Подриње Архиве - Страница 3 од 3 - Јадовно 1941.

Обиљежено 27 година од страдања српских бораца и цивила у Жутици

21. мај 2019.

Борачка организација у Милићима обиљежила је данас 27 година од страдања осам српских бораца и цивила, међу којима су биле и жене, убијених у нападу муслиманских паравојних снага 21. маја 1992. године у милићком насељу Жутица. Тог дана убијени су Слободан Зечић /26/, Миленко Ковачевић /32/, Мићо Лазаревић /18/, Обренија Илић /34/, Миља Обрадовић /54/, Недељко Кандић /36/, Млађен Петковић /40/ и Војислав Шарац /68/. Муслимански екстремисти мучки су напали камион који је превозио раднике предузећа „Боксит“ и мјештане села Подравање, а неколико путника у камиону је бјекством у шуму успјело да избјегне сигурну смрт. Предсједник милићке Борачке организације Драгољуб Ђуричић новинарима је рекао да је жалосно што до данас

Обиљежено 27 година од формирања Вишеградске бригаде

19. мај 2019.

У Вишеграду је данас обиљежено 27 година од формирања Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, кроз коју је прошло 1.700 бораца, 144 су погинула, а рањено их је око 200. Предсједник Борачке организације Вишеград Александар Савић рекао је да је Вишеградска бригада поднијела велике жртве за слободу свог народа широм Републике Српске. Савић је захвалио јунацима, ослободиоцима и њиховим породицама, али и свим припадницима Вишеградске бригаде који су дошли из Горажда, Сарајева, Коњица, Крајине и средње Босне. „Ви не славите само Дан Вишеградске бригаде већ и крсну славу овога града“, додао је Савић. Генерал Винко Пандуревић рекао је да Борачка организација и њено руководство морају бити спремни и способни да, као

Сјећање на 90 жена, дјеце и стараца које су усташе живе спалиле

27. април 2019.

У Горњем Осову крај Рогатице као да се и данас чује плач, врисак дјеце и мирис паљевине иако је прошло 76 година од стравичног злочина, који су починили припадници усташке Црне легије под командом Јуре Францетића. Двадесетседмог априла 1942. године у једном дану су живе запалили и уморили, у Ристановића штали, 90 жена, дјеце и стараца. „Од 90 уморених прича се да је било 50 дјеце. Моја сестра је имала 10 година. Брат Радоје имао је пет година, а брат Момчило три године,“ каже Милован Бојат, потомак страдалих жртава. „Ово је свето мјесто, мјесто ходочашћа гдје треба омладина да долази, да разумије шта значи какав је то злочин, само што

Кад ратни злочинац подучава: Насер Орић одржао „предавање“ у Петњици

21. април 2019.

Орић је био командант тзв. Војске БиХ у Сребреници и Подрињу и одговоран је за бројне злочине над Србима у том подручју Центар за културу у Петњици организовао је манифестацију „У сусрет Рамазану“, што би било сасвим у реду да један од учесника није био ратни злочинац Насер Орић. Према сазнањима нашег портала, Орић се, преко видео поруке, обратио присутнима у сали. Директор Центра за културу у Петњици је Синан Тигањ, а манифестацији су присуствовали и предсједник Општине Самир Аговић и предсједник Скупштине општине Меша Адровић. Подсјећамо, Орић је био командант тзв. Војске БиХ у Сребреници и Подрињу и одговоран је за бројне злочине над Србима у том подручју. Такође,

ПОМЕН СТАРОБРОДСКИМ МУЧЕНИЦИМА: Крст српске Голготе на Дрини

4. април 2019.

Предивно јутро освануло је на Дрини. Над мирном водом бјеласала се вишеградска ћуприја као бисер у зеленој свили. И овог 22. марта 2019.-ог љета Господњег памтимо страшне часове претходних вијекова. Славимо снагу 40 Христових војника из Севасте у Малој Азији, који пострадаше у 4. вијеку у леденој води, али се не одрекоше истине и својих увјерења. Памтимо и Дрину која је видјела исто страдање (можда и теже), мучеништво српског народа, 22. марта 1942. године. Вода је запамтила велики Покољ српске младости на Младенце. Поклане дјевојке и момке који као сплавови низ њу плове. Страдање које не памти људско предање, мучеништво пред којим нема крста међу народима. 6 000 српских душа

Помен старобродским мученицима на Дрини

1. април 2019.

Немој роде пити воде са ледене Дрине, попи` ћеш нам, испи` ћеш нам младе очи сиње! – Гледао сам муке љуте, голоруку младост српску како погане и сијеку. Кољу је, режу, силују… Усташе измуче дјевоку, а онда јој просјеку дојке и кроз њих провуку њене згрчене руке. Па је баце у Дрину да тако укрштена и заклана плови. Јади наши велики, а Србину нема заштите и заклона! Сваке године од 2008. када је послије 66 година комунистичке забране одржан први парастос Старобродским мученицима, Ристо Боровчанин долази у Вишеград. И ове године, 22. марта, ведри старина са часних 88 година живота стиже са Сокоца на парастос Старобродским мученицима. Син Драган, његов

ДА СЕ ПАМТИ: Обиљежено 77 година од страдања Срба у Старом Броду

23. март 2019.

У Старом Броду код Вишеграда данас је служењем литургије и парастосом обиљежено 77 година од страдања 6.000 Срба, које су 1942. године звјерски убили припадници злогласне усташке „Црне легије“ Јуре Францетића. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је ово велики дан за историју српског народа који не смије бити заборављен. – Оно што ме јако радује јесте да је данашњем обиљежавању присуствовао велики број дјеце и младих, како би чули о свему. Радује ме и што заједно са општином Рогатица и црквеним општинама Вишеград и Рогатица, радимо на заједничком пројекту, чиме ће ово мјесто добити посебан значај – истакао је Ђуревић. Ђуревић је захвалио свим људима добре воље

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

13. март 2019.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није

Годишњица злочина над Србима у Чајничу 1993.

13. фебруар 2019.

14. фебруара обиљежава се годишњица како су 1993. године снаге тзв. АРБиХ убиле 24 цивила српске националности у чаjничким селима Поникве и Шапићи. Напад jе изведен с леђа, с териториjе Црне Горе. Међу убиjенима jе био и 14 година стар Жељко Машић. Рањена jе и заробљена седмогодишња Ивана Машић коjа jе са маjком одведена у логор у Горажде. „Мама jе међу злочинцима препознала комшиjе Бунгуре, Муслимане из Буковице“ рекла jе Ивана Машић. Жртве и породице жртава безуспjешно покушаваjу, своjим свjедочењима, да пробуде правосудне институциjе у БиХ и Црноj Гори. Годинама jе истрагу о овом злочину водило Окружно тужилаштво у Требињу. По налогу Суда БиХ предмет ће преузети Тужилаштво БиХ. Врховно државно тужилаштво

Александар Ђорђић – најмлађа жртва муслиманског терора у Зворнику

10. фебруар 2019.

Данас се навршава тачно 26 година од како су муслимански екстремисти из зворничких и сребреничких села заувек прекинули живот дечака Александра Ђорђића. Александар је имао само годину и по дана када је убијен а за овај злочин до данас нико није одговарао. У периоду од 1992. до 1995. муслимански агресори и екстремисти – припадници злочиначке тзв. Армије БиХ убили су више од 1100 грађана Зворника. Међу жртвама је велики број жена и стараца а убијено је и 21 дете српске националности. Спаљено је више од 30 српских села и заселака а порушене су и демолиране готово све православне цркве али и сеоска гробља. 10. фебруара 1993. муслимански злочинци су на врло окрутан и