arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СРПСКИ ЛИНГВИСТИ ПРИХВАТИЛИ ДА ЛАТИНИЦА НИЈЕ СРПСКО ПИСМО

21. септембар 2018.

ПОСЛЕ ВИШЕГОДИШЊЕ БОРБЕ И ДОКАЗИВАЊА СРПСКИ ЛИНГВИСТИ ПРИХВАТИЛИ ДА ЛАТИНИЦА НИЈЕ СРПСКО ПИСМО У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде. Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф.

Наредбодавци злочина на Коранском мосту још нису процесуирани

21. септембар 2018.

Данас је 27 година од ликвидације 13 Срба, припадника резервног састава ЈНА, на Коранском мосту – једног од првих ратних злочина у сукобима деведесетих година прошлог вијека над припадницим ЈНА, а да наредбодавци и сви егзекутори још нису одговарали. Документационо-информациони центар „Веритас“ подсјећа да је у то вријеме ЈНА једина легитимна и регуларна војска у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још била и Хрватска. За овај злочин једино је карловачки специјалац Михајло Храстов у мају 2015. године осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – протиправним убијањем и рањавањем непријатеља. „Хрватско правосуђе се током процеса `прославило` с укупно седам пресуда истом човјеку

Матија Бећковић

Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?

21. септембар 2018.

Ако jе њихово, зашто нам га отимаjу, а ако већ могу да га отму, зашто се толико устручаваjу? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. октобар 2015.године. Емигрантска криза? Хоће ли Србиjа ући у Европску униjу? Колика jе одговорност наших политичара у одбрани Косова? Постоjи ли алтернатива? Зашто jе проблем данас отворити питање Косова? Да ли jе Косово српско? Погледаjте интервjу са Академиком Матиjом Бећковићем: Извор: РТРС Везане виjести: Матиjа Бећковић: Независност Косова од нас зависи МАТИЈА БЕЋКОВИЋ Само ти, диjете, ради своj посао – наjважниjа српска реч СВЕ ДОК ЈЕ СРПСКИХ СВЕТИЊА КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА КОСОВО И МЕТОХИЈА НИЈЕ ПРЕВАЗИЂЕНА ТЕМА Зашто браним Косово?

Путин – адвокат државе Израела?

21. септембар 2018.

Више мање сада је слика догађаја готово потпуно реконструисана, па није потребна да је подробно понављам. Само кратко: четири израелса војна авиона 18. септембра 2018. бомбаровали су сиријску територију око града Латакије. Пише: Никола Живковић При тиме су се послужили «лукавством» и да би заварали сиријску протуваздушну одбрану, они су се позади привукли руском авиону Ил-20. Тај руски авион иначе има задатак да сакупља обавештајне податке из ваздуха, јер је снабдевен са најсавременијом електронском опремом. Руски извори пишу да је овај догађај довео до «к гибели 15 высококлассных военных специалистов и потере самолета с суперсекретным оборудованием». Но, ти авиони, типа Иљушин, су спори и њихова максимална брзина износи мање од

Бака Милица и њено право

21. септембар 2018.

Милица Врањеш пуким је случајем 1941. године, као деветогодишња дјевојчица, преживјела усташки пир. Једног тмурног јесењег дана у кордунском селу Беговом Брду поклани су готово сви чланови њене обитељи и неколицина мјештана. Властитим очима гледала је како убијају њеног оца Ђуру, два млађа брата, Драгана (6) и тек рођеног Нину, те сестру Боју (16). Када је Милица дошла на ред, крвник није обавио посао до краја. Ножем јој је пробио врат и мислећи да је мртва, бацио је међу убијене. Но она је преживјела покољ, а за ту страхоту коју је доживјела данас прима накнаду од биједних 399 куна мјесечно. То је сав новац којим ова болежљива старица располаже.  –

Стојан Томић

Дванаест одличја ратника Стојана

20. септембар 2018.

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. децембра 2015.године. Ово је прича о једном од најпознатијих и, судећи по броју одликовања, једном од најхрабријих ратника са југа Србије у Првом светском рату Стојану Томићу (1892–1976) поднареднику 3. чете, 3. батаљона, 4. прекобројног пука Моравске дивизије српске војске 1914. године. Овај текст пишем не као унук о деди по мајци, него као хроничар живота једног аутентичног патриоте, храброг борца, поузданог ратног друга и пријатеља кога су његови саборци из милоште прозвали Татко. Да нисам пристрастан, показаће редови који следе. Његова ратничка одисеја почиње 1914. године. У униформи коју му је припремила породица и у седлу његовог вранца, првог

„Фигаро“ о Арноу Гујону: Како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок

20. септембар 2018.

Утицајни француски лист Фигаро пренео је причу о Арноу Гујону, а повод за то је издавање забране уласка за њега у, како стоји у тексту, „државу Косово“. Француски хуманитарац је представљен као оснивач невладине организације Солидарност за Косово, која је омогућила школовање стотинама деце са Косова. „Зове се Арно Гујон. Има 33 године. Већ дуго живи у Србији, али је француски држављанин. 2004. године је основао невладину организацију Солидарност за Косово која за циљ има да помогне неколико хиљада Срба, који живе у енклавама које наликују на афричке бантустане, јужно од реке Ибар. После рата на Косову и једнострано проглашене независности, фебруара 2008. године (признате од стране бројних држава, међу

Драгутин Томашевић

Сахранила га мајка Стана и његово јунаштво

19. септембар 2018.

Некада давно у једном месту живео је један… Уколико вам ово личи на почетак неке бајке можда крајњи утисак и буде баш такав. Следи прича која подиже морал, буди национални понос и пре свега враћа веру у људе да се великим радом, храброшћу и упорношћу може све постићи. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. децембра 2015.године. Мало место Бистрица код Петровца на Млави крајем 19 и почетком 20 века поносило се својим Драгутином Томашевићем, иначе виђеним чланом Соколског друштва Душан Силни. Он је поштовање тадашње спортске јавности у земљи стекао звањем десетоструког шампиона тадашње Краљевине Србије у атлетици а углед у друштву нераскидивим пријатељством са првим сином

Књига: „Злочини у логору Јасеновац“

19. септембар 2018.

У издању Спомен подручја Доња Градина, 2013. године објављено је фототипско издање књиге „Злочини у логору Јасеновац“ издане 1946. године. Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 15.11.1945. иако је била временски ограничена у раду, сачинила је сажет извјештај о логору Јасеновац, са квалитетним прилозима, фотографијама, свједочанствима преживјелих логораша о условима у логору, начину егзекуција, именима злочинаца. Књига садржи и преглед страдања по мјесецима и процјену укупног броја жртава (стр.42). Књига представља један изузетно озбиљан и аргументован документ. Преузмите књигу у ПДФ формату: „Злочини у логору Јасеновац“   Извор: ЈУ Спомен подручје Доња Градина

Краљ Александар I Карађорђевић

Краљ Александар I Карађорђевић – заблуде и чињенице

19. септембар 2018.

Од монархофашистичког диктатора, како је окарактерисан у послератном добу, прешао је пут великосрпског хегемона, до велеиздајника националних интереса и највећег српског усуда прошлог века. Несрећа је вешто манипулисала чињеницама, те од сваког сегмента живота југословенског краља створила енигму. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. децембра 2015.године. Краљ Александар је био фашистички диктатор Комунисти су настојали приказати краља Александра Карађорђевића као следбеника фашизма, како би га лакше ускладили у шаблон ,,народног непријатеља“ – њиховог противника. Истина јесте да је забрањен рад Комунистичкој партији Југославије, управо за време његове владавине. Међутим, таква одлука није могла бити донета из ставова владара блиских фашизму, пошто је чувена Обзнана донета децембра

Своји на своме, слободни и поносни

19. септембар 2018.

Читав један век, и коју годину преко, за српског сељака је одбрана земље значила уједно и одбрану Отаџбине и одбрану њиве. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. децембра 2015.године. Од 1830-их, када Србија постаје земља слободних сељака, када сваки од њих добија од кнеза Милоша свој мали комад да на њему слободно живи и привређује, па све до Првог светског рата, када њихови унуци, иако неписмени и неуки, на Церу и Колубари знају без дилеме шта представља српски национални програм. Када ту СВОЈУ ЗЕМЉУ бране, уз огромне жртве. И потом, у доба Краљевине, када они у мом Поморављу масовно гласају за опозиционе листе, јер их на

Душан Ј. Басташић

Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или о чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђурића Мишине

18. септембар 2018.

Када би директор Музеја жртава геноцида имао савјетника за односе са јавношћу и уважавао његово стручно мишљење, не би се на начин на који то чини протекле две године, обрушавао не само на дјело и личност старијих колега, покојних или оних у позној животној доби него и на оно мало прегаоца који самостално или кроз невладине организације, настоје допринијети култури сјећања и памћења на жртве Покоља, тог систематског државног злочина геноцида почињеног над православним Србима током Другог свјетског рата од стране Независне Државе Хрватске. Не приличи пристојном човјеку, камоли члану академске заједнице, директору државне установе да у јавној комуникацији са било киме користи пијачни вокабулар. Свој арогантан однос, директор највише

bratunac-Brano.jpg

Бранислав Р. Вучетић

18. септембар 2018.

Бранислав Вучетић (1983.) jе ратни страдалник и сведок босанско-херцеговачког рата из источнобосанског села Бjеловац, краj Сребренице. Њему су муслимански воjници прво убили маjку Радоjку, а онда и брата Миленка и оца Радована 14. децембра 1992. године, док jе он сам приликом напада и покоља у његовом селу Бjеловац одведен у сребреничке логоре под контолом муслиманске Армиjе БиХ, где jе провео скоро 2 месеца, а потом размењен у Скеланима за муслиманске воjнике. Звали су га неколико пута истражитељи Хашког Трибунала и из Тужилаштва Босне и Херцеговине, али на краjу ниjе добио прилику да сведочи о ужасима коjе jе видео и преживео. Уствари, Брано Вучетић jе тако постао симбол страдања Срба у

mitropolit-petar.jpg

Митрополит Петар Зимоњић

17. септембар 2018.

Бомбе су пале на Сараjево, те не баш тако далеке 1941. године. Била jе то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар jе вршио своjе свакодневне богослужбене дужности, умиривао jе народ и вjеровао да ће све бити по мjери праведних. На Велику Сриjеду, по наговору проте Стевана Петровића, митрополит Петар одлази из Сараjева у манастир Свете Троjице код Пљеваља. Циjела област jужне Србиjе али и сjеверне Црне Горе у то вриjеме па све до 1992. године била jе у саставу митрополиjе дабробосанске. По казивању очевидаца, митрополит jе дошавши у манастир био сjетан, потиштен па чак и љут на проту Стевана jер jе сматрао да jе требао остати са своjим народом у

Парастос за Србе убијене у Сердарима

17. септембар 2018.

Код спомен-обиљежја у Сердарима у општини Котор Варош данас ће бити служен молитвени помен за 16 Срба из овог села које су прије 26 година убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Тепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/. Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Фикрета Планинчића на 11 година затвора

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА