Pokolj Архиве - Страница 96 од 159 - Јадовно 1941.

Сремска Митровица: Обележавање осам деценија од Априлског рата и оснивања НДХ

28. јануар 2021.

Централна манифестација обележавања осам деценија Априлског рата планирана је за недељу, 11. април, каже Стево Лапчевић. „Митровачки одред“ одаје почаст краљевској војсци Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која је током свог тужног постојања прогутала на хиљаде Сремаца, махом Срба. Након што су се прошле године, у оквиру обележавања стогодишњице уједињења Срема са Србијом одужили Краљу Петру, Митровчани ће ове године, низом активности, обележити осам деценија од почетка Другог светског рата. Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА – 27. јануар

27. јануар 2021.

Међународни дан сећања на холокауст обележава се – 27. јануара, у знак сећања на датум када је 1945. совјетска (Руска) Црвена армија ослободила нацистички концентрациони логор Аушвиц, најзлогласнији логор смрти у поробљеној Европи. Одлуку да се 27. јануара обележава Међународни дан сећања на холокауст, донела је Генерална скупштина Уједињених нација 1.новембра 2005. године. Приредио – Ђорђе Бојанић Други светски рат однео је преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа који се нашао на мети систематског истребљења од стране нацистичке Немачке и других марионетских држава као што је и Независна Држава Хрватска (НДХ). Поред Јевреја и Срби су у великој мери били жртве нацистичких злочина. Аушвиц, Треблинка, Матхаузен, Дахау,

Усташе су биле суровије од нациста: Професор Гидеон Грајф о два најмонструознија логора

26. јануар 2021.

Израелски историчар проф. др Гидеон Грајф анализирао је злочине у Аушвицу и Јасеновцу: Павелићеви зликовци су уживали у убијању, волели су крв. Немци осмислили ликвидације, да не испрљају руке. Професор др Гидеон Грајф, израелски историчар, анализирајући систем концентрационих логора Аушвиц и Јасеновац, у својој мултидисциплинарној студији истражио је злочине у овим логорима, њихове сличности и разлике. Закључио је: Јасеновац је балкански Аушвиц. Тако је и насловио монографију која је, уз подршку Министарства спољних послова Србије, преведена и на српски језик. – Системи оба логора су били зли, врло окрутни, садистички. Нацисти и усташе брутално су истребљивали људе, потискујући било какав морални кодекс. У њима није било ни трунке обичне људске

Медији и реаговања о скрнављењу споменика покланим Србима у Челебићу

25. јануар 2021.

У масовној гробници у селу Челебић налазе се посмртни остаци више од 400 Срба које су усташе заклале, убиле на други начин или су их живе бацале у јаму безданку Бикушу. Све док надлежни не почну да проналазе починиоце понављаће се недјела попут скрнављења спомен-плоче у Челебићу код Ливна за више од 400 Срба из овог и околних села које су усташе убиле 1941. године, каже делегат из реда Срба у Дому народа парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ Александар Штрбац. „Након 80 година од стравичног злочина у Челебићу, сљедбеници усташке идеологије овим дивљачким чином показују да ни мртвима не дају мира, а данас малобројним Србима у Ливну шаљу узнемирујуће и застрашујуће

Она спасавала, он убијао: Болан филм о Аустријанцима и нама

24. јануар 2021.

Већи део српске јавности ће сигурно бити изненађен чињеницом да је најсвирепији и најмасовнији злочин у Другом светском рату на простору окупиране Србије почињен од стране Вермахта био у Драгинцу, једном малом месту недалеко од Лознице. Ту је број жртава већи него у Kрагујевцу, каже за Нова.рс новинар Аустријске државне телевизије ОРФ Зоран Добрић, аутор документарног филма „Два лица рата“. Овај документарни филм о злочинима Вермахта у окупираној Србији и усташког режима у фашистичкој Хрватској за време Другог светског рата, премијерно је приказан 13. јануара на аустријском јавном сервису. ПОГЛЕДАЈТЕ ФИЛМ Причу о добру и злу Добрић је проткао кроз судбину двоје Аустријанаца који су били активни на тлу бивше

Амерички портал о „Дари из Јасеновца“: Злочини из логора за истребљење за које је мало ко у свету чуо

24. јануар 2021.

Селекциона комисија америчке награде „Златни глобус“ објавила је званично на свом порталу goldenglobes.com аналитички текст о филму „Дара из Јасеновца“ у ком се каже да је реч о причи из једног од највећих логора за истребљење за који је у свету мало ко чуо. „Већина прича из Другог светског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих сведочанстава, али ретко видимо причу детета из концентрационог логора за који је ретко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих“, пише на порталу goldenglobes.com на почетку приказа филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића. Приказивање Антонијевићевог филма креће у биоскопима широм Сједињених Америчких Држава почетком фебруара, а поред трке

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

21. јануар 2021.

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

Jasenovac – “The Auschwitz of the Balkans”

20. јануар 2021.

Serbian Association of Norway’s 1st Conference on Jasenovac concentration camp with professor Gideon Greif, Knut Flovik Thoresen and Karina Cheshuiko. 5.2.2021 | 17:00h CET Link: https://youtu.be/UC5nrm5w3kA The 27th of January, the day of the liberation of Auschwitz, was chosen by the UN for International Holocaust Remembrance Day. As part of this annual observance, the Serbian Association of Norway will be commemorating the hundreds of thousands of Serbs, Jews, Roma and others, the innocent victims of Jasenovac and other death camps of the Nazi Ustaša-regime. We wish to make the Norwegian and international public more aware of this little-known chapter of the 2nd World War, by presenting prof. Gideon Greif’s book, “Jasenovac, Auschwitz of the Balkans”.

(ВИДЕО) Објављен званичи трејлер за филм „Дара из Јасеновца“

19. јануар 2021.

Филм аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић кандидован је за награде „Златни глобус“ и „Оскар“. Амерички студио „101“ објавио је први званични трејлер за филм „Дара из Јасеновца“, који ће од 5. фебруара бити приказиван у САД. Филм аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић кандидован је за награде „Златни глобус“ и „Оскар“. Премијера у Србији заказана је за 22. април – дан пробоја преосталих јасеновачких заробљеника 1945. године. „Дара из Јасеновца“ је први српски филм /и први уопште/ који се бави концентрационим логором Јасеновац у којем су усташе, хватски фашисти, током Дугог свјетског рата убијали махом Србе, Јевреје и Роме. Филм говори о судбини српске дјевојчице

ИТАЛИЈАНИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА: „Хрватска је постала огромна крстионица и џиновска кланица“

19. јануар 2021.

Од првих дана окупације у априлу 1941. године, италијанска војска извјештавалa je о ратним збивањима и у тим су извјештајима упозоравали да је циљ новопроглашене Независне Државе Хрватске (NDH) најстрашнија и најдрастичнија ликвидација Срба. Команда италијанске Друге армије 10. јуна 1941. извјештава да је „хрватски ултранационализам који губи свако осјећање мјере успоставио режим насиља и терора, чији се интезитет стално повећава. Политичку борбу инспирише религиозни осјећај интегрисан у злочину. Политичко – религиозна борба усташа истински поприма таква обиљежја репресије која се може упоређивати с најгорим временима средњег вијека“. Службено формирање усташке војнице (војске) почело је 10. 5. 1941. када је Анте Павелић, поглавник, наредио да се формира војна- усташка снага

ПИТАО САМ ДА У ФИЛМУ О ЈАСЕНОВЦУ ИГРА НАЈВЕЋИ ХРВАТСKИ ГЛУМАЦ, ОН ЈЕ РЕKАО ДА БИ ГА УБИЛИ!

17. јануар 2021.

Нови филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ у свим категоријама је ушао у трку за награде Златни глобус и Оскар, а у фебруару почиње његово приказивање у америчким биоскопима. Славни редитељ био је гост Kурир телевизије и божићне емисије „Усијање“, где је на почетку разговора открио зашто смо толико чекали да неко уради филмску причу о највећем страдању нашег народа. Ми Срби смо увек тражили изговор у комунизму и Титу. Ова влада је и хтела и смела да уради овај пројекат, због тога им скидам капу. Ми смо у сваком случају дошли до тога да имамо први филм о Јасеновцу. Kриви смо и чак смо подлегли последњих неколико деценија

Жртва Свепроваљеница

13. јануар 2021.

Приморан сам да поново скренем пажњу на јалову вјерску заједницу доконих историчара, запаћену унутар државног система Српске, а који у незнању или свјесно, дјелују против усвојене терминологије превода Светог писма по канону СПЦ, те тврде да се Холокауст на српском језику каже Жртва Свеспаљеница. Пише: Дани(ј)ел Симић Пошто су то крајње некреативни људи, ограниченог знања и још ограниченијег капацитета када је стваралаштво и авантура духа у питању, никако нијесам могао да се начудим откуд им такав, с изворником свезанији превод грчке ријечи „холокаустос“? То што тврде да је превод Даничићев, одбијао сам на очекивано незнање, али до те мјере нападно су избјегавали одговор гдје су чули баш облик „Жртва Свеспаљеница“,

Игор Маројевић: „Бележио сам податке о Јасеновцу не знајући да ћу написати роман о томе“ ВИДЕО

11. јануар 2021.

Игор Маројевић, аутор књиге „Остаци света“ добитник је награде „Троношки родослов“ и истиче како у том роману има више од 50 одсто фикције. Овај роман фикционализује претежно женски логор у Јасеновцу. То је део логора три који је био мало изучен зато што су жене смештене тамо биле сужњи, а постојао је табу да не сме да се прича о напаствовању, а то се дешавало тамо масовно, уз остала зверства“, рекао је Маројевић за телевизију Прва. Наглашава да се логором Јасеновац бавио и пре него што је почео да се бави писањем. „Јасеновац ме је заинтересовао кад је почео вишестраначки систем и када су се појавили тематски моменти о том

Лубурић предводио убијање Срба у Јасеновцу

10. јануар 2021.

У усташком логору смрти Јасеновац од 1. до 3. јануара 1942. године убијено је више од 260 заточеника српске националности, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941“. Према свједочењу више преживјелих логораша, међу убијенима се налазио и већи број становника Сарајева, дотјераних у логор 24. децембра, као и одређени број становника Пакраца и околних села, дотјераних у логор 25. децембра 1941. године. Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић који је одабрао логораше који ће бити убијени. Село Кирин, код Вргинмоста у Хрватској, опљачкано је и спаљено 2. и 3. јануара 1942. године, а убијено је 18 српских становника. Веће страдање становништва осујећено је партизанским отпором и евакуацијом

Тешка судбина Срба из Петриње

31. децембар 2020.

Срби на подручју Петриње живе вековима, а од 1784. године имају православну парохију. Међутим, доживели су погром од усташа, како у Другом свјетском рату, тако и 90-тих година, када су им порушене и све цркве. У Петрињском срезу, само у Банском Грабовцу, крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 1.700 Срба из других крајева. У исто време, у оближњем Марин-Бријегу, убијено је још око 2.400 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стријељање из болнице. Усташе су их све