arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Дејан Медаковић, генерални секретар САНУ 1986. године

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

21. децембар 2018.

Меморандум је последњих месеци 1986. постао обавезна тема партијских састанака, а највећи апсурд је био у чињеници да су доношене оптужбе документа који заправо нико није читао Ситуација се погоршава из дана у дан. Два пута сам телефоном разговарао са Вукојем Булатовићем (потпредседником Председништва СР Србије), упорно захтева да му Академија пошаље Меморандум. Каже, незгодно је да га траже од новинара. Српски политичари су и сами изложени разним притисцима. Они се неће испрсити и узети у заштиту Академију, прву кућу свог народа. Напротив, они ће нас напасти из свих оружја, а то може да има и кобне последице. Ове речи записао је другог октобра 1986. у свој дневник академик и

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

21. децембар 2018.

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Светозар Ливада, аутор озбиљне студије која анализира статистичке податке у периоду од чак 130 година, наводи да је регија Банија, као део Војне крајине, попут Лике и Кордуна, прошла кроз све невоље и недаће граничарског краја, па мање-више све што је речено за те регије вреди и за Банију: успорени раст становништва, велики људски губици, тешки и мукотрпни животни услови целокупног становништва, стално досељавање нових породица као основа за регрутацију новака потребних за одбрану „предзиђа хришћанства“, као и тешко

Akademik_Ljubodrag_Dimic.jpg

ЉУБОДРАГ ДИМИЋ: Косовски мит живи и треба и даље да живи у историјској вертикали српског народа!

20. децембар 2018.

„Рекао сам да је албанска идеја једина жива мегалоидеја на Балкану и да она готово дуже од 140 година покушава да се наметне политичким субјектима у свету. Један од центара јесте та идеја о Албанији четири вилајета, на коме треба да живи искључиво албанско становништо, простире и са ког треба потиснути Хелене и Словене, другим речима и Србе и Црногорце и Македонце и све народе који ту живе. Та великоалбанска идеја не само да се шири него покушава и да се наметне.“ Ово у интервјуу „Искри“ каже српски историчар Љубодраг Димић, универзитетски професор, редовни члан САНУ. Са господином Димићем разговарали смо ових дана у Андрићграду. Једном приликом сте рекли да

Насловна страна "Новости" 25. септембра 1986. године

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

20. децембар 2018.

Званична верзија, коју је саопштио тадашњи потпредседник САНУ Антоније Исаковић, и која до данас ни на који начин није официјелно оповргнута, јесте да је Меморандум – просто украден. Ко је из зграде Академије почетком септембра 1986. године изнео радни текст Меморандума и растурио га на улици – до данас није откривено. За ово питање везује се једна од више контроверзи које прате овај документ од првог дана његовог обелодањивања. Ништа мање важно питање у политичком трилеру који готово без прекида траје пуне три деценије јесте и како се рукопис на коме су радили академици нашао у рукама новинара „Вечерњих новости“ Александра Ђукановића, из чијег пера ће 24. и 25. септембра

Милаковић: Није лако бити Србин у Вуковару

20. децембар 2018.

Заменик градоначелника Срђан Милаковић показао је попис убијених Срба у Вуковару. На списку су 42 имена убијених у јулу и августу 1991. године. Дан након што је вуковарски ХДЗ затражио да се забрани рад Демократског савеза Срба тврдећи да његови чланови износе неистине о деведесетим годинама прошлог века, заменик градоначелника Срђан Милаковић показао је попис убијених Срба у Вуковару. На списку су 42 имена вуковарских Срба који су убијени у јулу и августу 1991. године, а реч је о цивилима који са ратним дејствима нису имали везе. -Ти су људи пореклом Срби, то су цивилне жртве, и кривци који су их убили никада нису одговарали. У Вуковару се говори о

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

20. децембар 2018.

Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива „историјски полигон смрти“. Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива „историјски полигон смрти“. – Сва су та страдања у прошлости најчешће била свестрана, систематска и радикална – истиче Ливада и додаје да је прва карактеристика ове регије, уколико се анализурају подаци од 1880. до 1991. „спор

ХРВАТИ СПРЕМАЈУ ОПТУЖНИЦЕ ЗА 20.000 ОФИЦИРА СРБА!

20. децембар 2018.

Хрватско правосуђе покренуло је нови талас оптужница за наводне ратне злочине почињене током рата 1991-1995, а на мети су искључиво некадашњи официри ЈНА и некадашње Војске РСК. На ову чињеницу упозорава др Коста Новаковић, некадашњи помоћник команданта Српске војске Крајине и новоизабрани председник Удружења резервних војних старешина и ветерана Српске Крајине у Србији. Да је у питању озбиљан проблем сведоче и закључци са Изборне скупштине овог удружења, упућени на адресу највиших званичника Србије. – Сасвим је јасно да свако ко је починио неки злочин мора да одговара, али такође је јасно и да хрватско правосуђе нема жељу да утврди истину већ да легализује етничко чишћење једног народа. Због интензивираних истрага

Ексхумација жртава

У ЗАГРЕБУ ИДЕНТИФИКОВАНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ДЕВЕТОРО СРБА

19. децембар 2018.

У Загребу су идентификовани посмртни остаци девет лица српске националности, страдалих на подручју сјеверне Далмације, Лике, Баније и западне Славоније у 1991. години и 1995. године, саопштено је данас из Документационо-информационог центра „Веритас“. У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су Милан Илије Гњатовић, који је рођен 1920. године, из Билишана код Обровца, Пејо Стојана Шевер, рођен 1956. године из Бунића, општина Кореница и Љубица Ђуре Кнежевић, рођена 1923. године, из Парчића крај Бенковца. Наводи се и да су идентификовани посмртни остаци Петра Стевана Генераловића, рођеног 1956. године, из Житнића крај Дрниша, Миле Остоје Љиљак, рођене 1959. године из Великог Обљаја код Глине и Николе

Масакр на Светог Николу: 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче пре 26 година заклано ножевима и секирама

19. децембар 2018.

На дан када је требало да сломе крсни колач десет јошаничких засеока је сравњено са земљом. Данас је тачно 26 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата, од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу. У нападу је учествовало око 600 припадника такозване Армије БиХ, у десет група распоређених на десет јошаничких засеока, које су сравнили са земљом. Хладнокрвно су убијени 21 жена, као и троје деце – Драгана Вишњић од десет година, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић. Ученица четвртог разреда

Страдање народа Прњаворског краја (4) Злочин над Србима из Лужана (Кремна) код Прњавора током 1941. и 1942. године

18. децембар 2018.

Послије погибије устаничког вође Милоша Вујаковића и уништења устаничке групе у Штрпцима, хрватска војска и фолксдојчери организују акцију чишћења терена од српских устаника и нападају их на Челињаку, на падинама планине Љубић. Акцијом је координисао командант њемачког фолксдојчерског батаљона потпуковник Вили Келер. Ангажовано је поред усташких формација, и шест фолксдојчерских и два домобранска вода под командом поручника Феликса Наглића. У том саставу били су и украјински легионари. Нешто раније, у окторбу 1941. је у Прњавор стигла једна домобранска сатнија као појачање. Њен заповједник је био Дејан Церанић. Снага ових јединица је бројала преко 500 добро наоружаних војника. Пише: Бојан Милијашевић Акција је кренула наступањем од Хартмановог млина на Вијаци према

Академик Матија Бећковић (Фото: mc.rs)

БЕЋКОВИЋ: ЦРНА ГОРА ПОСТАЛА НЕЗАВИСНА САМО ОД СРБА И СРБИЈЕ

18. децембар 2018.

Академик Матија Бећковић, којем су власти Црне Горе недавно забраниле улазак у ту земљу, оцијенио је да је Црна Гора постала независна само од Срба и Србије, а да је он узет само као симбол. Бећковић је рекао да не зна зашто му је придала толики значај једна чланица најјачег војног савеза на свијету и како може да зазире од било којег пјесника, а камоли од њега. „Једино ако то није услов за отварање неког новог поглавља за улазак у ЕУ. С друге стране, чини се да је моја персона узета само као симбол, а да су персоне нон грата сви Срби у данашњој Црној Гори“, изјавио је он за

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у Машићкој Шаговини 19.12.1991.

18. децембар 2018.

Сутра се навршава 27 година од злочина који су извршили припадници хрватских „зенги“ и специјалних снага над становницима српског села Машићка Шаговина на обронцима Псуња, за који још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима. Из Документационо-информационог центра „Веритас“ подсјећају да су ујутро рано на Никољдан 1991. припадници 108. и 121. бригаде ЗНГ-а и специјалци из групе “Свилени”, укупне јачине од 363 војника, почели су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, смјештено на јужним обронцима Псуња, којег су бранили припадници ТО из овога и сусједних српских села са око стотињак добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати, због њеног

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

18. децембар 2018.

Опсежна анализа најпознатијег српског научника у Хрватској, професора Светозара Ливаде, преточена у књигу „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 18    панија – делова Хрватске у којима су Срби увек представљали већину. Једна од њих је регија Лике у којој је све до 1991. године српски живаљ био многољуднији, а данас је сведен на популацију која се креће око 20 одсто. Лика је типично планинска регија, са просечном надморском висином од 700 метара, а надвисују је два велика планинска ланца Велебитски и Пљешевички и више котлина и висоравни. Са 5.000 квадратних километара површине, највећа је и уједно најређе насељена регија у Хрватској са око десет становника по метру квадратном.  

Факсимил текста о Меморандуму објављен у "Новостима"

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (2) Почетак медијско-политичког трилера

18. децембар 2018.

Текстом у „Новостима“ злокобна југословенска Пандорина кутија је отворена. Из ње ће у годинама које ће уследити бити пуштени међунационални сукоби, распад државе, грађански рат… Главни текст на другој страни „Вечерњих новости“ у среду 24. септембра 1986. имао је наднаслов у два реда: „Шта црта а шта прецртава нацрт Меморандума Комисије Српске академије наука и уметности“. Испод њега стајао је сугестивни наслов „Понуда безнађа“, упадљиво пласиран и на насловној страни. Иза ове пажљиво биране редакцијске опреме крио се текст којим су први пут на светло дана изнети делови из недовршеног Меморандума САНУ. Већ сутрадан, на истом месту у листу нашао се и други текст „И АВНОЈ је био лажиран“. Објављивањем

У САРАЈЕВУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА И ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА

18. децембар 2018.

У Сарајеву је синоћ отворена изложба и представљена књига о жртвама Холокауста из БиХ и Аустрије. Аутори изложбе „Жртве Холокауста из Аустрије и БиХ: портрети и сјећања“ и истоимене књиге су Аниса Хасанхоџић и Рифет Рустемовић, научни сарадници у Академији наука Аустрије, а организатор овог догађаја Аустријски културни форум Сарајево, у сарадњи са Јеврејским културно-просвјетним и хуманитарним друштвом „Ла Беневоленсија“. Изложба његује транснационалну културу сјећања, представљајући на 22 панела, путем текста, докумената и фотографија, животне судбине жртава и страдалника Холокауста из Аустрије и БиХ, с нарочитим фокусом на Јевреје из Аустрије, који су након 1938. године као емигранти дошли у Југославију, те су, као избјеглице боравили и у градовима БиХ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА