izdvajamo Архиве - Страница 5 од 299 - Јадовно 1941.

Ранко Раделић: БИЛОГОРСКИ ПРЕЗИМЕНИК – Исправке и допуне 1. издања

19. март 2022.

У суботу, 12. марта 2022. у штампарији „Донатграф“ у Гроцкој завршено је 2. издање „Билогорског презименика“, односно, само исправке и допуне првог издања објављеног на 467 страница. Тако са новим информацијама имамо пун преглед билогорске ономастике на 584 странице. Интегрални текст овог издања (117 стр.) можете преузети на линку ОВДЈЕ, а за ову прилику објављујемо увод у ову публикацију. „Вечерња Москва“ је у наставцима почела објављивати, чини ми се 1962, роман Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Била је то четрнаеста верзија књиге, а вјероватно би их било још да аутор није погинуо 1943. Билогорски презименик је профана књига која своју инспирацију не црпи из непрегледних пејсажа и трновитих густиша властите

80 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА У БИЛЕЋКОМ СЕЛУ БРЕСТИЦЕ

4. март 2022.

“Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости и мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке и сестре, очеви и браћа, кћерке и синови, е прељевала би вода из тихх бедана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише. Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне и жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није. На данашњи дан, у зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана, а 43 рањено. Међу

“Kад је силовао први, била је свесна, дозивала ме је – МАМА”

24. фебруар 2022.

Ради су муслимани ЗВЕРСKИ убили ћерку (9) Мирјана Драгичевић је једна од првих жртава муслиманских војника из арапских земаља који су чинили зла над српским становништвом током рата у Босни. Давне 1992. године, 28. децембра, муслиманска ратна јединица Армије БиХ упала је рано ујутру у село Доња Биоча. Једна од првих жртава муџахедина је деветогодишња Мирјана Драгичевић, коју су претходно на очи мајке Раде бесомучно силовали. – Ја сам се овде родила, живела, удала се одавде, вратила се ’84. године код родитеља са двоје малолетне деце и овде сам живела до рата. Фино сам живела са родитељима, ту сам радила, имала сам кућу, фино је било… – започела је својевремено

Анђелко Анушић: ЗЛОДУХ ДУПЛИХ СТАНДАРДА

19. фебруар 2022.

Реч o Посланици Смиље Тишме професионално заглувелим и занемелим у Народној скупштини Републике Србије. Дубоко ме је дирнуо и забринуо текст академика проф. др Василија Ђ. Крестића „Има ли Србија снаге и воље да заштити националне интересе“, објављен у Печату (698, од 21. јануара), а поводом опетоване лицитације бројем жртава усташког злочина геноцида у Јасеновцу, и неувршћавања у дневни ред Народне скупштине Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ (1941–1945). Схватио сам га као протест, као последњи апел оглувелој и занемелој, бешћутној Народној скупштини – несавесној и несолидарној са страдањем свога народа током Другог светског рата. Или можда политички уцењеној помирљивошћу и сарадњом у региону –

УБИЈАЛИ ДЕЦУ ЈЕР СУ БИЛИ СРБИ

13. фебруар 2022.

Усташе као део плана за масовно уништење српског народа убијали и слали децу у логоре у Норвешкој. Преко 120 деце послато а 31 дете убијено за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој. ,,Током Другог светског рата из Србије и независне државе Хрватске стигло је 4.050 затвореника. Огромна већина њих су били етнички Срби. Око 120 од њих била су деца млађа од 18 година. Од ових српских затвореника 2420 је изгубило живот у Норвешкој. Огромна већина је умрла прве године у пет логора које су водили СС, у неким од ових логора смртност је била и до 80%, што је много већа стопа смртности него, на пример, у

Ђурђица Драгаш: Ратни добоши великих најављују страдање малих, али обични смртници треба да поставе једно питање

10. фебруар 2022.

Не знам чега се данашња деца највише плаше. Родитељи би можда, мало у шали, мало у збиљи, рекли да је одузимање телефона „баук“ од којег зазиру, али ко ће знати шта је заиста у њиховим главицама. Вероватно ни моји родитељи нису могли да претпоставе да сам се ја, после оног најранијег, „бабарога“ периода, уствари највише плашила рата. Врло добро се сећам с којим сам страхом гледала Дневник и затварала уши да не чујем вести с далеког ратишта на којем су снагу одмеравале две државе сличних имена. Није моја дечја логика могла да „докучи“ шта је то натерало Ирак и Иран да ратују кад се већ готово исто зову. Сећам се

Дани(ј)ел Симић: Свети Сава као родоначелник великосрпског геноцидаштва

27. јануар 2022.

Најбољи начин за вршење агресије на нацију која је претрпила тежак геноцид, јесте замјеном теза и нападом да је она геноцидна. Друштвенополитичка криза у Дејтонској Долини Плача је управо посљедица крајње фазе тог опсежног, међународног процеса преумљења српског народа у безусловно покоран. Очито противно животним националним интересима, а са становишта своје тобоже неискупиве колективне грешности. Циљ тзв. „Инцковог закона“ је то. Мисаоно забетонирати да је убиством ратних заробљеника противно Женевској конвенцији у јулу 1995. године почињен, кобајаги, злочин геноцида од стране српске војске и полиције. Затворски запријетити било коме ко би научним доказима и научним начином размишљања оборио ту тезу (што уопште није тешко), да са тим подацима изађе у

У хрватској акцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, нема кажњених за злодела

22. јануар 2022.

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је, поводом 29 година од злочина које су припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара, да је у операцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година. Веритас у саопштењу наводи да су међу жртвама и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година старости. Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 људи, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила,

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Ђ. Крестић: ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У СРБИЈИ КАД ЈЕ РЕЧ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА У НДХ?

21. јануар 2022.

Већ дуже време, нарочито у двема последњим годинама, једна група српских историчарa залаже се за ревизију прошлости, посебно за ревизију почињеног геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Ова група историчара настоји драстично да смањи број српских жртава у читавој НДХ и у Јасеновцу. Она пориче досадашње процене да је у НДХ убијено око 700.000 људи и тврди да је убијено „свега” стотинак хиљада. Такве процене изричу се без доказа, игнорисањем многих прворазредних изворних података о броју жртава, као што су они хрватске комисије из 1945, или оних извора нацистичких генерала и високих политичких часника послатих Хитлеру 1942. и 1943. године. Занемарујући постојеће доказе, историчари ревизионисти се у својим проценама

Откривена Спомен – плоча мајору Милану Тепићу, хероју који ће остати упамћен по својим ријечима и дјелима

12. јануар 2022.

У част мајора Милана Тепића, у улици која носи име овог великог хероја постављена је Спомен-плоча, коју су свечано открили градоначелник Драшко Станивуковић и Александар Тепић, син Милана Тепића. Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – цитирајући ријечи мајора Тепића градоначелник је поручио да је Тепић својим ванвременским подвигом свима нама одржао лекцију како се даје ријеч и како се брани слобода, отаџбина и народ. Додао је да ће због тога овај истински херој остати упамћен не само по својим ријечима, него по својим ђелима. Станивуковић је истакао да ће се о Тепићевом

Ето Боже преко воде…

10. јануар 2022.

(или- Божић дође, а ми о’ђе…) Тешко jе данас дочарати осjећаj радости, весеља, узвишеног полета и љепоте прослављања Божића у Пребиловцима приjе и послиjе Другог свjетског рата. Mного тога се промjенило, усљед рата и других догађања коjи су нас отргли од села. Промjене, можда за ову причу и битниjе наступиле су раниjе, када се мало ко надао посљедњем рату и егзодусу. Оне су биле у начину живота коjи jе постаjао лакши и удобниjи, али са другим обавезама, коjе су допринjеле губитку многих дотадашњих вриjедности. Што jе било више плата, пензиjа, диплома, телевизора, машина, возила, зараде на пиjаци- било jе и мање времена за себе и друге, за рођаке и комшиjе, село

Ђурђица Драгаш: Немамо резервни завичај

6. јануар 2022.

Док се пламен бадњака полако гаси, а људи разилазе, дође ми да викнем – не дајте да останем и без „резервног завичаја“! Од свих верских празника, Бадњи дан ми је најдражи. Волим ту неку посебну топлину коју доноси и трудим се да га проведем са породицом, у једном лепом војвођанском селу. Тако је и ове године. Радујем се већ данима паљењу бадњака које се, по традицији, организује у центру села, испред школе и просторија у којима се, у недостатку праве цркве, обављају верски обреди. Стижем… ватра већ гори… Лепо је, скромно, без много сјаја и непотребних детаља, али топло и пријатно, баш онако како сам и очекивала. Пламен ми обасјава

„МНОГО ВАС ЈЕ ОСТАЛО!“: Отварање споменика у Јасеновцу и чувено обраћање Србима од Титове десне руке

5. јануар 2022.

Рано ујутру сви смо се окупили у сали Културног дома у Јасеновцу, сећа се Раја Недељковић, тада први човек СУБНОР Србије. Уочи почетка свечаности приметили смо да нема ни Владимира Бакарића, ни Стеве Крајачића. Иван Стево Крајичић је иначе био комуниста и члан АВНОЈ-А, својевремено председник Сабора Народне Републике Хрватске и Титова десна рука. Иначе је проглашен за почасног грађанина Загреба и одликован је од Тита народним херојем. Свечаност је каснила пола сата јер је председник Новске отишао на аутопут да сачека Стеву Крајачића, рекли су нам да званичници не могу да се пробију до Јасеновца. Када смо питали народ који је пролазио где је закрчен пут. Они нас зачуђено

Епископ бачки Иринеј: Лицитирање бројем јасеновачких жртава – наставак послератне апологије усташтва

4. јануар 2022.

Да ли Јевреји могу да наведу имена свих шест милиона жртава? Наравно да не могу! Да ли то значи да је и цифра од шест милиона „напухана”? Наравно да не значи! У Божићном интервјуу Епископа бачког др Иринеја за магазин „Печат”, тема је била и лицитирање бројем јасеновачких жртава. Како објаснити то да број јасеновачких жртава, односно број Срба, као и других народа страдалих у логору Јасеновац, не само да до данас није тачно утврђен већ да се у нашем времену догађа снажно и продубљено „лицитирање” бројевима, уз несумњиву колико и нечовечну манипулацију овим трагичним чињеницама? Какав ум управља тиме, и који су циљеви иза антицивилизацијске, а могло би се

Ђурђица Драгаш: Београд сузама не верује

30. децембар 2021.

Мрак је прекрио окићене београдске булеваре. Мрак, тежак, тужан, мемљив… Крај децембра! Београд трепти, гуши се у бескрајним колонама аутомобила и нервози скривеној испод празничних осмеха. Кафане су препуне, једе се, пије, пева… као да сутра не постоји! Београд… пун живота, а опет тако суров и хладан. У том сјајном, бљештавом, празничном Београду једна жена је узалуд, вероватно и последњи пут, тражила правду, саосећање, сузу и братски загрљај. Онај загрљај којем се предајете, у чију снагу безрезервно верујете. Ону сузу која боли, али лечи и прочишћава. Оно саосећање које храбри. Ону правду која даје снагу. Није их добила! Београд сузама не верује!!! Није ни српски парламент „поверовао“ Смиљи Тишми! Нису