Kњижевник и дугогодишњи професор бањолучке Гимназије Тихомир Левајац упокојио се данас у 85. години. Левајац је рођен у у Kачулицама 1937. године. Послије завршене основне школе у Слатини и Гимназије у Чачку, студирао и дипломирао
Мати каже да ја идем у Тодиће и да тражим некога ко ће доћи по њу, а она и Рада да дотле остану на том мјесту. Ја кренем горе, а оне остану. Идем према Доњим
Данас је годишњица, како је у Дракулићу 07.02.1942. године Независна Држава Хрватска рјешавала српско питање. Клањем. Ученица Јана Гламочанин, овако је ликовним радом обиљежила страдање 52 ђака њене школе у некадашњем селу, а сада насељу
Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 79 година од страдања 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете, у насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, које су усташе убиле на
Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију
И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић… Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена Трећег фебруара је помен страдалима у бањалучким
Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са исљедником, према фељтону капетаном Удбе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен
Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године.
Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака
Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на
Дана 20. децембра 1945. године у београдским дневним новинама „Борба“ и „Политика“ објављена су саопштења Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача (ДК) којима се југословенска јавност обавјештавала како „усташки џелат др Виктор
Прича о хватању Виктора Гутића у Венецији већ је прерасла у својеврсну легенду. Оно што са сигурношћу можемо тврдити је да верзија по којој је Гутић тајно киднапован од стране југословенских обавјештајаца није тачна. Једноставно,
77. година од страшног покоља над православним Србима у селима Мотике, Шарговац, Дракулић, и руднику Раковац! Без и једног испаљеног метка усташе су тог 7. фебруара 1942. године починили Покољ! Убили су најмање 2300 људи,
Одборник у Скупштини града Бањалука Дарко Милошевић поручио је поводом обиљежавања 7. фебруара, дана Покоља српског народа у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, да је дужност ове генерације да чува од заборава невине жртве
Покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља егземплар геноцида, jер су у њему убиjени сви без селекциjе, и иза њега стоjи држава, а не поjединци, истиче новинар и публициста из Бањалуке
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
