arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Кирин. Света Недеља

Измјештена прича. Тешки људски мјехур се ваљао по прашини, колским путем, на Велики петак, ка цркви као ка избављењу, гдје ће нестати његова тјелесност, његов сувишак пун течности која му отежава кретање, која му спутава слободу. Из једне од кућа извели су оца и мајку, двојицу дјечака од четрнаест и шест година и двије дјевојчице, једну од дванаест, и млађу, која је прије неки дан напунила два љета… Пише: Ђорђе Брујић Дан је био тих, као и сви дани када спарина додија. Глувоћу је реметио благ и једноличан шум воде која се преко уставе пресипала на воденични точак и даље низ ливаде нестајала иза првих шумарака. Кроз багрење, куда је

ВЕЛИЧАЈУ СТЕПИНЦА У СРЦУ ЕУ: Скандалозна конференција у Европском парламенту о злочиначком хрватском кардиналу

Кардинал из епохе злогласне НДХ Алојзије Степинац поново ће у Европском парламенту бити приказан као светац, на конференцији коју организује хрватска посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ. Г. ЧВОРОВИЋ – М. СТАНОЈКОВИЋ Иако до његове канонизације није дошло, а ова тема је на неко време „скинута“ са дневног реда Ватикана, 21. марта о контроверзном надбискупу, који је заслужан за присилно превођење у католичку веру и игнорисање масовних убистава Срба у логорима, биће говора у суперлативу и то у срцу ЕУ. Организаторка је нагласила да ће окупити истакнуте говорнике који ће дати осврт на живот и оставштину „блаженог Алојзија Степинца“, укључујући монсењора Јурја Батељу који ће представити своју књигу о Степинцу,

Помозимо обнову Манастира Медак у Лици

Позивамо Вас да заједничким снагама подржимо обнову Манастира Медак у Лици. Медак, код Госпића, спада у најзначајније црквене центре у Епархији горњокарловачкој. У својој бурној историји Медак је више пута остајао пуст, али је црквени живот увек имао улогу духовног охрабрења верног народа. Својевремено је у овом селу постојао владичански двор, капела Светог Георгија, Храм Покрова Пресвете Богородице, као и храм посвећен Светом Јовану. Такође, 1752. године отворена је школа у којој су се ученици спремали за свештенички чин. Данашњи Храм Усјековања главе Светог Јована Крститеља подигнут је на новој локацији 1724. године и освештан 1884. године. Манастиром је проглашен 2006. године, будући да је овај простор одувек био стециште

Бањалука добија први Календар духовних и историјских догађаја (ВИДЕО)

Бањалука би ускоро требало да добије први Календар духовних и историјских догађаја, саопштено је након састанка представника града и удружења која баштине традицију. Циљ је очување историје и идентитета. Његовање традиције и културе основни су предуслов за опстанак и очување идентитета. Народна игра и пјесма неизоставан су сегмент, али и амбасадор српске тековине. – Жеља нам је да у наредном периоду још више посветимо пажњу овој области, зато смо данас у пуном саставу да заједничким снагама дођемо до што квалитетније реализације првог календара духовних и историјских догађаја – навела је Оливера Чудић Асоцијација бањалучких културно-умјетничких друштава и ансамбла народних игара и пјесама. Заштита историје и културе задатак је сваке локалне заједнице,

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

„И ако хрватска народна душа болује, верујем у здрави народни инстинкт, верујем у оне латентне силе, које леже закопане дубоко у народној души, а које ће, кад се пробуде, убити све заразне клице, које данас муче душу хрватског сељака.„ Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10% Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео.Здравко

Четници из Приједора спашавали Србе из логора „ЦИГЛАНА“

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

U_Knezevu_veceras_odrzano_predavanje_i_otvorena_izlozba_Moje_Jadovno.jpg

Западна Босна – Књига Јадовно 1.

Највећи број Срба и Јевреја који су из западне Босне транспортовани у логор Јадовно био је из Бањалуке, Кључа, Кулен Вакуфа, Горњег Вакуфа, Босанске Крупе, Босанског Новог, Бихаћа, Велике Кладуше и Врнограча. Масовна хапшења у Бањалуци су усташе извршили ноћу између 10. и 11. јула, као и сљедећег дана, по налогу стожерника Велике жупе Сана и Лука Виктора Гутића. Међу заточенима је било више православних свештеника из Бањалуке и њене околине. Ухапшен је и академски сликар Шпиро Боцарић, родом из Будве, иначе директор Етнографског музеја у Бањалуци. Њега су 6. јуна усташе смијенили с дужности и затворили, а затим пустили кући, да би га 12. јула изнова ухапсили, а 19.

Милка и Цвита, сестра и мајка Данице Бошковић-ЛАЛИЋ, које су као и она, преживјеле пакао јаме Равни Долац

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

Антун Милетић за “Глас Српске”: На сцени није само ревизија броја жртава већ цијеле историје

У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

„Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу

Можда и стотину хиљада људи трчало је преко поља избезумљено грцајући; саплитало се, посртало, падало уз продоран, ужасни крик, па продужено потмуло ридање све док маса није пристигла до самог подножја споменика и опколила га. У српским крајевима обогаљеним усташким геноцидом није постојала социјално-психолошка подршка душевно разореним људима који су остали на згариштима, сломљени због губитка најближих сродника или комплетних породица и родова, због претрпљених траума и неизлечених страхова. Без основних материјалних услова за наставак каквог-таквог подношљивог живљења, без било какве смислене, државно подстакнуте терапијске акције и праксе, без душевног прочишћења и смирења, ране су крвариле деценијама после рата. Можда и најснажнији подстицај таквом стању ствари био је ишчашени и

Ђакон Павле Љешковић: У свјетлости будућег вијека – Сусрет са великомученичким Јасеновцем

Ми смо данас обишли музеј Јасеновац, гдје су нас неки вјерујемо добронамјерни људи покушали увјерити у свој концепт, према којем је жртва појединац, што би вјероватно требало да значи да жртва није члан ни припадник ни једне скупине, ни једног племена, ни једног народа. Часни оци, драги ђаци и остала браћо и сестре, који сте оставили своје свакодневне обавезе да бисте се придружили нама на овом путовању – које за нас у великој мјери има карактер поклоничког путовања, а објаснићу касније и због чега. Дакле, Богословија је једна специфична школа, између осталог и по томе што у њој часове имамо и суботом. Данас је требало да, као и сваки други

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ГЕНЕРАЛА ПАНИЋА: Сестра Драгица ми је нестала у НДХ, а онда се појавила после 44 године

Како да опишем сусрет? Драгица је из Загреба у мој стан у новобеоградском блоку 70 дошла као Вјеруша. Мати Боја је 44 године веровала да је њено нестало дете живо и имала је највећу трему. С врата, када се она појавила, сви смо плакали. Онда је отац Никола стиснуо зубе, устао са столице, дигао чашу ракије и рекао: „Она је наше дете! Примамо је назад у породицу.“ Сестра из Загреба је одмах схватила да је заиста Панић, јер је личила као јаје сестрама Зорки и Добрили – овако укратко изгледа највећа породична победа у животним борбама генерала Миодрага Панића, легендарног команданта Гардијске бригаде. Сећа се генерал те 1986. и сусрета

CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv, Bild 101III-Mielke-036-23 / Mielke /

Исходиште геноцида: 1. март

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. Прва објава овог текста са фотографијом нацистичких војника у фесовима, такозване СС Ханџар дивизије, који читају памфлет о односу ислама и јудаизма, десила се 02.03.2010. године. Јединице које су организовале власти тадашње Независне Државе Хрватске, као што је ова, бориле су се као добровољачке чак под Стаљинградом. Из тадашње НДХ, преко Украјине, ишли су да заједно са Хитлером покоре Совјетски савез, односно Русију. Мало се од тада шта озбиљније промијенило. Тако Њемачка опет наоружава Бандеровце у Украјини, а Хрватска шаље добровољце да помогну неонацистичким јединицама. Вијори се шаховница

Делегација Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна из Београда поклонила се невино страдалим Србима у глинској цркви

Делегација Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула и Никола Кукуљ, заједно са доградоначелницом Глине Бранком Бакшић Митић, предсјеником Вијећа националних мањина Града Глине Миланом Мартиновићем, потпредсједником Градског вијећа Града Глине Николом Јанусом и чланицом женске пјевачке групе СКД Просвјета пододбор Вргинмост Љубицом Мраовић положили су вијенац на новообновљену спомен-костурницу невиним српским жртвама, убијеним у усташком покољу у глинској православној цркви 1941. године. Пише: Новинар Српског кола, Драгана Бокун Том приликом за Српско коло Митићева се присјетила звјерстава која су се ту догодила. Прошло је 82 године од покоља над Србима у Глини, који се догодио свега мјесец дана од проглашења Независне Државе Хрватске, звјерски је убијено више од

Свети Петар Дабробосански: Останите на својим парохијама, па шта буде народу, нека буде и вама

Уместо Даре, можете ли да запамтите један број? Знам, причају многи и тек ће причати о Дари из Јасеновца, али… Можете ли да запамтите један број? Eво овај, 29781. Ова прича би баш могла да се зове тако, 29781, а могла би се назвати и „маљ“ или на неки други начин. Наслов ћете ви одабрати, а ево и о чему се ради: Било је то једне мајске ноћи, када је телефон митрополита дабро-босанског Петра Зимоњића изненадно зазвонио. Мора бити да је био свестан шта је посреди, јер су дани новог страдања поново заменили дане мира. Само, ови нови дани нису били као они у време Великог рата, када је по

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.