arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Поглед са дна јаме Равни долац

ГОСПОД ГА ЈЕ ВАСКРСАО ТРИ ПУТА: Необична животна судбина Србина из Лијевна

Нисам чуо да је Господ три пута васкрсавао, али јесам да је праштао 77 пута и још 77 потом.  Али ни да се негдје љепше светило тешком злочинству и бездушју као у старом Лијевну. То је ово данашње Ливно, страшни град из појања слијепог гуслара Филипа Вишњића, који пјесмом слави и жали великог харамбашу Старца Вујадина, а кога Турци „бише и мучише, вадише му свијетле очи чарне“, поврх Лијевна у бијелој кули. Но, издржао је, не издаде младе крчмарице које су га вином напајале, ни јатаке што му заклон бјеху. Лијевно је први назив овог мјеста, изведен из старословенске ријечи „хлијевно“, мјесто гдје се слива земаљско благо. То је преважан

МОЈ ДЕДА ИЛИ СЕЋАЊЕ НА ОНО ЧЕГА НИЈЕ БИЛО

Нисам те дала забораву иако се нисмо никад видели, иако се никада није све ово догодило, иако ништа од овога нисмо изговорили јер си отишао оне далеке 1941, годинама пре мог рођења. Пише: Гордана Достанић Сећам се, седимо у нашој кући твојом жељом и трудом подигнутој у Русинској, како се онда, кад си тамо купио плац, звала та улица. Ти ме држиш на колену и зовеш својом цурицом-грлицом. Цупкаш ме и говориш да тако скакуће јахач кад зајаше ждрпца. Обећао си још тада да ћеш ме водити на твоје Поље које дрема у сени високе горе, да тамо јашемо ждрепце, праве, не оне некакве са четири дрвене ноге, и да

Свети Арханђел Михаило

Сав си огањ и ревност, свети Архистратеже Михаиле, зато те молимо учмале душе наше запали огњем ревности твоје, да бисмо будне савести увек радосно служили заједничком Господу нашем, свесрдно се угледајући на тебе, безгрешног и светог брата нашег, и врховног војсковиђу све небеске и земаљске војске Христове. Пише: Гордана Достанић Од кад памте моје дечије године, за славским столом је увек била само наша породица. Наша баба, ни кад је остала сама, без заштите из дома и рода, није одустала од свечарског ручка. Славског. А славу њој и њеном нестасалом сину нико није пренео. Знало се некад да се на честитање одлази у родни дом да се старешини стисне рука

Света литургија и богослужење Свештеномученицима и новомученицима ливањским

Обележавање годишњице страдања ливањских Срба под влашћу НДХ, 1941. године, годишњице ексхумације и сахране њихових моштију 1991. године, као и прослављање Светих свештеномученика и новомученика ливањских, биће одржано у више православних храмова како на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 30. јула биће служена Света литургија (акатист) у славу Ливањских мученика у: Ливну, у капели Св. Великомученице Марине (Костурници), у 10.00 часова Београду, у цркви Св. Марка, у 8.30 часова Новом Саду, у Саборној цркви, у 8.00 часова Сиригу, у цркви Св. Василија Острошког, у 18.00 часова Обреновцу, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, у 7.30 часова Орланду (Флорида), у цркви Свете

Календар геноцида: 12-22. јул 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указуjу да jе у шуми Копривници, на више места, побиjено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судиjе Маргетића, тачниjе 12. jула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из града: трговци, банкари, службеници, гостионичари… После неколико дана проведених у затвору, наjвероватниjе 15. jула, побиjени су у

Тројице у Врбици

Од тог огњеног, крвавог лета нема ко да ме дочека радошћу, загрљајем и сјајем ока испод мараме. Пиш: Цвијета Радић Да није било оне огњене среде, оне давне, крваве године, за Тројице би се и моји окупили на оној страни поља која се завлачи под листопаде Голије. Дошли би Владини унуци, Рајкови, Драгињини, Марини, Милојкови… Можда би нас Јово чекао на прагу, ослоњен на штап, шкиљећег, старачког погледа упртог у мутну даљину из које долази звук наших аутомобила. И, како је ред и обичај, гоњени чежњом сродничком, љубили би се и грлили са танком влагом у очима и устрепталим срцем. Утркивали би се ко ће пре доћи до речи, постављали

ЉУБА

Да ли је овај сунчани дан наш крај? Ова свјетлост и плаво небо над нама да ли ће заувек сјати над нашим почивалиштем? Бескрај и крај, коначност и вјечност, смрт и бесмртност, све је слило у једну тачку и стало у овај тренутак. Да ли се човак зато роди, зато мучи, зато погури под теретом сваке невоље – зато да у једном љетњем дану сагледа крај свега – крај муке и крај љепоте? Мука за мрву крува и љепоту рађања, љепота у оку и осмијеху и онда крај са питањем куда све одлази. Крај у сриједу! Можда је тако писано. Ја сам мислила да нијесам ни на средини живота, а

ognjena-marija-livanjska-knjiga.jpg

НАЈАВА: Представљање историје ливањских Срба у Америци

Управни одбор Удружења ОМЛ, у сарадњи са својим члановима који живе у Амеици и њиховим парохијским црквама, организује приказавање изложбе „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“ са представљањем књиге Огњена Марија ливањска Буда Симоновића. Наведени скупови одржаће се према следећем распореду: Субота, 9.марта т.г, у 12.30 – Чикаго, црква Св.Никола, Брукфилд (4315Joliet Ave, Lyons II, 60534) Недеља, 10.марта т.г, у 12.30 – Милвоки, црква Св.Сава (3021, S 5ist, Milwaukee, WI 53219) Недеља, 17.марта т.г, у 12.30 – Орландо, црква Св. Петке (1990 Lake Emma Rd, Longwood, FL 32750) Организатор и домаћини са задовољством позивају Србе Ливањског поља, настањене у Америци, да присуствују овим скуповима, заједно са члановима својих породица, пријатељима и комшијама и

Најава: Бечмен, Банстол и Зрењанин – Скупови у организацији ОМЛ од 1. до 4. децембра 2023.

Од 1. до 4. децембра т.г, у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска и домаћина, одржаће се представљање књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“ и приказивење изложбе „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. РАСПОРЕД БЕЧМЕН: Петак, 1. децембра т.г, у 18.30 у парохијском дому храма Свети Сава у Бечмену, представљање књиге Огњена Марија ливањска; БАНСТОЛ: Недеља, 3.децембра т.г, у 12.часова, храм Благе Марија на Банстолу, представљање књиге Огњена Марија ливањска; ЗРЕЊАНИН: Понедељак, 4.децембра т.г, у 18.часова, Културни центар Зрењанина (Народне омладине 1), представљање књиге Огњена Марија ливањска и отварање изложбе. Очекујемо вас! Важна напомена: Изложба и представљање књиге у Сремским Карловцима 02. децембра је одложено! Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА Везане вијести: Имена

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Сурчину

Промоција књиге у Сурчину, биће одржана у суботу, 4. новембра т.г, у просторијама КУД „Душан Вукасовић Диоген“, Војвођанска 84, са почетком у 18. часова. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит. Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског

Budo_Simonovic_na_dnu_jame.jpg

Тиват и Котор: Промоција књиге Буда Симоновића „Огњена Марија Ливањска“

У суботу 9. септембра т.г, у 20 часова, у парохијском дому цркве Св.Сава у Тивту, а у недељу, 10. септембра т.г такође у 20.часова, у парохијском дому цркве Св.Никола у Котору, верницима ће бити представљена књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.   Очекујемо вас! Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Београду

Промоција ће бити одржана 01. новембра 2022. године у 19 часова у Етнографском музеју, Београд, Студентски трг 13. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског

Губин: Помен убијеним Србима

У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу служен је парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић. У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића. Парастос мученички страдалим Србима из Чапразлија служен је на мјесту срушеног споменика страдалима на гробљу Барјаку. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је дужност садашњих генерација да јуначко дјело својих предака памте, уважавају и цијене. – Као што је Христос страдао и показао своје Васкрсење, тако ће и сви који су за Христа страдали

НАЈАВА: Помени поводом 80 година од страдања Ливањских Срба

Ово је осамдесето лето од када су наши рођаци, кумови, пријатељи, комшије, наши сународници побијени усташком руком на 17 стратишта на подручју Ливна и околине. Ово је тридесето лето како су њихове мошти, повађене са већине стратишта, сахрањене у заједничку гробницу у Спомен капели подигнутој у порти српске православне цркве у Лијевну. Осамдесети пут ћемо се заједно помолити за душе и запалити свећу нашим дедовима, бабама, теткама, стричевима, ујацима… које нисмо упознали, који нас нису грлили, али који су били ту негде крај нас у причама и сећањима преживелих и које смо заволели кроз та туђа сећања. Старији смо него што су они били кад их је пресекла и у

Слово Врбичанима

Идеју Удружења Огњена Марија Ливањска да се код млађих генерација пробуди интерес за завичај предака и да се он истински и трајно заволи као место на коме су дубоки корени сваког од нас, препознала је само Христина Мрша, која је на конкурс „Завичај мојих предака“ послала један прозни рад и једну песму. Жао нам је што и друга деца пореклом са нашег подручја осетила потребу да нам свој доживљај завичаја предака искажу, а Христини се и овим путем захваљујемо. Како Христинин труд и радови не би остали непримећени, објављујемо их на нашој интернет страници. ——————————————————————————- ВРБИЧАНИМА Клати се листак смеђи на грани, Сијају ситне росне капи, Нижу се хладни јесењи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.