arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ostoja Vojnović: Jasenovac nikada neće prestati da boli

23. april 2026.

U Jasenovcu danas po poslednjem popisu stanovništva živi 650 ljudi. U centru se nalazi srpska pravoslavna crkva i katolička crkva. Prva je rušena u prvoj polovini 40-ih, za vreme Drugog svetskog rata, druga tokokm onog poslednjeg, od 1992-1995. U Jasenovcu je nekada živelo oko 3.500 stanovnika, jednako su ga nastanjivali i Srbi i Hrvati, od kojih su mnogi, bili obrtnici, kako se to kaže u Hrvatskoj, odnosno preduzetnici i koji su imali svoje radnje.Pred Drugi svetski rat, lokalna porodica Bačić u ovom mestu je imala svoja industrijska postrojenja, od kojih je najveća bila tvornica, iliti fabrika cigle.Nalazila se na istom mestu gde će od 1941. do 1946. biti jedan od

Srbi iz masovne grobnice nestali bez ijednog traga

23. april 2026.

Donji grad beogradske tvrđave krije strašnu tajnu o našim stradanjima u logoru Jasenovac. Umoreni u NDH i pokopani kod Kule Nebojše „izmešteni“ bez pisanih tragova Жrtve zloglasne Nezavisne Države Hrvatske iz Drugog svetskog rata plutale su Savom iz pravca mnogih stratišta u NDH do samog završetka reke i njenog ušća u Dunav. Kada se sa rečne površine otopio zimski led 1942. godine, pred očima Beograđana isplivali su deformisani i izobličeni leševi onih koji su na ovaj, jeziv način stigli do grada. Nedavno je na ovaj potresni događaj podsetio akademik Srboljub Жivanović, u intervjuu za „Novosti“, kada je pomenuo da su tela nekih od žrtava bila pokopana u masovne grobnice koje

Bankovic

Vladimir M. Banković: Kako smo ostali bez imena za sopstveno stradanje

22. april 2026.

Dati ime znači povući liniju, reći da je ovo deo nas, da je ovo nešto što pamtimo kao celinu i što ne prepuštamo ni slučaju ni tuđem tumačenju. Pre skoro deceniju, a ja tu možda i grešim, pa neka mi čitaoci ne zamere, članovi udruženja Jadovno 1941. iz Banje Luke izašli su u javnost sa idejom o imenovanju genocida nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (u daljem tekstu NDH). Njihov predlog bio je izraz ”Pokolj”. Zvučao je jezivo, strašno i mračno, ali imajući u vidu šta mu je bio zadatak da imenuje, nije mogao ni biti mnogo ulepšan. Avaj, u nadi da će srpska javnost početi da diskutuje na tu

Zašto je snimak Konferencije o genocidu nad Srbima u NDH nestao sa skupštinskog Jutjub kanala? – RT Balkan

22. april 2026.

Organizatori događaja se pitaju da li je posredi neažurnost ili namera da snimak ostane zatrpan samo arhiviran na sajtu Skupštine Srbije. Snimak sa Međunarodne konferencije Stradanje Srba u NDH u periodu od 1941. do 1945. godine, obrisan je sa Jutjub kanala Skupštine Srbije da bi se ispravila tehnička greška i nakon toga nije ponovno vraćen, ukazuje advokat Momir M. Radić.  Organizatori događaja se pitaju da li je posredi neažurnost ili namera da snimak ostane zatrpan samo arhiviran na sajtu Skupštine Srbije, a da nestane sa Jutjuba. Kako ističe, „dosta je onih koji nisu srećni što se ta konferencija održala i što se uopšte govori o toj temi“. „Nakon što je konferencija održana

Bastašić: Da pamtimo, da nikad ne zaboravimo

21. april 2026.

Na ovu godišnjicu proboja jasenovačkih logoraša, konferencija treba dati doprinos, da mnogi koji još ne znaju, saznaju kakvom su strašnom, teško pojmljivom zločinu bili podvrgnuti naši članovi porodica, naši sunarodnici. Da oni koji znaju da se podsete. Da budemo pamtiše. U Domu Narodne skupštine Srbije, 9. aprila 2026. godine, održana je međunarodna konferencija „Stradanje Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu 1941-1945. godine“ . Učesnicima se kao jedan od uvodničara obratio i dr Dušan Bastašić. 2015. godine, Narodna Skupština Republike Srpske, donela je Deklaraciju o genocidu počinjenom nad Srbima, Jevrejima i Romima. Kao zainteresovana strana, tada sam imao čast da govorim poslanicima Republike Srpske uoči glasanja. Nažalost moram pomenuti da

Ko se ruga žrtvama Jasenovca?!

21. april 2026.

Svake godine u aprilu, kada sjećanja na Koncentracioni logor Jasenovac dobiju pojačanu pažnju domaćih medija, sjetim se preminulog akademika Srboljuba Жivanovića, s kojim sam imao čast da nekoliko sati provedem u razgovoru na terasi Hotela „Bosna“ u Banjaluci. Piše: Nikola Deretić Dovezao sam ga s banjalučkog aerodroma po zaduženju Udruženja „Jasenovac-Donja Gradina“ koje je bilo organizator više međunarodnih konferencija o Jasenovcu. Za one koji ne znaju, akademik Жivanović bio je član prve komisije antropologa koja je u junu 1964. godine obavila istraživanja na području Donje Gradine. Komisiju su sačinjavali dr Vida Brodar, stručni saradnik Instituta za biologiju Univerziteta u Ljubljani, dr Anton Pogačnik, asistent Antropološkog odsjeka Biotehničkog fakulteta u Ljubljani,

Sandra Blagić: Dušo moja, pod crnicom zemljom, boli li te ćutanje?

20. april 2026.

Dušo moja, praštaj potomcima svojim jer nismo zaslužili velike mučenike kao što ste vi. Dušo moja, boli li te nepravda? Dušo moja, pod crnicom zemljom, boli li te ćutanje? Boli li te umanjivanje broja poklanih, nedoklanih, u Savu bačenih mučeničkih duša? Boli li te tišina u Donjoj Gradini? Ili voliš što se čuje samo cvrkut ptica? Boli li te što se okupimo samo jednom godišnje da ti mučeničku zemlju cjelivamo? Da li te boli što te spominjemo rijetko ili skoro nikako? Pijetko samo pred izbore ili kad se neki poeni skupljaju. Boli li te kad vidiš kako tvoje preživjele logoraše stave u zadnje redove a ONI stoje, sjede u prvim?A

Linta: Srbija da osnuje Memorijalni centar genocida nad Srbima u NDH u Beogradu

20. april 2026.

Zalažem se da Srbija osnuje Memorijalni centar genocida nad Srbima u NDH sa sjedištem u Beogradu koji treba da njeguje kulturu sjećanja i sistematski se bori protiv protiv negiranja genocida koji je počinjen nad srpskim narodom na području današnje Hrvatske, BiH i Srema za vrijeme Drugog svjetskog rata. Posebno je važno da se pokrene borba za međunarodno priznanje genocida nad Srbima s ciljem da što veći broj država i međunarodnih organizacija u svojim parlamenata donesu Rezolucije kojima se ovaj masovni, organizovani i smišljeni zločin uništenja našeg naroda proglašava genocidom. Zloglasna Nezavisna Država Hrvatska je počinila genocid nad Srbima a hrvatski narod nije preuzeo odgovornost, kao što je to učinio njemački

Bojanić: DAN SEĆANJA ILI DAN ZABORAVA…

20. april 2026.

CEREMONIJE NISU DOVOLjNE, ALI JESU KORISNE POSLE DECENIJA ĆUTNJE Juče, Republika Srpska obeležila je Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida u sistemu logora Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donja Gradina (a nigde nema reči SRBI). Postavlja se jedno bolno i suštinsko pitanje: da li se zaista sećamo ili samo formalno obeležavamo? Kolko da izustimo i politički prigrabimo neke poene. Tu nema iskrene suštine, da je ima Donja Gradina bi izgledala kao Jad Vašem ili neka lokacija u Srbiji koja bi bila namenjena tom datumu i sećanju na stradale Srbe u NDH. Dobar primer imamo i muzejsku postavku i spomenik u Starom Brodu na Drini… Na obalama Save, tamo gde zemlja i

Milana Babić govorila o genocidu nad Srbima u NDH na konferenciji u Rostovu na Donu

18. april 2026.

U Rostovu na Donu, po naslovom „Bez zastarelosti“ održana je važna konferencija posvećena Danu sjećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom, tragičnom događaju koji se zvanično obeležava 19. aprila. Ovaj je dan sjećanja na bol i hrabrost miliona civila koje su nacisti i njihovi saradnici istrebili tokom Velikog otadžbinskog rata 1941-1945. Prije konferencije, gosti i učesnici su mogli da vide izložbu „Jug u plamenu rata“ — jedinstvenu postavku nalaza sa bojnog polja koje je prikupio pokret „Mius front“. Izložba je živo svjedočanstvo istorije i sjećanja na te herojske godine, ona pomaže očuvanju istine o našoj zajedničkoj istoriji. Događaj je okupio predstavnike ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rukovodioce nacionalnih kulturnih organizacija, predstavnike vlade i

Miloje Pršić: Vreme je da se dozovemo pameti i da se probudimo

18. april 2026.

Pozvali me da porazgovaramo o novoj vojsci, da uvedemo vojsku. Ja sam rekao, to je toliko tema, aktuelna, ažurna. Već koliko sutra morate da uvedete vojsku, jer država je veoma ugrožena. U Domu Narodne skupštine Srbije, 9. aprila 2026. godine, održana je međunarodna konferencija „Stradanje Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu 1941-1945. godine“ . Učesnicima se obratio i profesor dr Miloje Pršić. Dok sam sedeo pored Vasilija Krestića mog profesora inače, imao sam priliku da mu šapnem da su nam razbili kod, da više ne znamo ko smo i da ne umemo da se snađemo niti umemo da delujemo i da branimo naše interese. Ovo je krajnji momenat da se

KNJIGA „SRBOCID HRVATSKE DRЖAVE 1941–1945”: NAJVEĆE STRADANJE SRBA U ISTORIJI

17. april 2026.

U Biblioteci grada Beograda predstavljena je knjiga „Srbocid Hrvatske države 1941–1945” Vladimira Umeljića, u izdanju novosadskog „Prometeja”, a u razgovoru su pored autora učestvovali i izdavač Zoran Kolundžija i dr Sofija Božić, recenzent izdanja. Po rečima izdavača Zorana Kolundžije, ova knjiga zasnovana je isključivo na činjenicama, a predstavljena je 9. aprila, na dan kada se obeležava godišnjica stvaranja Nezavisne Države Hrvatske. Doktor Vladimir Umeljić široj javnosti poznat je upravo po radovima o stradanju Srba u NDH, temi koja je, pored Kosovskog boja i srpske golgote prelaska preko Albanije u Velikom ratu, utkana u identitet našeg naroda. Iz autorovog interesovanja za temu genocida proistekla je i ova knjiga, koja se sastoji

Miloš Ković: Nikad više! 

15. april 2026.

Dakle, nikada više nećete staviti ruke na našu decu, onako kao što se desilo `41. godine i onako kao što se dogodilo `95 godine. U Domu Narodne skupštine Srbije, 9. aprila 2026. godine, održana je međunarodna konferencija „Stradanje Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu 1941-1945. godine“ . Učesnicima se obratio i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miloš Ković. Sledi transkript njegovog izlaganja. Poštovane dame, uvažena gospodo. Poslednji put sam kročio ovo zdanje pre gotovo 10 godina. Tada je Demokratska stranka Srbije koju je tada vodila dr Sanda Rašković Ivić, pokrenula inicijativu da Skupština usvoji Rezoluciju o genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj nad Srbima, Jevrejima i Romima. Ta rezolucija

Bursać Vladimir: Predrasuda o stradanju Srba po rasnom osnovu u NDH je zamena teza

14. april 2026.

Protivnik te tvrdnje stalno poteže, a mnogi ljudi misleći da rade za svoj narod, ponavljaju nešto što nikada nije dokazano niti utvrđeno, suštinski braneći protivnika. Protivnik na taj način konzervira stanje u našem društvu. Kao nacionalna institucija sa odgovornošću da razume i drugima objasni šta se dogodilo tokom Drugog svetskog rata na prostorima okupirane Jugoslavije, Muzej žrtava genocida iz Beograda ima obavezu da u svome radu kao i u saopštavanju rezultata istraživanja, upotrebljava naučnu metodologiju. Naučna zajednica mora biti oruđe, kanal i prozor kroz koji će se objavljivati rezultati istraživanja, svedočenja, dokazi o onome što se zaista dogodilo. Naučna zajednica poseduje monopol nad naučnom metodologijom, i to je činjenica koju

SRBIJA NI 85 GODINA OD FORMIRANJA NDH NEMA REZOLUCIJU KOJOM OSUĐUJE GENOCID NAD SRBIMA

13. april 2026.

U Domu Narodne skupštine Srbije, juče, 9. aprila 2026. godine, održana je međunarodna konferencija „Stradanje Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu 1941-1945. godine“ na kojoj je istaknuto da Srbija ni 85 godina od formiranja NDH nema rezoluciju kojom osuđuje genocid nad srpskim narodom u toj monstruoznoj tvorevini. Predstavnik Parlamentarne grupe za nacionalno sjećanje i stradanje „Vreme je“ Borislav Antonijević rekao je da je konferencija posvećena onome što „ne može da se desi 85 godina“, a to je izglasavanje rezolucije u srpskom parlamentu i izgradnja memorijalnog centra za sve žrtve u NDH od 1941. do 1945. godine. On je istakao da konferencija nema za cilj stigmatizaciju naroda, već održavanje nacionalnog

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA