Откос Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Ранко Раделић: Оно што се не може данас, даће се сутра

18. мај 2022.

Гаково је расељено шездесетих година и изграђен војни полигон са стрелиштем, гдје су на обуку долазили војници из оближњих војних гарнизона – Вировитица, Бјеловар, Дарувар … Инфраструктуру је чувао вод војника, који су истовремено служили и као гоничи дивљачи када су високи официри долазили у лов и одсједали у за ту сврху направљене три викендице, а четврта је била лично власништво тадашњег команданта V војне области, Мартина Шпегеља. Почетком рата у Гакову је остао само заставник Недељко Чукарић и два мајстора, цивилна лица на служби у ЈНА, који су уредно, сваког јутра из Велике Дапчевице долазили на посао. Падом вировотичке касарне у руке хрватских снага, у Гакову се нашао и

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

28. октобар 2021.

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.

1. новембар 2020.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

Прије 28 година почела акција „Откос“ и масовни прогон Срба

31. октобар 2019.

Данас се навршава 28 година од почетка акције хрватске паравојске „Откос 10“ која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је од 1991. до 1997. године живот изгубило 66 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акцију „Откос 10“ спровела је хрватска паравојска с циљем ликвидирања или протјеривања Срба са подручја Грубишног Поља. Од укупног броја страдалих на подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, 41 је цивил, од којих је 17 убијено прије акције „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања, те 23 припадника Територијалне одбране, док су двојицу

Вељко Миланковић, комадант Вукова са Вучјака (видео)

16. фебруар 2019.

Поручник Вељко Миланковић је био командант јединице „Вукови са Вучијака“. Рођен је 5. јануара 1955. године у селу Кремна близу Прњавора (Република Српска), а преминуо 14. фебруара 1993. године у Београду на ВМА (Србија). По професији је саобраћајни техничар и пре рата је био приватни предузетник. На Видовдан 1991. године, одлучује да помогне свом народу у рату који је тада захватио бившу Југославију. Иде у место Голубић, код Книна и тамо завршава обуку код Капетана Драгана (Драган Васиљковић – КЕП). Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника. У родном крају формира специјалну јединицу „Вукови с Вучијака“. Убрзо он и