Pokolj Архиве - Страница 28 од 157 - Јадовно 1941.

Пашка плава гробница (ВИДЕО)

25. септембар 2024.

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује парастосом обиљежили годишњицу овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се идентичним путем, као Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту убијена најмање 791 особа,

Невјероватна судбина Србина који је умакао усташком ножу (ВИДЕО)

23. септембар 2024.

Невјероватна судбина Србина из села Доњи Придјел код Добоја саткана је од боли, трагедије, ратног злочина, губитка идентитета и ипак – срећног краја. Као двогодишњак претекао је испред усташког ножа, двије деценије живио је под наметнутим муслиманским именом и презименом. Ексклузивно за Печат говори о животној потрази за изгубљеним српским коријеном, идентитетом и износи сумњу да су стотине и стотине српске сирочади након Другог свјетског рата изгубиле сопствени и силом прилика пригрлиле други национални идентитет. Извор: РТРС

Мајку су му заклале усташе, узела га муслиманска породица: Нисам ја Омер, већ…

21. септембар 2024.

Нисам ја Омер Синановић, већ Драгољуб Благојевић! Тачно је да сам, најпре, од рођења па до 23. месеца живота био Драгољуб, док ми усташе не заклаше мајку. Потом сам све до 24. године био Омер, а од тада сам оно што и јесам – Драгољуб. Овим речима некадашњи питомац Државног дечјег дома у Тешњу недалеко од Добоја у БиХ одговорио је на најаву да ће се прусутнима на промоцији књиге „Државни дечји дом Тешањ (1946-1959)“ Јасмина Манџукића, на Старом граду тешањске тврђаве, обратити Омер Синановић. Крепки, сада 80-годишњи Добојлија испричао је да мајка Цвијета кобног 9. децембра 1941. није успела да умакне крвницима Јуре Францетића. Са пеленом у руци пронађена

Велика мапа „Јасеновачки логор 1942“

21. септембар 2024.

Из књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића доносимо велику мапу логора из 1942. године. (Преузмите мапу, PDF) ЛЕГЕНДА УЗ ВЕЛИКУ МАПУ „ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР“ Извор: Стање ствари

Монодрама ,,Туга која траје цијели живот“ у Суботици

20. септембар 2024.

Дванаеста манифестација „Дани Српске у Србији“ биће свечано отворена 20. септембра у Народном позоришту у Београду, а програми из Српске биће представљени у 12 градова Србије. У Суботици ће бити изведена монодрама „Туга која траје цијели живот“, која је ове године изведена у Доњој Градини на Дан сјећања на пробој логораша из концентрационог логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи који је постојао у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. Извор: ЈУСП Доња Градина

Србољуб Живановић: СРБЕ У ЈАСЕНОВЦУ KУВАЛИ ЖИВЕ У KАЗАНИМА ЗА САПУН

18. септембар 2024.

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се за Србија Данас најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. – Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да се нешто уради по питању тачног преобрајавања жртава у систему логора Јасеновац. Југославија је тада била и под снажним притиском Западних земаља да се установи тачан број жртава Другог светског рата у Јасеновцу, једном од најсмртоноснијих нацистичких логора у Европи,

Пoрицaњe и тишинa

17. септембар 2024.

У српњу смo писaли кaкo су прeдстaвници извршнe влaсти минирaли излoжбу с Meмoриjaлним музejoм Хoлoкaустa у Вашингтону jeр je нa jeднoм пaнoу трeбaлo писaти дa je у НДХ прoвeдeнo гeнoциднo нaсиљe нaд Србимa. Kao пaсивни прoмaтрaчи и aктивни суучeсници у тoмe су судjeлoвaли прeдстaвници хрвaтскe дeлeгaциje IHRA-e, чиja je супрeдсjeдaтeљицa билa Сaрa Лустиг, кoja je нeдaвнo имeнoвaнa в. д. рaвнaтeљицoм JУСП-a Jaсeнoвaц. Пишe: Хрвoje Шимичeвић Прoшлe гoдинe хрвaтску влaду je дoпaлa чaст дa угoсти рoтирajућe прeдсjeдaњe Meђунaрoдним сaвeзoм зa сjeћaњe нa Хoлoкaуст (IHRA), нajвaжниjим свjeтским мeђудржaвним тиjeлoм кoje je oснoвaнo зa jaчaњe и прoмицaњe oбрaзoвaњa, сjeћaњa и истрaживaњa Хoлoкaустa. Нajaвљуjући дoмaћинствo, тaдaшњa зaмjeницa шeфицe хрвaтскe дeлeгaциje при ИХРA-и Сaрa Лустиг дoдaтнo je

МИРКО ЦРЕВАР: Како сам преживио покољ у Цреварима на Кордуну

16. септембар 2024.

Мирко Цревар је рођен 1925. године у Вргинмосту, од оца Милоша (Миле) и мајке Анице из Славског Поља рођене Самарџија. Било их је петоро дјеце, најстарија сестра Мирка, брат Ђуро сестре Даница и Катарина, Мирко и најмлађи од њих је брат Петар. Мирко Цревар је био свједок покоља у Цреварима када су усташе покупиле у ноћи 10. на 11. август 1941. редом жене и дјецу и одвели их на жељезничку станицу. Ту су живјела 143 становника у 23 домаћинства. Најмлађи међу њима имао је нешто више од годину дана, а најстаријa жена Петра Цревар око 75 година. – Ујутро су припуцали док су сви спавали. Ја ту ноћ нисам хтио

Јасеновачке бројке по Војдрагу Берчићу

15. септембар 2024.

Аритметика јасеновачког убијања у коју се 1945. упустио иследник Југословенске армије саслушавајући Фра Сотону, једног од команданата овог демонског стратишта, обезвређује данашње, оловно нумеричко сидро од сто хиљада жртава Током маја и јуна 1945. године у Загребу, Војдраг Берчић (1918–2004.), 27-годишњи правник из Сплита, партизан од 1941. и иследник загребачког Војног суда Југословенске армије, каснији филмски и позоришни режисер и сценариста, водио је дуге и мучне дијалоге са командантом Јасеновца, рашчињеним фра Томиславом Филиповићем алијас Мирославом Мајсторовићем, познатим и по надимку Фра Сотона који му је наденуо један комуниста у Јасеновцу док му је Филиповић, камом, изнуђивао „признање” да Бог постоји. „И даље не вјерујем да Бог постоји, али вјерујем

Збогом Никола, брате наш јадовнички

13. септембар 2024.

Прошло је четири године како се упокојио Никола Лончина, најстарији члан нашег удружења Јадовно 1941. Рече ми његова супруга да је лежећи у кревету са високом температуром, затражио да му обуче бијелу кошуљу. Недуго након тога је уснуо и убрзо издахнуо. Са нама је био 22. августа 2020 године у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланицима, на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2020. Мада је био дубоко загазио у 87 годину, није му било тешко да пође са нама и не спава двије ноћи. И тако од 2010. до 2020, једанаест година за редом. Када би нам се обраћао, слушали би га са пажњом. Говорећи јасно и гласно

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас!

8. септембар 2024.

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас! Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом – земља се растужи; ал’ спасосте душе – Небо се весели. А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности! Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас!

Ђакон Будимир Кокотовић: Свети свештеномученици горњокарловачки

8. септембар 2024.

Мартилогиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке Књига „Свети свештеномученици Горњокарловачки – Мартирологиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке“, коју је написао ђакон Будимир Кокотовић, представља значајно историјско сведочанство о страдању свештенства и монаштва Горњокарловачке епископије током Другог светског рата. Издата са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, књига је објављена од стране епархијске издавачке куће „Мартириа“. Мученикослов свештентва и монаштва карловачког владичанства, према речима Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачко г. Герасима, представља дело које нас подсећа на један од најмрачнијих периода у новијој историји. Ова књига ђакона Кокотовића остаје као подсетник будућим генирацијама на покушај затирања и истребљења једног народа на територији Независне Државе Хрватске. Епископ Герасим наглашава да

Ђуро Затезало: Будућност се не гради на лажи

7. септембар 2024.

О страдању Срба у Хрватској у Другом свјетском рату, о ревизији прошлости и минимизирању српских жртава, као и о инструментализовању историје у дневнополитичке сврхе разговарали смо септембра мјесеца 2016. са сада већ покојним историчарем др. Ђуром Затезалом који је живио и радио у Карловцу, а свој је радни вијек посветио истраживању броја жртава Другог свјетског рата на нашим просторима. Извор: Извор: P-portal ; Аутор: Паулина Арбутина 11. 09 2016. ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим

Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба

7. септембар 2024.

У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, обиљежавају се 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце. Служен је парастос и положени вијенци и цвијеће на споменик. Парастосу, који је служио парох бихаћки Славиша Милиновић, присуствовали су министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, државни секретар у Министратству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Ђорђе Тодоров, представници СУБНОР-а, Удружења „Гаравица 1941“, Борачке организације, Организације старјешина Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ. На обиљежавању страдања у Гаравицама и данас отворене провокације из Федерације.

Мирослав Максимовић: Јаме бола никад нису закопане

6. септембар 2024.

Мање познати усташки масакр из августа 1941. у западној Босни, када је сеоска јама Безданка прогутала десетине Срба и, између осталих, затрла породицу његове мајке Стоје Узелац, која је као четрнаестогодишња девојчица, неким чудом успела да се спаси, подстакао је Мирослава Максимовића (1946) да испише потресне сонете. Књигу “Бол”, која не може оставити равнодушним ни читаоце који нису склони поезији, објавио је “Чигоја”. Место у самом врху савременог српског песништва Максимовић је изборио низом изузетних збирки (“Спавач под упијачем”, “Мењачи”, “Сонети о животним радостима и тешкоћама”, “Небо”, “Београдске песме”) за које је добио прегршт најпрестижнијих признања (Бранкова награда, “Милан Ракић”, Змајева, “Бранко Ћопић”, Дисова, Дучићева, “Десанка Максимовић”…). Са супругом Искром,