Pokolj Архиве - Страница 16 од 157 - Јадовно 1941.

Слободан Антонић: Да имамо своје име за Геноцид почињен над Србима од стране НДХ, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас

17. април 2025.

Лењи смо и завидни. Све чекамо да неко други нешто уради. А кад други крене да ради, учињеном послу налазимо сто мана – све бојећи се да ће туђе заслуге некако да умање наш значај. Напомена: Преносимо део текста из прилога Слободана Антонића: Јасеновац у Београду објављен 19. маја 2020. на порталу СТАЊЕ СТВАРИ . Узмимо, рецимо, иницијативу да се геноцид над Србима у 2. св. рату, по угледу на јеврејски Холокауст и ромски Порајмос, назове Покољ. Потребу за таквим, једноставним и карактеристичним, именовањем сувишно је образлагати: да имамо своје име, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас. Али, управо они који се институционално

И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске

16. април 2025.

Архитекта Пеђа Ристић (1931 – 2019.): На три места у Београду прикупљани лешеви из реке. Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. Две реке, Сава и Дунав, на неки начин одредиле су судбину архитекте Пеђе Ристића, аутора неких од најлепших новијих српских цркава. Бивши члан „Медијале“, а потом Enfant terrible београдске уметничке сцене данас има 87 година. Био је у тиму Богдана Богдановића када је овај правио јасеновачки споменик Камени цвет. Потом је прошле деценије у Скупштини града покренуо иницијативу да се на Великом ратном острву подигне црква мученицма чија је тела избацила Сава

Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ

16. април 2025.

Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. Логор Старо сајмиште, 1945. година (Фото- документација „Политике”) То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје Лексикографски завод ’Мирослав Крлежа’ у Загребу. У Политици од 22. априла 2023. пренесена је агенцијска вест под насловом „Данас се у Србији обележава Дан сећања на жртве Холокауста”, у којој је између осталог записано: „Национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату биће

Бурсаћ Владимир: Предрасуда о страдању Срба по расном основу у НДХ је замена теза

14. април 2025.

Противник те тврдње стално потеже, а многи људи мислећи да раде за свој народ, понављају нешто што никада није доказано нити утврђено, суштински бранећи противника. Противник на тај начин конзервира стање у нашем друштву. Као национална институција са одговорношћу да разуме и другима објасни шта се догодило током Другог светског рата на просторима окупиране Југославије, Музеј жртава геноцида из Београда има обавезу да у своме раду као и у саопштавању резултата истраживања, употребљава научну методологију. Научна заједница мора бити оруђе, канал и прозор кроз који ће се објављивати резултати истраживања, сведочења, докази о ономе што се заиста догодило. Научна заједница поседује монопол над научном методологијом, и то је чињеница коју

Дан стварања НДХ, када је на Загреб пала тама а из њега кренуло зло

10. април 2025.

У четири кратке године, она је својим апаратом, у геноциду какав Европа никада није видела, усмртила између 500 000 и 1 000 000 Срба са територија које је окупирала Независна Држава Хрватска је основана 10. априла, пре 83 године, као држава хрватског народа под војно-политичким патронатом Хитлерове Немачке. То се догодило свега 4 дана након инвазије сила Осовине на Југославију, на дан уласка немачких трупа у Загреб. Немачки војници су дочекани као ослободиоци с нескривеним одушевљењем најширих маса загребачких Хрвата. Период који је наступио представља најсрамније раздобље хрватске историје обележено расним законима, концентрационим логорима и бројним злоћинима који су одредили злочиначки карактер нове власти, чиме су распршене наде неких да

Ратко Дмитровић гост Куће Милановића у Бањој Луци

9. април 2025.

Промоција књиге Крст на крижу, двотомног дјела аутора Ратка Дмитровића о мање познатој и потпуно непознатој историји односа Срба и Хрвата. Гостовање Ратка Дмитровића реализује се у сарадњи Куће Милановића и удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Позивамо Вас да 10. априла са почетком у 19. часова присуствујете овом свакако занимљивом догађају. Рекли су о двотомном дјелу Крст на крижу: Академик Василије Крестић: „Зло је ушло у хрватско друштво, хрватску политику и то Дмитровић разобличава не зато што жели некога да осуди, него зато што жели да објасни у чему је проблем, одакле зло долази и циљ му је да нас освести, отрезни, делује лековито на нас да знамо

ВЕЛИКО СТРАДАЊЕ СРЕМА У НДХ

9. април 2025.

Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“. Пише: Владимир Димитријевић Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у Музеју Срема у Сремској Митровици, где се бави истраживањем међуратне политичке историје тог града и Срема, са циљем да се осветли страдање сремских Срба током Другог светског рата. Током 2022. организовао је велику изложбу „Народ жртва злочина“ поводом 80 година од акције усташа Виктора Томића у Срему, када је у августу и септембру 1942. убијено и у

АПЕЛ поводом 80 година од победе над фашизмом

9. април 2025.

