arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

МИЛОШ КОВИЋ: Ништа није готово! Пред нама је одговор на питање хоћемо ли као народ живети или мрети? (ВИДЕО)

23. јул 2021.

Свако наше, српско страдање, то сада видимо, имало је смисла. Све кроз шта смо пролазили био је један пут који је био тачно предвиђен за нас, крст ни тежи ни лакше него што смо могли да понесемо. Та страдања од 1941. до 1945. од 1912. до 1918. године, у вековима пре тога, говорим о ратовима и великим страдањима, то смо ми, то је нама припадало. Ово у ексклузивном интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже историчар Милош Ковић. -Оно што смо доживели у Крајини, Сарајеву, Косову и Метохији, у многоме је страшније од оног што смо преживели у Другом светском рату. Али, ништа није готово. Историју треба разумети, али, треба живети

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

22. јул 2021.

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због “озбиљних” 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Дарко Ристов Ђого: Ако Тара није граница за “српске кривице”

21. јул 2021.

Календари и резолуције. Кишно јутро, а треба поћи оним сломивратом између Фоче и Плужина. Па онда у Пиву. Пивски су свети Мученици. Служи Митрополит Јоаникије. Чекамо га, а киша не престаје. Како долази, окреће се: “Оче Дарко, ти ћеш бесједити на јеванђељу!” Шта човјек да каже кад занијеми? Шта је остало и шта има да се искаже на мјесту на коме је смисао свијета престао да постоји, онакав бар каквим га је цивилизација градила вијековима, да би се у прекиду смислености човјека који је постао звијер родило једино што је веће од човјечанског смисла – богочовјечански Свесмисао Жртве, онај коначни поглед Јагњета у коме је спас. Јарослав Пеликан ће написати

Шта је било са Даром у задарској „кристалној ноћи“: Антонијевић о наставку усташког пакла

20. јул 2021.

Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ, открива за Спутњик Предраг Гага Антонијевић. Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ,

Додик: Мржња која је довела до страдања Срба у НДХ ни данас није смањена

20. јул 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да мржња која је довела до страдања српског народа у Другом свјетском рату у Независној Држави Хрватској /НДХ/ данас уопште није смањена и да би се у овом тренутку све то на неки начин поновило, када би за то било прилике, као што је то било и 1991. године. На првом обиљежавању Дана сјећања на убијену и уморену дјецу од усташа у НДХ Додик је у Горњем Јеловцу под Козаром у обраћању рекао да је за њега импресивна та количина мржње која и сада постоји. Он је истакао да би се готово сваки дан могло обиљежавати неко од страдања српског

Mihajlo-Veljic.jpg

Како сам преживио дјечји логор

19. јул 2021.

Прича Михаjла Вељића jедна jе од прича хиљада дjеце с Козаре, коjа су након усташко-њемачке офензиве средином 1942. завршила у логорима НДХ-а. Вељић, рођен у Доњим Подградцима краj Босанске Градишке, у то jе вриjеме био дванаестогодишњак. – Када jе почела офензива, повукли смо се из села у Козару, гдjе смо маjка, моjа браћа Милорад и Перо и jа ухваћени с мноштвом народа и одведени у Стару Градишку. Селекциjа jе извршена одмах; мушкарци и млађе жене одвоjено су слани у Њемачку на рад. Приjе одласка, мушкарци су били на кату казнионице, а ми дjеца и жене били смо у дворишту око казнионице. Било jе грозно вруће, а ниjе било воде. Пресушио

НАЈАВА: Помени поводом 80 година од страдања Ливањских Срба

19. јул 2021.

Ово је осамдесето лето од када су наши рођаци, кумови, пријатељи, комшије, наши сународници побијени усташком руком на 17 стратишта на подручју Ливна и околине. Ово је тридесето лето како су њихове мошти, повађене са већине стратишта, сахрањене у заједничку гробницу у Спомен капели подигнутој у порти српске православне цркве у Лијевну. Осамдесети пут ћемо се заједно помолити за душе и запалити свећу нашим дедовима, бабама, теткама, стричевима, ујацима… које нисмо упознали, који нас нису грлили, али који су били ту негде крај нас у причама и сећањима преживелих и које смо заволели кроз та туђа сећања. Старији смо него што су они били кад их је пресекла и у

Раде Р. Лаловић: СТРАДАЊЕ КАО ИСТОРИЈСКА И ПОЕТСКА ЧИТАНКА

17. јул 2021.

О књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021. Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење. Поготово је то изазов када се пред вама нађе пјесничка збирка инспирисана страдањем једног у историјском контексту у континуитету напаћеног народа као што су Срби. Та поезија страдања и патње је увијек поетско свједочење о страдању и патњи не само у логорима смрти у току два глобална рата у 20. вијеку, него и у грађанском рату с краја двадесетог вијека. И то легитимно поетско свједочење има своју реалну, стварну и општепознату подлогу, а онда и поетско-симболичку надградњу која тај бол

Драгослав Бокан: Србија је препуна дегенерика који мрзе све што је српско! (ВИДЕО)

16. јул 2021.

Гост емисије “Интервју” био је Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, српски књижевник, режисер, колумниста и публициста. Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду. После завршене гимназије, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду и завршио постдипломске филозофске студије. Основао је групу „Бели орлови” 1990. године и био њен командант. Постаје један је од првих држављана Републике Српске. Писао је за часопис „Погледи”, био главни и одговорни уредник часописа „Нове идеје” и био кандидат на председничким изборима у Србији 1992. године као вођа странке „Српски отаџбински савез”. Основао је часописе „Лепа Србија”, „Русија данас” и „Водич за живот”. У издању „Службеног гласника”, Бокан је осмислио

НА ТРНОВОЈ СТАЗИ ЈАДОВНИЧКОЈ: Ако те заборавим Јадовно моје, нека мене јад не заборави!

15. јул 2021.

Овај текст покушавам ујаснити 5. јула 2018. године, на славу Св.Анастасије Српске, мајке Св.Саве. Прије скоро стотину година, 5. јула 1918. године (по Јулијанском календару), у Алапајевску на Уралу претучена је, стријељана и у јаму бачена Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна Романова, сестра посљедње руске царице Александре. Заједно са монахињом Варваром и Великим кнезом Јованом Константиновичем Романовим (мужем српске принцезе Јелене Карађорђевић), бачена је у јаму дубоку 20 метара, рукама црвених бољшевика. Руска Царска породица послије мученишта је спаљена у рударском окну Ганине јаме. На личком распећу народ српски неста,Планина је свједок, крв у љетној роси,Са именом Христа издахнуше боси,И лобања гола у понору оста. Чуј вапаје доље, у бездану, наше, То

Јуре Францетић

Ово је био Јуре Францетић: „Лешеви су били унакажени, дјетету је из лубање исцурио мозак“

14. јул 2021.

Отприлике у исто вријеме кад је Милан Бандић, који се воли заклињати у антифашизам, народу објавио да ће се преименовати Трг маршала Тита у Трг Републике Хрватске, у медијима смо могли прочитати како десничарски ХАЗУД на родној кући Јуре Францетића најављује подизање спомен- плоче овом усташком заповједнику, оснивачу Црне легије и повјеренику за БиХ који ће дио кратке војне каријере провести у Подравини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јула 2017. године. Хоће ли до откривања плоче доћи, тек ћемо видјети. Слављење припадника усташког режима противно је хрватском Уставу па ће бити занимљиво видјети како ће полиција реагирати у овом случају. У

vladimir.jpg

Вјерни потомци невјерних предака

14. јул 2021.

О страдањима Срба у Ливну и околини у ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, о злу коjе се ипак поновило послиjе пола виjека, нема много писаних и других тврдих доказа, чак ни комплетног списка жртава. Да се и не говори о детаљниjим описима ко их jе, гдjе, кад и како побио. Шпекулише се подацима од наjмање 50 па до 107 жртава, али ниjе jасно разграничено да ли се ту ради само о Ливњацима или и онима коjи су однекуд друго довођени и овдjе уморени. По истраживањима  Душка Никића, jедног од оних коjи jе такође прошао кроз пакао новоусташких мучилишта у Ливну и правим чудом остао жив, кроз логоре у Ливну

Младен Булут

Невјесте смрти

14. јул 2021.

Овjенчане победничким соколским ловоровим виjенцем Пребиловчанке су, безмало све до jедне, осим њих 16, скончале у шурманачкоj jами код Међугорjа, aли су, послиjе свих претрпљених паклених мука, нашавши спас у зинулом бездану – побjедиле смрт. Пише: Младен Булут – Боже мили љепих ли сватова, само што им ђувегиjе фале – злурадо jе просиктала Омануша, ханума Халилова и jедна од четири снахе старог Мурата Шоше, пресревши иза поднева другу поворку коjа jе ишла озгор, од школе, па низа страну, кроз село. Предводио jу jе, за разлику од оне jутрошње, раздрагани барjактар идући испред дjевоjака, жена, дjеце и стараца, пореданих у колону од по четири у сваком реду, широко размахуjући заставом, како

др Душан и Ранка Митровић

Сећање на страдале: Прве српске жртве из града Ливна 1941. године

10. јул 2021.

Након успостављања усташке влати, прве српске жртве из самог града Ливна страдале су већ око 20. јуна 1941. године. Били су то угледни становници овога града: лекар др Душан Митровић, зубар др Крсто Зубић и судија Ранко Маргетић, које су усташке власти 20. јуна 1941. године позвале и упутиле у Сарајево на наводни договор са властима у вези пресељења Срба у Србију. На путу за Сарајево су побијени у месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугојна). Елиминацијом угледних, виђенијих Срба, људи којма је народ веровао, почеле су припреме за касније, масовне злочине. Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Сајковљана, то није било довољно да се Срби,

Медак: Нека звона звоне до Велебита VIDEO

9. јул 2021.

Медак – Ту подно горостасног Велебита, скрасио се Медак. Примиро се у свом миру и тишини. Тишина је овдје, мој ти брате све гласнија, каже онако кроз сјету, наш домаћин, Мирко Загорац. Ипак игра му око, јер му је, каже, драго што нас поново види. Додаје како се пуно тога, од задњег сусрета, овдје ипак, промијенило није. „Па ето, живи се и даље понајвише од тих мировина или пензија. То су све овдје људи у годинама. Ето кад сам ја један од млађих. А имам 74 године. Е онда можете замислити како се овдје живи. А и мало нас је. Почитељ, Медак, Папуча и Крушковац броје тек четрдесетак становника. Толико

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА