izdvajamo Архиве - Страница 42 од 299 - Јадовно 1941.

Радослав Грујић – спасилац српске деце и баштине 1946.

28. децембар 2020.

Српски народ Грујићу дугује захвалност због тога што је спашена и враћена баштина из манастира и цркава коју је опљачкала НДХ Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Радославу Грујићу са разлогом је посвећена једна од емисија у серијалу „Заборављени умови Србије“. Приликом свечаног отварања Музеја Српске православне цркве, после завршене реконструкције у мају 2013. године на приређеној изложби није поменуто име оснивача и првог управника музеја Радослава Грујића, иако је део непроцењивих експоната спашен од уништења управо захваљујући њему. У

Календар геноцида: 27. децембар 1915. Годишњица формирања логора за Србе у Добоју

28. децембар 2020.

27. децембра 1915. године стигла jе прва група Срба у аустроугарски логор у Добоjу. Довезли су их у отвореним жељезничким теретним вагонима. Прва група броjала jе око 600 стариjих мушкараца, жена и дjеце из општина Горњег Подриња и тадашњег Сараjевско-романиjског среза. Логор jе формиран на простору садашње Жељезничке станице у Добоjу, а заробљени српски цивили били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести „сакагиjе“. Кроз логор jе прошло у периоду од оснивања 27. децембра 1915. године до 05. jула 1917. године укупно 45 971 лице од чега jе било 17 000 жена и дjеце, док jе 12 000 логораша страдало од

Милош Ковић: Година искушења и победа

27. децембар 2020.

Српска црква има много начина да заустави клизање у провалију. И она ће, дакле, у времену које је пред нама бити на великом испиту. Друштва и државе убрзано се прилагођавају и преображавају. Размере привредних поремећаја тек ћемо сагледати. Повратак селу и затварање у круг породице и најближих понавља се, као рефлекс, али и разуман избор, у готово свакој појави сличног типа у протеклих неколико векова. Јагма за викендицама и сеоским некретнинама, што даље од загушених градова, као да потврђује одавно, у сфери духа, уочену појаву оспоравања урбане, модернистичке, просветитељске културе, рођене у западној Европи 18. века. Подозрење се шири Сасвим у постмодернистичком кључу, светом се шири подозрење, па и уверење

Ко се заиста борио против фашизма у Хрватској

27. децембар 2020.

Српски народ је од првог дана рата био носилац антифашистичке борбе и на простору Независне Државе Хрватске. Означени од представника усташке власти као елеменат који угрожава животне интересе хрватског народа Срби су већ маја 1941. почели да пружају спонтани отпор усташком геноциду. Отпор је био прожет свешћу о губитку државе, а са њом и сваке сигурности. Током летњих месеци 1941. отпор је прерастао у организовани антифашистички устанак српског народа у Хрватској и на осталим територијама одређеним границама фашистичке НДХ. Унутар устаничког покрета дошло је до поделе на присталице комунистичке идеологије (заговарају револуционарну смену власти) и заговорнике националне идеје и одржања старог поретка (четнички покрет). Орјентишући српске устанике ка политици сарадње

Дарко Адамов: Партизанска пропаганда у „Клетовом“ уџбенику историје за осми разред

26. децембар 2020.

Иако је тржиште уџбеника у Србији тешко више десетина милиона евра, очито да издавачима новац није довољан плен… Нови уџбеник историје за 8.разред основне школе издавачке куће Клет враћа нас у стара комунистичка времена интерпретације догађаја из Другог светског рата. Објашњавајући догађаје око битке на Неретви, аутор уџбеника каже: Немци су дејствовали заједно са својим савезницима и сарадницима Италијанима, снагама НДХ и четницима. ( стр.116) Ефектно преобликована прича – четници „дејствују заједно“ са усташама и нацистима… а шта је са партизанима? Знамо да они управо тада воде преговоре о примирју са Немцима и истичу да су им главни непријатељи не Немци већ четници. Извор: Снимак екрана Аутор елегантно заобилази ову

Знаменити Срби протерани из назива сарајевских улица

26. децембар 2020.

