логор Архиве - Страница 2 од 2 - Јадовно 1941.

Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор

30. децембар 2020.

Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. У Добоју ће данас у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежено 105 година од интернације Срба у добојски логор. Аустроугарске власти 27. децембра 1915. године основале су концентрациони логор у Добоју који је затворен 5. јула 1917. године. Кроз овај логор прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. Српски народ мора да буде окренут будућности, али да никада не смије да заборави своју прошлост, страдање и своје жртве, као и

Логор у баракама на Сави : НЕМАЧКИ ЛОГОР УЖАСА ЗА СРБЕ, ЈЕВРЕЈЕ И РОМЕ

20. јул 2020.

На данашњи дан 1941. у Шапцу је основан Логор у баракама на Сави, први од три концентрациона логора у овом крају. Кроз њега је за 3 године постојања прошло око 30.000 Срба, Јевреја и Рома… а имао је око 2.500 жртава. Логор у баракама на Сави или Концентрациони логор на Сави је један од три нацистичка логора који су основани у Шапцу и један од многобројних логора које су у систему концентрационих логора широм тадашње окупиране Србије основале Немачке опукационе снаге у току Другог светског рата. Логор у баракама на Сави је био смештен како му и само име каже у војним баракама Војске Краљевине Југославије на простору око Старог града, а састојао

Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

10. јул 2020.

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година. Филм „Дневник Диане Будисављевић“, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година. Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је

Јадовно

2. јул 2020.

На премијери филма „Крст над јамом“насталог у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“ одржаној 21. маја у Београду онако уплакане после свега што смо виделе погледом смо се договориле да првом приликом кад Душан Ј. Басташић и Удружење буду организовали молитвено путовање у Јадовно ћемо отићи тамо. Онда се, како то већ увек бива, умешао Бошко и кренуле смо пут Јадовна. Некад је довољан поглед да покрене лавину. Пре него кренем са причом која ће бити дуга… ВЕЛИКО ХВАЛА БРАТУ ДУШАНУ Ј. БАСТАШИЋУ. НЕ САМО ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ ОВОГ ПУТОВАЊА ВЕЋ ЗА СВЕ ОНО ШТО СА УДРУЖЕЊЕМ, ВОЛОНТЕРИМА, ЕНТУЗИЈАСТИМА И ДОНАТОРИМА РАДИ ПОСЛЕДЊУ ДЕЦЕНИЈУ НА ОЧУВАЊУ СЕЋАЊА НА ЈАДОВНО. АЛИ И ШИРЕЊА ИСТИНЕ И ПОДИЗАЊУ СВЕСТИ О СТРАВИЧНОМ ЗЛОЧИНУ КОЈИ СЕ

Чудесна животна епопеја од усташког логора до Скупштине Србије: „Испричаћу свима туробну истину“!

29. јун 2020.

Првом седницом новог сазива Скупштине Србије председаваће Смиља Тишма.Не само зато што је најстарија. Ова част указана јој је и зато што је победила ужасе дечјих логора Независне Државе Хрватске и Јасеновац. Лични је сведок велике историјске трагедије српског народа. Иако није члан странке, СПС је позвао ову пензионерку да буде на изборној листи Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, јер је ова жена – симбол победе. Рођена је каже, највероватније 1931. или 1932, не зна, јер је све спаљено, али добро се сећа детињства. Са старијим братом и две млађе сестре, преживела је усташке логоре у које су их одводили два пута. Од логора до Скупштине Србије „Изненадили су

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

20. мај 2020.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију

27. јануар 2020.

Славко Јовичић Славуj, jедан jе од српских заточеника са наjвише дана у логору: “Силос” jе био лабораториjа за тестирање људске издржљивости. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је 27. jануара 1996. године. Тог 19. jануара 1996. године Славко Јовичић Славуj, размењен jе заjедно са другим затвореницима злогласног сараjевског логора “Силос”. После 1.334 дана проведена у сараjевским логорима, популарни Славуj jе угледао слободу. Психички и физички сломљен, са 40 килограма мање него кад jе ухапшен и затворен, Славко се нашао на слободи. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је на данашњи дан 1996. године. Иако jе прошао голготу сараjевских логора, остао jе да живи у Сараjеву. У политику jе

Положени вијенци за Србе страдале у првом европском логору

27. децембар 2019.

Код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци у оквиру обиљежавања 104 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у којем је 12.000 људи изгубило живот. Вијенце су положили делегација Народне скупштине Српске, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Зоран Јањић, представници Конзулата Србије у Бањалуци, делегација града Добоја и припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. Претходно је код Спомен-костурнице служен парастос, а у Храму Светих Петра и Павла у Добоју служен помен, чиме је почело обиљежавање 104 године од интернације Срба у аустроугарски логор у Добоју. Кроз логор у Добоју од 1915. до 1917. године прошло је више од 45.000 Срба, о чему

Међународна конференција о Јасеновцу у Јерусалиму

5. новембар 2019.

Од 19. до 22. новембра, у организацији Српско-хебрејског центра, на ОНО универзитету у Јерусалиму биће приређене три значајне конференције, пишу Новости. Лист наводи да ће бити одржани Међународна конференција о Јасеновцу, отварање Српско-јеврејског центра за изучавање српског језика, културе и историје и поводом 790 година од првог ходочашћа Светог Саве, постављање меморијалне плоче у част оца аутокефалности СПЦ. Међународном научном конференцијом о Јасеновцу, која се одржава под покровитељством министарстава за спољне послове и просвете и Архива Војводине, председаваће проф. др Гидеон Грајф, истраживач Института за Холокауст „Шем олам“ у Израелу. На крају конференције предвиђено је доношење Јерусалимске декларације о Јасеновцу. Конференцијом ће председавати проф. др Гидеон Грајф, истраживач Института за

Сисак: Помен на страдање српске дјеце са Козаре

5. октобар 2019.

На дјечијем гробљу у парку Диане Будисављевић у Сиску, одржан је помен на страдање српске дјеце са Козаре у дјечијем логору у Сиску током Другог свјетског рата. Овај логор био је један од неколико дјечијих логора у НДХ-а, што је јединствен случај у људској историји. И данас је са овог мјеста поручено да се овакав злочин не смије никада заборавити, као и да се треба супротставити ревизији историје у Хрватској која је и те како присутна. Безбрижно дјетињство и одрастање, дјечије играрије за Добрилу и њене другаре, били су само недосањани сан. У љето 1942. године, преживјела је голготу дјечијег логора у Сиску, а ожиљци у њеном сјећању не блиједе

Умро последњи преживели заточеник злогласног логора

3. јун 2019.

Семјон Розенфелд, последњи познати преживели учесник побуне логораша у нацистичком логору смрти Собибор, преминуо је данас у 97. години. То је потврдио председник организације Јеврејска агенција за Израел Исак Херцог. „Жалимо због одласка Семјона Розенфелда, учесника устанка у Собибору који је у ужасу Шое постао херој“, навео је Херцог у саопштењу. Розенфелд, рођен у совјетској Украјини, као војник Црвене армије пао је у заробљеништво а био је један од око 50 заточеника у Собибору који су преживели и логор смрти и рат. Од маја 1942. до лета 1943. је у Собибору, логору на територији данашње Пољске, убијено око 250.000 Јевреја, највећим делом из Пољске али и из Холандије, Чешке и

„Рад ослобађа“ – натпис изнад главне капије злогласног логора Аушвиц

Увар у Штутхофу оптужен за саучесништво у убиствима

19. април 2019.

Њемачко тужилаштво оптужило је деведесетдвогодишњег бившег чувара у концентрационом логору Штутхоф за саучесништво у убиству, у још једном од случајева у вези са ратним злочинима у периоду нацистичке Њемачке. Тужиоци у Хамбургу оптужили су чувара идентификованог као Бруно Д. да је помогао и подржао убиство у 5.230 случајева, током скоро девет мјесеци проведених на осматрачници логора на крају Другог свјетског рата. Према писању њемачког листа „Велт“, који је први објавио вијест о оптужби, бивши чувар је током добровољног испитивања прошле године признао да је био свједок одвођења људи у гасне коморе у логору. Он је рекао да се осјећао лоше због људи у логору и да није знао зашто су

Загонетка Дијане „швабице“

5. април 2019.

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти