaнo je 60 жeнe свих живoтних дoби. Зa злoчинe нaд Србимa у оџaчким лoгoримa зa 27 гoдина је дoнeтo сaмo oсaм

Сјећање на прве жртве и 27 година од почетка ослобођења Модриче

3. мај 2019.

Служењем помена погинулим борцима и полагањем цвијећа пред централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби данас је у Модричи обиљежено 27 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. На овом скупу, који је организовало Удружење „Ветерани“ из Модриче, подсјетили су да су у зору 3. маја 1992. године јединица од 230 добровољаца из окупиране Модриче и Срби са слободне територије на Tребави ушли у ову општину и ослободили српско становништво које је од 11. априла било у окружењу муслиманских и хрватских снага. Предсједник Удружења „Ветерани“ Модрича и учесник операције Новак Обједовић нагласио је да је то био почетак ослобођења и одбране Модриче и Републике Српске. Прве жртве у

У Лијешћу служен помен за осморицу српских бораца

2. мај 2019.

Код спомен-обиљежја у порти Цркве Свете Тројице у насељу Лијешће у општини Брод данас је служен помен за осморицу српских бораца погинулих прије 27 година током агресије хрватске војске. Предсједник Одбора ратних војних инвалида који дјелује у саставу Борачке организације Брод Горан Мичија нагласио је да је осам бораца погинуло 2. маја 1992. године, бранећи најмилије од хрватске агресије. „Будућа покољења морају учити о стварним и истинским догађајима на простору Брода и шире. Сјећање и организација помена на храбре борце и све српске жртве у протеклом рату је наша обавеза и дужност“, рекао је Мичија. Вијенце су положиле породице погинулих бораца, начелник општине Брод Илија Јовичић, делегација локалне Борачке организације

У Бањалуци идентификовани посмртни остаци седам Срба

1. мај 2019.

У Бањалуци су идентификовани посмртни остаци осам жртава из протеклог рата, од којих је седам ексхумирано из масовне гробнице на локалитету Градског гробља у Броду, саопштено је јуче из Института за нестала лица БиХ. У саопштењу је наведено да су јуче породице погинулих и несталих потврдиле идентитет седам жртава српске националности. Идентификовани су Станко /Симо/ Бузак, рођен 1931. године, Стоја /Стево/ Сријемац, рођена 1910. године, Петра /Захарије/ Сријемац, рођена 1930. године, Обрад /Мирко/ Пиваш, рођен 1931. године, Недељко /Милан/ Митрић, рођен 1953. године, Милорад /Цвјетко/ Лазић, рођен 1941. године у Броду и Мирослав /Јово/ Јефтић, рођен 1974. године у Славонском Броду. Раније је у Заводу за судску медицину Републике Српске у

Договорено преузимање седам посмртних остатака убијених у Броду

1. мај 2019.

Чланови породица погинулих бораца и несталих цивила из Брода данас су у Бањалуци у просторијама Оперативног тима за тражење несталих цивила Републике Српске договорили преузимање седам посмртних остатака лица које су убили припадници регуларне Хрватске војске 1992. године на подручју бродске општине. Предсједник Удружења породица заробљених и погинулих бораца и нестаслих цивила из Брода Марко Грабовац рекао је наовинарима да су ти посмртни остаци пронађени на подручју ове општине у масовним гробницама, додавши да се са тог подручја трага за још 35 лица. Он је нагласио да су на подручју ове општине из више масовних гробница ексхумирани посмртни остаци који се још налазе по костурницама и сличним мјестима у Српској,

Служен парастос за 88 Срба убијених у протеклом рату

26. април 2019.

На градском гробљу у Броду јуче је служен помен за 88 убијених Срба чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице која је откривена након ослобођења ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић подсјетио је да су од марта до октобра 1992. године хрватско-муслиманске снаге формирале логоре за Србе у којима је велики број и убијен. „У масовној гробници на градском гробљу, након ослобођења Брода, пронађена су тијела 88 убијених српских цивила, бораца и војника ЈНА. Прва ексхумација извршена је од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела“, рекао је Видић. Он је навео да је у марту 2000. године Борачка

Сутра помен за 88 убијених Срба

24. април 2019.

На градском гробљу у Броду сутра ће бити служен помен за 88 убијених Срба, чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице која је откривена након ослобођења ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Помен ће бити служен у 12.00 часова крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке организације, која је организатор обиљежавања. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић подсјетио је да су од марта до октобра 1992. године хрватско-муслимански окупатори формирали логоре за Србе, у којима је велики број и убијен. „У масовној гробници у градском гробљу, након ослобођења Брода, пронађено је 88 тијела убијених српских цивила, бораца и војника ЈНА. Прва ексхумација урађена је у периоду

Обиљежено 27 година од формирања Милошевачке чете Војске Српске

22. април 2019.

У Милошевцу код Модриче јуче је обиљежено 27 година од формирања Милошевачке чете Војске Републике Српске. Тим поводом служен је парастос за девет погинулих бораца и 12 цивилних жртава у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Мјесне борачке организације Саво Илић рекао је да је Милошевачка чета бројала 405 бораца, а да је у Цивилној заштити било ангажовано 60 мјештана. „Милошевачка чета, која је формирана 16. априла 1992. године, одбранила је село које током рата није пало у руке непријатеља. Борци ове чете учествовали су и у одбрани српског становништва и територије на простору Градачца, Орашја, Tеслића и Гламоча“, рекао је Илић Срни. Илић је напоменуо да је у рату рањено 28 бораца,

Служен помен за погинуле војнике и цивиле

18. април 2019.

У Шамцу данас је служен помен и положени вијенци код спомен-обиљежја за 122 погинула борца Војске Републике Српске и 22 цивилне жртве рата. Предсједник шамачке Борачке организације Лазар Благојевић рекао је да је овај датум значајан за општину и Републику Српску јер је прије 27 година Шамац ослобођен. „Наши саборци су дали животе за одбрану Српске и Шамца. На споменику су уклесана имена погинулих војника, као и цивила који су животе изгубиле током рата“, навео је Благојевић. Парастосу су, осим породица погинулих, присуствовали представници општинске Борачке организације, начелник општинске Службе за локални економски развој Јадранка Ђукић и начелник општинског Одјељења за општу упрaву Лепа Тривић. Тривићева је рекла да је