arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Ђурђица Драгаш: Јасеновац – најтужнија српска реч

Ко је могао да помисли да ћемо се на једној београдској пијаци, деценијама касније, наћи баш ми – потомци „изабраних“, чудом преживелих?! Назовите то случајношћу, али ја ипак верујем да нас је спојила судбина. Пре више од двадесет година, док сам још била студент, радила сам неколико месеци као продавачица на тезги на једној београдској пијаци. Иако сам на почетку бринула како ћу се снаћи и како ће ме прихватити остали, искусни продавци, недоумице су брзо решене. Схватила сам да моје „комшије“ углавном нису превејани препродавци сумњивих биографија, већ „сапатници“, земљаци, избеглице, људи којима је пијаца силом прилика постала извор прихода. Да није било рата, зла и неимаштине, не верујем

Годишњица пробоја затвореника из Јасеновца

Хиљадуседамдесет три преживјела логораша у злогласном усташком логору Јасеновац покушала су на данашњи дан 1945. године, у очајничком јуришу на стражаре, да се докопају слободе, али је у томе успјело само њих 169. У тој највећој „фабрици смрти“ на Балкану у Другом свјетском рату усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома. Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој Независној Држави Хрватској, на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата. Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора. Логор су уништиле усташе априла 1945. године да

Верници: Папа Фрања би донео мир и толеранцију међу људима

Претходних месеци питање посете поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање, Србији поново је актуелизовано, а мишљење београдског надбискупа Станислава Хочевара да сада постоје стварне могућности за његов долазак и да би то омогућило дубљи дијалог две цркве, веће, интегралније сећање на прошлост и поглед међу људима, деле и католички верници у Београду. „Папина посета је увек реална, јер то жели и Католичка црква, али колико је остварива зависи од свих становника Србије, поручио је београдски надбискуп Станислав Хочевар за Танјуг на Велики четвртак наводећи да се посета папе Фрање Србији превише пролонгира, али да сада постоје „стварне могућности“ да се то оствари. Верници у анкети Танјуга у недељу, на римокатолички Ускрс,

Јасеновац – Некрополис Балкана (Видео)

У Хрватској постоји један град који деценијама покушавају да сакрију… Реализација: Српска рамонда; Извор: Српска рамонда , 10. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту и видео запису су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Град са преко милион душа чија су тела угашена у највећим мукама… Сећање на њих остављено је нама на чување и тако ће бити док и једна свећа под сводом небеским даје трачак светлости…

Не опраштамо док се не покају: Како је у Србији за време Југославије спровођен културни инжењеринг

„Пропустили смо пола века ненеговања културне самосвести због геноцида над Србима у Другом светском рату. Временом почеле су страховите ревизије због којих су уметници и жртве ућуткани. Зло није кажњено. Не можемо да опростимо јер се нико није ни покајао“, каже за Спутњик Славица Гароња Радованац говорећи о односу културе и националне трауме. Културна траума као део нашег колективног идентитета тема је новог броја часописа „Култура“ у којем аутори из различитих области – културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије говоре о културној рефлексији наших колективних траума какве су сеобе и геноциди, нарочито у 20. веку. Од девет радова представљених у овом зборнику, три се баве траумама геноцида у

Да се не заборави: Били смо у спомен подручју Јасеновац

Наш Хор дјевојчица „Роса“ из Пуцарева (Новог Травника) након посјете омладинским радним бригадама на Козари, 1987.године, према ранијем договору вођа пута, свих дјевојчица и двије дежурне мајке, прије повратка кући посјетили смо Спомен-подручје Јасеновац.     Сви су учили о школи о томе и имали прилике да слушају о том страшном мјесту али су ипак жељели да пођу тамо и положе цвијеће. Након што су положиле цвијеће у Крипти величанственог споменика у облику цвијета, кренули су у обилазак изложбеног простора а на крају су са пажњом у пројекционој дворани одгледали документарни филм о Јасеновцу. Озбиљна лица орошена сузама су говорила о утисцима које су стекле и понијеле са собом. Брошуру СПОМЕН ПОДРУЧЈЕ

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)

Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани, пише Дража Михаиловић емигрантској влади у Лондон. Осим извештаја Драже Михаиловића, који је председник емигрантске владе др Слободан Јовановић послао краљевском посланству у Лисабону 27. јануара 1943, сачуван је још један телеграм са сличном садржином, који је председник владе послао у Лисабон пола месеца касније, 11. фебруара 1943. Док је први извештај краћи и претежно политичке природе (уз навођење броја о 600.000 Срба убијених у Независној Држави Хрватској), други је у целости, осим вести о одлуци конференције шефова Гестапоа у Бечу о уништењу четничког покрета, посвећен ратним жртвама. Прва страна шифрованог телеграма

Ранко Раделић: БИЛОГОРСКИ ПРЕЗИМЕНИК – Исправке и допуне 1. издања

У суботу, 12. марта 2022. у штампарији „Донатграф“ у Гроцкој завршено је 2. издање „Билогорског презименика“, односно, само исправке и допуне првог издања објављеног на 467 страница. Тако са новим информацијама имамо пун преглед билогорске ономастике на 584 странице. Интегрални текст овог издања (117 стр.) можете преузети на линку ОВДЈЕ, а за ову прилику објављујемо увод у ову публикацију. „Вечерња Москва“ је у наставцима почела објављивати, чини ми се 1962, роман Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Била је то четрнаеста верзија књиге, а вјероватно би их било још да аутор није погинуо 1943. Билогорски презименик је профана књига која своју инспирацију не црпи из непрегледних пејсажа и трновитих густиша властите

Михаило Меденица

Њена екселенција Јелена Милић, амбасадор беде и јада!

Није Јелена Милић тек бедни чауш оног НАТО пакта с ђаволом, оно блато и смрад друге Србије..Јелена Милић је много више и много опасније од свег тога- она је све оно што суштином нисмо и све оно што нам се намеће да нам ваља бити. Као таква је именована за амбасадора Србије у Хрватској. У Хрватској ће Србију представљати неко за кога је Јасеновац сеновито излетиште на Сави! Неко за кога је „Олуја“ поветарац, лахор што је развејао маслачке… Неко ко ће на згаришту српског дома пожалити ватру… У Хрватској ће Србију заступати као оптуженика бесчасни адвокат по службеној дужности, адвокат који би славио да му „брањеник“ допадне вешала… Јелена

Jasenovac spomenik

Деца Јасеновца

Ревизионисти и многи јавни делатници који имају за циљ да негирају како геноцид у НДХ, тако и размере тог геноцида, настоје да своје аргументе усмере на поље квантитативног аспекта геноцида. Kвантитативни аспект геноцида је свакако врло важан аспект геноцида који су усташе спровеле над Србима, Јеврејима и Ромима. Међутим, негирање и редукција броја жртава почивају на проблематичним теоријским, али и емпиријским основама. Поред теоријске и емпиријске проблематичности, неопходно је указати да поред квантитативног, постоји и квалитативни аспект геноцида, који се неоправдано занемарује као контра-аргумент када ревизионисти наступе са позиција позивања на званичне податке одређених институција. Управо квалитативни апект односно природа злочина, методолошки стандард убијања, идеологија усташког покрета, психопатолошки профили убица

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Душан Буковић: СЕЛО ПОЛАЧА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

Из публикације: Јован Ивекић, Полача у борби за слободу, „Србија – Serbia“, јун 1978, Fruitland, Ont., Canada Не улазећи ни у какве друге коментаре, данас смо били у прилици да посетимо велику Универзитетску библиотеку у којој се налази преко два милиона књига, страних и домаћих, где смо пронашли и овај чланак Јове Ивекића који је објављен у Ђујићевој „Србији“, под насловом “Полача у борби за слободу“, где између осталог стоји: „У подножју кршне и поносне Динаре истиче се познато српско село Полача у Далмацији. Оно се састоји од већег броја мањих засеока, груписаних у Великој и Малој Полачи и Подинарју. Полача по броју становника спада у већа насеља у Далмацији.

Зафрановић: Снимање филма о злочинима у Јасеновцу почиње у јуну

Некадашњи студент легендарне, престижне Прашке филмске школе – ФАМУ, годинама се бави анализом зла у вријеме фашизма, што се јасно огледа у његовој ратној трилогији – „Окупација у 26 слика“ (1978), „Пад Италије“ (1981) и „Вечерња звона“ (1986), филму „Крв и пепео Јасеновца“ (1983) или документарцу „Залазак стољећа – Тестамент Л. З.“ (1994). Филмски редитељ Лордан Зафрановић већ деценијама припрема филм о злочинима у Јасеновцу радног назива „Дјеца Козаре“, за Танјуг најављује да би снимање тог остварења требало да почне у јуну ове године. Веома дуго већ припремам тај филм који сада већ носи и други наслов „Златни рез 42“. Прича је подигнута на други ниво од прве верзије сценарија

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.