Одлуком бошњачких политичара српски антифашисти, знаменити писци и уметници више немају своје улице, тргове и школе. Након што је из Сарајева протерала око 150.000 Срба, послератна бошњачка политика учинила је све како би избрисала и вековне трагове постојања српског народа у том граду. Део тог осмишљеног пројекта била је, између осталог, и промена назива улица, тргова и неких институција које су деценијама носиле имена српских антифашиста, знаменитих писаца, уметника , стваралаца… У граду на Миљацки, према неким информацијама, до данас је преименовано око 135 таквих улица. Захваљујући бошњачким, како себе називају, „поборницима мултиетничности и равноправности сва три конститутивна народа у БиХ”, у Сарајеву своју улицу нема више ни Војислав Кецмановић

Милош Гвозденовић: Хрватски „мит“ о Вуковару 1991.

25. децембар 2020.

Борбе за Вуковар нису биле никакво „чудо хрватског отпора“. Пре би се могло рећи да је било чудо што је једна војска у потпуном расулу попут ЈНА успела да тај град ослободи. Борбе у Вуковару (Фото: OSCE) Став хрватске јавности о борбама у Вуковару није се мењао од 1991. до данас. Покушали су да од Вуковара направе оснивачки мит своје нове нације, али им то и поред велике пропаганде није пошло за руком. Вуковар 1991. је тема о којој се не расправља у јавности, то је догма нове хрватске државе. Основа за лажни мит Званична догма о Вуковару гласи: храбри бранитељи Вуковара, који је био стратешко место, својим херојским подвигом

Ужасе на видело: Крици јасеновачких жртава чуће се ускоро у целој Америци и целом свету /видео/

25. децембар 2020.

Најважније је да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље. То је једина сврха и једино битно, каже за Спутњик редитељ Предраг Гага Антонијевић поводом уласка у дистрибуцију широм САД његовог филма „Дара из Јасеновца“, који је и српски кандидат за Оскара. Пише Дејана Вуковић Од 5. фебруара када филм „Дара из Јасеновца“ уђе у америчку дистрибуцију, ова тешка и потресна прича о дуго прећуткиваном јасеновачком ужасу обићи ће свет. Из дистрибутерске куће „Студио 101“, која је закључила уговор о америчким правима за филм, напомињу да су привилеговани што је на њима одговорност да америчку публику упознају са

Зaкaшњeлa прaвдa

24. децембар 2020.

Рeпубликa Хрвaтскa прoглaшeнa je oдгoвoрнoм зa физичкe и психичкe бoли тe стрaхa кojи je пoкojни Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у злoглaснoм лoгoру Пaкрaчкa Пoљaнa. Првoступaњскoм прeсудoм Oпћинскoг судa у Бjeлoвaру, oднoснo њeгoвe Стaлнe службe у Пaкрaцу, Рeпубликa Хрвaтскa jучeр je прoглaшeнa oдгoвoрнoм зa нeимoвинску штeту кojу je Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у Пaкрaчкoj Пoљaни. Пише: Тамара Опачић Гуњeвић, кojи je прeминуo у јуну прoшлe гoдинe, у рaту je вршио дужнoст пoмoћникa пoвjeрeникa Влaдe РХ зa Пaкрaц, a ширa jaвнoст зa њeгa je дoзнaлa нaкoн успjeшнe eвaкуaциje прeкo 300 бoлeсникa и лиjeчникa из тaмoшњeг Meдицинскoг цeнтрa крajeм септембра 1991. Нo вeћ 11. октобра 1991. Гуњeвић

Прича о надљудском јунаштву: Поразили су 5 пута јачег противника и спасли Србију…

24. децембар 2020.

Ово је прича о „Лесковачком маневру“ подвигу о којем нисмо учили у школама а који је толико важан за опстанак Србије. Сви сада, мање-више, знају за тројну инвазију коју су октобра 1915. на Србију извршиле Немачка, Аустроугарска и Бугарска. И за повлачење наших предака, најпре кроз централне делове државе, а онда и кроз чувену Албанску голготу. До спасавања оно мало људи што се спасило – не би ни дошло да није било једног маневра, потпуно неочекиваног за непријатеље. Док су Немци и Аустроугари са севера продирали кроз Србију, али се трудили и да кроз Црну Гору пресеку одступање српске војске (што је у знатној мери нешто касније спречила Мојковачка битка

СТАНКО ОПАЧИЋ — ЋАНИЦА: ЈА САМ ПАСТОРЧЕ КОМУНИЗМА

24. децембар 2020.

Станко Опачић – Ћаница, организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Станко Опачић – Ћаница отворио је Прво заседање АВНОЈ-с, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић — Ћаница, живи на Кордуну у Тушиловићу, у кући која подсећа на крајишку караулу. Некада се на Кордуну могло видети на стотине оваквих кућа. Међутим данас је ова једина,

ПРАВДА СТИГЛА НАКОН СМРТИ: Наставник Миле Новаковић из Дарде добио отказ јер је Србин

23. децембар 2020.

Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је у корист покојног Миле Новаковића, средњошколског професора из Дарде који је сад већ далеке 1999. добио отказ јер је предавао на српском уместо на стандардном хрватском језику. Суд је утврдио да Новаковићу није пружена могућност едукације и да су инспекцијским надзором били обухваћени искључиво наставници српске националности. Хрватска је сада Новаковићевој породици дужна да исплати 5.000 евра одштете и 850 евра накнаде за судске трошкове. Суд је у петак пресудио у предмету “Миле Новаковић вс. Хрватска” и закључио да је прекршен чланак 8. Европске конвенције о људским правима која се односи на право на поштовање приватног живота. Покојни Новаковић се пре

“Дара из Јасеновца” – образовни, а не холивудски “Оскар”

23. децембар 2020.

Филм “Дара из Јасеновца” могао би да буде образовна прекретница у српској националној свијести, располућеној никад прежаљеним југословенством, као што је то био и “Марш на Дрину”, снимљен усред поплаве идеолошких партизанских филмова, који су славили борбу “свих наших народа”. Жика Митровић, режисер једног од најбољих српских филмова уопште и далеко најбољег српског и екс-југословенског ратног филма, извео је својевремено праву умјетничку, али и антиидеолошку диверзију. Снимајући остварење о Церској бици у доба идеолошких ратних серијала, попут “Битке на Неретви”, “Битке на Сутјесци” и “Великог транспорта”, Митровић је проговорио о реалном жртвовању српских војника за одбрану сопствене отаџбине, коју су нападали очеви оних који су у партизанској верзији идеолошког ју-Холивуда

Quo Vadis Aida или куда идеш БиХ

23. децембар 2020.

Како ће нам изгледати будућност са тумачењем историје чији је циљ мобилизација масе за будуће нападе на РС? Куда идеш БиХ ако је ово твој кандидат за Оскара? Босанскохерцеговачки кандидат за Оскара, филм Quo vadis Aida, пратио сам још откад су почели излазити кратки исјечци из филма, а најпослије и званични трејлер. Већ по томе се дало закључити да ће овај филм само допунити бројку на листи филмова који обилују дехуманизацијом српског народа. Па, да почнемо. Како стоји на почетку филма, он је рађен по „истинитим догађајима, али су неки дијелови и ликови измишљени ради потпунијег приказа догађаја“. Ништа ново, готово сваки филм са историјском тематиком то ставља и тиме

Злочин у Машићкој Шаговини 29 година без казне

23. децембар 2020.

Навршило се 29 година од ратног злочина у Хрватској, када су хрватске снаге у нападу на српско село Машићка Шаговина у подножју планине Псуњ, удаљено десетак километара од Нове Градишке, убиле најмање 55 људи, а за овај злочин још нико није одговарао иако су познати налогодавци и непосредни починиоци убиства. У ноћи са 18. на 19. децембар 1991. године, 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а /зенге/ и специјалаца из групе “Свилени” извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина, које је бранило око стотињак бранилаца, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због