јасеновац Архиве - Страница 12 од 81 - Јадовно 1941.

Станко Опачић Ћаница: Дијете вађено из мајчине утробе не може бити ничији присталица, па ни НОП-а, али је и оно било заклано од усташа (1989)

13. октобар 2024.

Данас се слуша надбискуп Фрањо Кухарић који каже да је у Јасеновцу побијено 40.000 људи, и то већином Хрвата. Све је ишло у правцу да се злочини геноцида прикрију Станко Опачић Ћаница организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Отворио је Прво заседање АВНОЈ-а, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић Ћаница живи на Кордуну у

Тито je прећутао злочине над Србима у Јасеновцу

1. октобар 2024.

Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка светионицима прошлости, помоћи да боље видимо будућност. Јер, већ сутра, данас ће бити јуче. Деценијама су нам историчари, новинари, каријеристи и којекакви идеолошки занесењаци, које чињенице

Басташић: Свједочанство дјечака логораша о заточеништву у логору Јасеновац

30. септембар 2024.

Стиже октобар. И мада вријеме лети, он се никада не пришуња, никада ме не изненади. Већ крајем септембра почињу навирати мисли, сјећања на очева свједочења о усташком масакру над Србима Билогоре у то вријеме 1942. године. О чудом избјегнутом стријељању у властитом дворишту. О одвођењу у логоре свих до тада преживјелих. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, отац је отјеран у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели јасеновачки логораш са Билогоре. Почетком октобра 2016. се упокојио. Како тада тако и данас, узимам у руке његову књигу, окрећем обиљежену страну 139, поглавље „Комшија

Жарко Видовић: Наше „комисије“ чекале, до дана данашњег, да сведоци Јасеновца поумиру!

27. септембар 2024.

Пробој из Јасеновца су извршили занатлије. Схватали су да им је то једини спас, јер су сазнали за наредбу да буду поубијани, као једини преживели сведоци. Заточеници („логораши“) раде, док могу, само „гробарске послове“. Додуше, ту у близини су и бараке. Али у њима су само занатлије – свеједно да ли Срби, Јевреји, Муслимани или Хрвати! Они живе у баракама, у којима су и радионице, редовно добијају храну, јер су њихови занатски производи и услуге неопходни усташком гарнизону и домобрану. Међу занатлијама и стручњацима је и доктор Зец, па чак и неки сарајевски Јевреји, „занатлије“. То је значајан моменат чувеног „Пробоја“, априла 1945, о којем се, из посебних идеолошких разлога,

С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар

26. септембар 2024.

Пред крај живота, проф. др Смиља Аврамов је била свјесна снажног и континуираног процеса извртања и негације истине о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране НДХ. Ангажовала се око идеје о формирању Мемориjалног центра за српске жртве. Сматрала је немогућим да се у Београду, на мјесту Старог Саjмишта формира Мемориjални центар jевреjских жртава jер се, како је рекла, зна колико jе тамо Срба страдало. Данас, када је очито да се на том мјесту подиже Музеј Холокауста а да Срби нису смогли снаге, памети и историјске одговорности да подигну Музеј Покоља, вриједи се подсјетити њених ријечи. ОВАКО ЈЕ ГОВОРИЛА СМИЉА АВРАМОВ Без обзира на стварност да су Срби балкански народ

Невјероватна судбина Србина који је умакао усташком ножу (ВИДЕО)

23. септембар 2024.

Невјероватна судбина Србина из села Доњи Придјел код Добоја саткана је од боли, трагедије, ратног злочина, губитка идентитета и ипак – срећног краја. Као двогодишњак претекао је испред усташког ножа, двије деценије живио је под наметнутим муслиманским именом и презименом. Ексклузивно за Печат говори о животној потрази за изгубљеним српским коријеном, идентитетом и износи сумњу да су стотине и стотине српске сирочади након Другог свјетског рата изгубиле сопствени и силом прилика пригрлиле други национални идентитет. Извор: РТРС

Велика мапа „Јасеновачки логор 1942“

21. септембар 2024.

Из књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића доносимо велику мапу логора из 1942. године. (Преузмите мапу, PDF) ЛЕГЕНДА УЗ ВЕЛИКУ МАПУ „ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР“ Извор: Стање ствари

Монодрама ,,Туга која траје цијели живот“ у Суботици

20. септембар 2024.

Дванаеста манифестација „Дани Српске у Србији“ биће свечано отворена 20. септембра у Народном позоришту у Београду, а програми из Српске биће представљени у 12 градова Србије. У Суботици ће бити изведена монодрама „Туга која траје цијели живот“, која је ове године изведена у Доњој Градини на Дан сјећања на пробој логораша из концентрационог логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи који је постојао у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. Извор: ЈУСП Доња Градина

Србољуб Живановић: СРБЕ У ЈАСЕНОВЦУ KУВАЛИ ЖИВЕ У KАЗАНИМА ЗА САПУН

18. септембар 2024.

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се за Србија Данас најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. – Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да се нешто уради по питању тачног преобрајавања жртава у систему логора Јасеновац. Југославија је тада била и под снажним притиском Западних земаља да се установи тачан број жртава Другог светског рата у Јасеновцу, једном од најсмртоноснијих нацистичких логора у Европи,

Пoрицaњe и тишинa

17. септембар 2024.

У српњу смo писaли кaкo су прeдстaвници извршнe влaсти минирaли излoжбу с Meмoриjaлним музejoм Хoлoкaустa у Вашингтону jeр je нa jeднoм пaнoу трeбaлo писaти дa je у НДХ прoвeдeнo гeнoциднo нaсиљe нaд Србимa. Kao пaсивни прoмaтрaчи и aктивни суучeсници у тoмe су судjeлoвaли прeдстaвници хрвaтскe дeлeгaциje IHRA-e, чиja je супрeдсjeдaтeљицa билa Сaрa Лустиг, кoja je нeдaвнo имeнoвaнa в. д. рaвнaтeљицoм JУСП-a Jaсeнoвaц. Пишe: Хрвoje Шимичeвић Прoшлe гoдинe хрвaтску влaду je дoпaлa чaст дa угoсти рoтирajућe прeдсjeдaњe Meђунaрoдним сaвeзoм зa сjeћaњe нa Хoлoкaуст (IHRA), нajвaжниjим свjeтским мeђудржaвним тиjeлoм кoje je oснoвaнo зa jaчaњe и прoмицaњe oбрaзoвaњa, сjeћaњa и истрaживaњa Хoлoкaустa. Нajaвљуjући дoмaћинствo, тaдaшњa зaмjeницa шeфицe хрвaтскe дeлeгaциje при ИХРA-и Сaрa Лустиг дoдaтнo je

Јасеновачке бројке по Војдрагу Берчићу

15. септембар 2024.

Аритметика јасеновачког убијања у коју се 1945. упустио иследник Југословенске армије саслушавајући Фра Сотону, једног од команданата овог демонског стратишта, обезвређује данашње, оловно нумеричко сидро од сто хиљада жртава Током маја и јуна 1945. године у Загребу, Војдраг Берчић (1918–2004.), 27-годишњи правник из Сплита, партизан од 1941. и иследник загребачког Војног суда Југословенске армије, каснији филмски и позоришни режисер и сценариста, водио је дуге и мучне дијалоге са командантом Јасеновца, рашчињеним фра Томиславом Филиповићем алијас Мирославом Мајсторовићем, познатим и по надимку Фра Сотона који му је наденуо један комуниста у Јасеновцу док му је Филиповић, камом, изнуђивао „признање” да Бог постоји. „И даље не вјерујем да Бог постоји, али вјерујем

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас!

8. септембар 2024.

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас! Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом – земља се растужи; ал’ спасосте душе – Небо се весели. А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности! Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас!

Ђакон Будимир Кокотовић: Свети свештеномученици горњокарловачки

8. септембар 2024.

Мартилогиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке Књига „Свети свештеномученици Горњокарловачки – Мартирологиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке“, коју је написао ђакон Будимир Кокотовић, представља значајно историјско сведочанство о страдању свештенства и монаштва Горњокарловачке епископије током Другог светског рата. Издата са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, књига је објављена од стране епархијске издавачке куће „Мартириа“. Мученикослов свештентва и монаштва карловачког владичанства, према речима Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачко г. Герасима, представља дело које нас подсећа на један од најмрачнијих периода у новијој историји. Ова књига ђакона Кокотовића остаје као подсетник будућим генирацијама на покушај затирања и истребљења једног народа на територији Независне Државе Хрватске. Епископ Герасим наглашава да

Ђуро Затезало: Будућност се не гради на лажи

7. септембар 2024.

О страдању Срба у Хрватској у Другом свјетском рату, о ревизији прошлости и минимизирању српских жртава, као и о инструментализовању историје у дневнополитичке сврхе разговарали смо септембра мјесеца 2016. са сада већ покојним историчарем др. Ђуром Затезалом који је живио и радио у Карловцу, а свој је радни вијек посветио истраживању броја жртава Другог свјетског рата на нашим просторима. Извор: Извор: P-portal ; Аутор: Паулина Арбутина 11. 09 2016. ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим

Душан Басташић: Трауме усташких злочина се као ране преносе са генерације на генерацију потомака жртава

4. септембар 2024.

Kод потомака жртава усташких злочина присутна је трансгенерацијска траума која се преноси и осећа и у најновијој генерацији, изјавио је Душан Басташић, председник удружења ,,Јадовно 1941.” С обзиром да у институционалном делу хрватског друштва не постоји никакво покајање због ових дешавања, према Басташићевим речима, злочини се не могу ни заборавити ни опростити. Извор: КТВ Зрењанин Везане вести: