Pokolj Архиве - Страница 57 од 159 - Јадовно 1941.

НЕЋЕ МОЋИ: Аутоантифашизам

4. јул 2023.

Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана – изјавила је не трепнувши 1. септембра 2019. тадашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на обележавању годишњице почетка Другог светског рата у Пољској. Пише: Филип Родић Посебне изливе антифашизма бивша хрватска председница имала је док се возила колима са својом дечицом слушајући оде „црнцима Францетића Јуре“ (командант усташке Црне легије) у изведби убедљиво најпопуларнијег певача у Хрватској, антифашисте Марка Перковића Томпсона („Вечерњи лист“, 16. јун 2016). Подсетимо се каква је била та антифашистичка борба хрватског народа у Другом светском рату. Потребно је јер многи (више у Србији

Бивши логораши Јасеновца о стравичним злочинима команданта Шакића

30. јун 2023.

Бивши логораш Јакоб Финци подсјетио се јесени 1944. године, када је Шакић био замјеник команданта логора и када су усташе за само десет дана погубиле 3.000 људи. Други логораши морали су да их сахране. Командант хрватског концентрационог логора Јасеновац у Независној Држави Хрватској и високи усташки официр Динко Шакић /1921-2008/ изручен је Хрватској 18. јуна 1998. године, а на суђењу је добио 20 година затвора. Антисрпска атмосфера у Хрватској 1998. године О атмосфери у хрватском друштву 1998. године свједочио је Ефраим Зуроф, директор организације која је „ловила“ нацисте – Центра „Симон Визентал“. Он је стигао у Загреб у јулу те године и сретао је на улицама фудбалске навијаче који су

Календар Покоља: Злочин у Љесковом Дубу код Гацка

29. јун 2023.

У Љесковом Дубу је 29. јуна 1943. на три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи – мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку усташког терора затекли на том мјесту. У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаја Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи још спавали. Домаће усташе и њемачки војници подијелили су се на групе-патроле. Грубо су истјеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дјецу. Оне који су покушавали да бјеже или нису хтјели да напуштају своја огњишта убијали су, без милости, на лицу мјеста.

Календар геноцида: 29. јун 1943. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

29. јун 2023.

У Љесковом Дубу jе 29. jуна 1943. na три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаjа Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи jош спавали. Домаће усташе и њемачки воjници подиjелили су се на групе-патроле. Грубо су истjеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дjецу. Оне коjи су покушавали да бjеже или нису хтjели да напуштаjу своjа огњишта убиjали су, без милости, на лицу мjеста. Међу

Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи

28. јун 2023.

Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акциjа“, започео jе 22 jуна масовним хапшењем Срба и Јевреjа у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мjестима. Командант злогласне Павелићеве тjелесне боjне Миjо Бабић издао jе наредбу да се гранични поjас према Црноj Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење „видовданске акциjе“. У налету хрватских и муслиманских усташа у селима око Гацка убиjено jе 140 мушкараца, жена и дjеце. Са колико су свирепости зликовци извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и циjеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у Чавчиjу jаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бољановићу 12 чланова породице

Помозите да набавимо Јадовничке мајице

28. јун 2023.

Треба нам помоћ донатора да и ове године поклонимо Јадовничке мајице онима који за „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2024.“ дођу на Велебит код Шаранове јаме 29. јуна ове године. Како је све поскупило, превоз а и набавка мајица, тешко се носимо са трошковима организације. Сваки донирани износ је добродошао. -За уплате из Р. Српске: УГ Јадовно 1941. Бања Лука: 5672412700008152 код ATOS BANK AD, Бања Лука, БИХ. -За уплате из Србије: Đurđica Dragaš Vukovljak: ТР: 205900100468058750 код НЛБ Комерцијалне банке са напоменом: Донација за УГ Јадовно 1941. -За уплате из иностранства, погледајте инструкције ОВДЈЕ . И ове године на Јадовну петнаесту годину за редом!

Календар геноцида: 28. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

28. јун 2023.

Српски народ jе на Видовдан страдао у више наврата. Јама Ржани до код Љубиња. Уочи Видовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Братуначка села Лозница и Загони. Муслиманске снаге из Сребренице напале су на Видовдан 28. jуна 1992. године братуначка села Лозницу и Загоне и том приликом убили 12 српских цивила, 11 у Лозници и 1 у Загонима. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска. Везане виjести: Сjећамо

ЈЕДИНИ ЦИЉ ОТИМАЊЕ ИМОВИНЕ СПЦ: Самозвана Хрватска православна црква са 16.000 „верника“, на корак од регистрације

27. јун 2023.

Представници самозване Хрватске православне цркве последња два месеца појачали су кампању врбовања „верника“, а јача и притисак споља да ова „црква“ буде званично призната, потврдио је за „Новости“ Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра „Веритас“. ФОТО: Снимак екрана Он сматра да је тзв. ХПЦ опасна по Србе и Српску православну цркву, јер је реч о дугорочном пројекту, чији су циљеви добијање аутокефалности и отимање имовине СПЦ у Хрватској. – Такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека – објашњава Штрбац. – Наиме, када је „архиепископ“ Александар (Иванов) покушао да је упише, организација ХПЦ постојала је свега годину дана. Законски услов био је

Стоп за усташко дивљање у Аустралији – држава забрањује лик Павелића, слово У и поздрав „за дом спремни”

27. јун 2023.

Аустралијска држава Викторија прошириће забрану истицања фашистичких симбола, у које ће убудуће бити укључено и усташко знамење. Одмах пошто то усвоји држава Викторија , истим путем ће кренути и аустралијска федерална управа. Хитлеров савезник То значи да Хрвати више неће моћи да истичу шаховницу из времена Независне државе Хрватске, фотографије и транспаренте са ликом Анте Павелића, слово У и поздрав „за дом спремни”. Хрватска заједница међу којима је велики број потомака усташа који су након Другог светског рата побегли из Југославије, за то може да захвали фудбалерима клуба „Витезови” из Мелбурна. Они су десетог априла, на дан оснивања Независне државе Хрватске, у свлачионици певали усташку песму „бој се бије, усташки

Јелена Ковачевић: Повратак кући

27. јун 2023.

Вратила сам се кући. / А где бих могла другде отићи. / Мајке ни оца ми нема, нису живи. / А куда ће и они мртви него кући својој бити. / Ко ће их сахранити и воштаницу упалити. Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива) Вратила сам се кући.Прекрстила сам се испред цркве.У првој кући до цркве свиње развлаче тела.Препознах дечака лобање празне лица избодена.На брегу тридесет лешева, само женска и дечија тела.На пар корака од ове гомиле крви и месаколевка празна, без детета. Под њом глава здробљена.Не препознајем да ли је дечак или девојчица.У другој кући седамдесетогодишњи старац лута.У соби мртва два сина и његова стара крај огњишта мртва.Соба мала а

У Придворцима код Требиња служен парастос за жртве усташког злочина

24. јун 2023.

У Придворцима код Требиња служен је парастос за жртве усташког злочина из 1941. године. Придворци – парастос; Фото: РТРС Усташе су у ноћи између 23. и 24. јуна на Придворачкој јами почели са убијањем Срба које су претходно ухапсили на подручју града. У јаму је бачено 13 људи, а након што су тројица заробљених успјели да побјегну, убијање је прекинуто. Злочин, за који нико није одговарао, извршиле су комшије и познаници убијених Срба. Парастос је служио епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а присуствовали су потомци жртава овог злочина. Извор: РТРС

Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45. године (2)

24. јун 2023.

Априлски рат, хрватска издаја и побуна, проглашење НДХ у Чапљини, огорчене борбе за град, окупација прве српске жртве, успостављање хрватске власти и припреме геноцида. Пише: Миленко Јахура За потпуно истребљење Срба идеална прилика после Хитлеровог и Мусолинијевог разбијања Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, мрачне злочиначке творевине. Хрватске масе су је дочекале са еуфоричним одушевљењем. Муслиманске такође, у нешто мањој мери. О каквом се расположењу ради говори и чињеница да је у Чапљини, под вођством католичких свештеника Јуре Врдољака и Илије Томаса, предратних чланова усташке организације, проглашена Независна још 8. априла 1941.године, два дана пре него је исту Кватерник прогласио у Загребу! Опијене шовинистичке масе нападају и разоружавају југословенску војску,

Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава

23. јун 2023.

Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима. Са снимања филма (Фотографије лична архива) У току је снимање документарно играног филма ,,33 анђела” у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у јануару је представила у Београду. – Драго ми је што сам

Крвави пир у глинској цркви

18. јун 2023.

Усташе наредиле да се угаси улична расвета, а онда је почело клање у православној цркви Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта у Глинско Ново Село, Хаджер и Прекопу, где су их зверски мучили, најсвирепије убијали и покопавали у већ ископане јаме. Франц Жућек, жупник Цркве Светог Ивана у Глини, добро се сећа догађаја: „По црквеним књигама знам да је то било 29. 7. 1941. Србе из околине Вргинмоста довозили су у православну цркву камионима и аутобусима, а одатле их даље водили

Календар геноцида у Херцеговини, 13. јун: Мученичка смрт угледних Љубињаца у јами Пандурица

13. јун 2023.

У ноћи 13. јуна 1941, хрватско – муслиманске усташе на челу са Леом Тогоналом у ову јаму су бацили 36 угледних Срба: 33 православца, двојицу католика и једног муслимана. Претходно су их недјељама и данима свирепо мучили у Љубињском затвору. Од камиона којим су довезени из затвора до јаме вучени су 50 метара метара до јаме у коју су угурани живи. Љубињски срез Јама Панурица налази се 2 од Љубиња, код села Вођени, поред самог пута ка Требињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године :1. Божидар Шаренац – свештеник2. Обрен Јахура – учитељ3. Томо Јахура – земљорадник4. Гојко Козић –