На дан 9. маја 2025. године, навршава се 80 година од славне победе савезника над наци-фашизмом као највећим злом у историји цивилизације. Србија и српски народ дали су тој победи огроман допринос и поред руског и пољског народа, поднели највеће људске жртве за слободу Европе и света. Тим поводом независна, нестраначка, непрофитна удружења – Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, Удружење Фонд дијаспора за матицу, СУБНОР Србије и Удружење „Ветерани војно-обавештајне службе Србије“ упућују следећи АПЕЛ Позивамо сва патриотска удружења, организације и појединце да ову годину посветимо одавању најдубљег поштовања стотинама хиљада српских жртава борбе за слободу, херојима и борцима народно-ослободилачке борбе, као и милионским цивилном

Душан Басташић: Не заборављамо, па и дјецу своју учимо шта је то било Јадовно

8. април 2025.

РТС Радио БГ 2 – гост емисије „Говори да бих те видио“ био је Душан Басташић. Одвојите пола сата времена, послушајте укратко о Јадовну некад и сад. Уредник емисије: Рајко Милошевић Извор: РТС Радио Београд 2

Ђурђица Драгаш: ЗОРА БЕЗ ДАНА

7. април 2025.

Заћутале птице, скамениле травке. Замирисало јутро,на јабуку процветалу,на косу девојачкуу крошње уплетену. Шумом се јутро расуло,Снено и милно,тихо као смрт. Спустила се зора са врхова Велебита.Заиграла к’о невеста плавичаста.Зло је камом посекло,вео јој чизмом згазило. Заћутале птице,скамениле травке.Заледило се небо у оку Јовановом. Свануло јутро да дан не постане.Разапето,ножем расечено.Сузама крвавим проклето. Јутро што никад проћи неће.Вечности поклоњено,на длану мом записано. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Ђурђица Драгаш: Маљ

1. април 2025.

Тежак сам, дрвен и крвав. Маљ ми је име. Грдно ми име, грдан и ја. Направише ме прошле јесени у дворишту Стевановом. Истесаше ме од мрког пања, црног ко’ чемер. Исписаше ми судбину чемерну. Презимих у подруму. Од мемљиве земље отежа ми тело, напуни се мраком и јадом. Ал’ проби се светлост и засја пролеће. Зграбише ме чврсти дланови Стеванови. Заигра ми срце, јекну душа заробљена у пању гаравом. Угледах небо и птице, угледах колевку дечју и недра Миличина. Видех искру у очима Стевановим. Запевасмо обојица ударајући коље у земљу. Оградисмо тор за три овце, мираз Миличин… Смејао му се брк, смејао сам се и ја. Били смо весели и

Најава: Бања Лука и Козарска Дубица, 5. и 6. април – Изложба и промоција књиге Огњена Марија Ливањска

31. март 2025.

Удружење ОМЛ наставља са својом активношћу представљања широј публици историје и богате заоставштине Срба Ливањског поља приказивањем изложбе „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, уз истовремено представљање књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. За први викенд априла планирано је обраћање публици у Бања Луци и Козарској Дубици. Очекујемо вас: Видимо се! Извор: Удружење грађана „Огњена Марија ливањска“ Београд

Да ли је Србија помогла СССР-у 27. марта 1941. године?

28. март 2025.

„Борба против фашизма и у Совјетском Савезу и у Југославији била је заједнички циљ. Јединство у борби је у ствари узајмна помоћ. А српске жртве, посебно цивилне, уграђене су и у коначну победу СССР“, каже историчар Момчило Павловић. Годишњица пуча и демонстрација на којима је речено „не“ Тројном пакту 27. марта 1941. године је догађај који је био и остао предмет полемика међу историчарима, не само у Србији, него и у свету. Тога дана група високих официра Југословенске војске, на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем, извела је војни пуч, збацивши са власти трочлано краљевско намесништво, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић, и др Иво

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на Младенце, 22. марта 1942. године

25. март 2025.

Дозволити да нам се понавља оно што се десило 1942. годинe, био би смртни гриjех. Хаџи Бранко Никитовић Часни Оци, поштована сабраћо, потомци и поштоваоци српских жртава у ратовима 20 виjека, драги учесници овог првог Сабрања помаже Вам Бог. Не могу а да нас на самом почетку не подсjетим на риjечи Професоке др. Смиље Аврамов коjа каже: “ Виjек коjи jе иза нас, хх виjек, био jе виjек величанствених успjеха српског народа. На воjном пољу побjеде српске воjске слављене су широм Европе. На научном пољу великани српске науке: Пупин, Тесла, Миланковић ударили су темеље савремене технолошке револуциjе. Мудре риjечи српских државника с краjа 19. и почетком 20. виjека ушле су

Стево Лапчевић: НЕКОЛИКО РЕДАКА О МИТРОВЧАНИМА УБИЈЕНИМ У ЈАДОВНУ

20. март 2025.

Ове године, Сремска Митровица и Музеј Срема обележиће 82 године од страдања Срба Срема у лето 1942, страдања чије је ђурђевданско одвођење најистакнутијих националних радника у Јадовно било само увертира. Након што је 10. априла 1941. проглашена НДХ, а након што је три дана касније у Сремкој Митровици формирана нова власт на чијем челу ће се, уз неколицину предратних заклетих усташа наћи и комплетно руководство предратног ХСС-а (предвођени адвокатом др Петром Гвоздићем), почело се са формирањем усташке организације. Врло брзо, град на Сави добио је свој усташки Табор и Логор, као и своју 16. Усташку (припремну) бојну. Из свих јавних служби протерују се Срби, забрањује се употреба ћирилице, укидају се