Hrvatska Архиве - Страница 24 од 41 - Јадовно 1941.

ДОДИК: Сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака

17. јун 2019.

У писму упућеном удружењу грађана Јадовно 1941, Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је поручио да је обиљежавање страдања преко 38.000 Срба у љето 1941. на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, од великог значаја јер је то начин да им покажемо поштовање и да њихову жртву сачувамо од заборава. Додик је истакао да је сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака. Крајем јуна 2017. године, у својству Предсједника Републике Српске, Милорад Додик је присуствовао обиљежавању Дана сјећања на Јадовно код Шаранове јаме на Велебиту. Аутор: Редакција портала Јадовно 1941. Везане вијести: На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941.

АУДИО: Емисија о Дану сјећања на Јадовно 1941 – 2019.

16. јун 2019.

Послушајте емисију BIG радија Бањалука на тему обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2019. Гост: Душан Ј. Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. Бања Лука Извор: BIG радио Бања Лука

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

14. јун 2019.

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“ У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос. Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године. Снимак дроном места некадашњег логора Јадовно. Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст. На повратку, упутићемо

У СУБОТУ НА ВЕЛЕБИТУ ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ ЖРТВАМА

13. јун 2019.

Парастос јадовничким жртвама биће служен у суботу, 15. јуна, код Шаранове јаме на Велебиту, поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос, након чега ће учесници молитвеног окупљања посјетити мјесто некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, гдје су подигли Часни крст 2012. године. „Недалеко од мјеста логора налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава, гдје је прошле године подигнут Часни

ЈАМА ПАНДУРИЦА – 13. јун 2019. : Помен за 36 мученика страдалих од усташа

12. јун 2019.

Изнад јаме Пандурица код Љубиња у четвртак, 13. јуна 2019. године у 10 часова биће одржан помен за 36 мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године које су усташе живе бацили у ову јаму. Већина пострадалих били су у то вријеме на важним руководећим мјестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године : 1. Божидар Шаренац – свештеник 2. Обрен Јахура – учитељ 3. Томо Јахура – земљорадник 4. Гојко Козић – трговац 5. Ђорђе Тохољ – службеник 6. Богдан Турањанин – земљорадник 7. Милан Турањанин – жандар 8.

Шампиони из православне школе: ‘Шта је чудно у томе да смо нас тројица, ученици Српске гимназије, побиједили на натјецању из хрватског језика?!’

12. јун 2019.

Они, заправо, уопште нису „квизаши“. Не спадају у пасиониране љубитеље тестова знања који викендима крстаре кафићима и пабовима како би властито знање тестирали на квизовима. Но, то им није сметало да у једноме од њих „помету“ конкуренцију. Пише: Марина Kарловић-Саболић Ниједан од њих тројице није из Загреба. Двојица долазе из Далмације, а један из Славоније. То им, међутим, није била препрека да „растуре“ на квизу који је, током пуних седам мјесеци, организовала загребачка Градска књижница. Они, ако ћемо право, нису ни Хрвати. Сва тројица су ученици трећег разреда Српске православне опште гимназије „Kантакузина-Kатарина Бранковић“. Но, то их није омело да побједе у натјецању из – хрватског језика. – Ако нетко

КОМЕНТАР: Лов

12. јун 2019.

Брутално нападнути истакнути представник српске заједнице у Ријеци и двојица од петоро претучених сезонских радника на острву Брач били су – Срби И убиство Радоја Петковића и дивљаштво у Супетру догодили су се само из једног разлога. Брутално нападнути истакнути представник српске заједнице у Ријеци и двојица од петоро претучених сезонских радника на острву Брач били су – Срби. Петковићев убица мирно је шетао Хрватском, без обзира на то што је осумњичен за бројне ратне злочине, од силовања до премлаћивања, а од двадесеторо „јунака“ који су млатили девојку, двојицу младића српске националности из Вуковара, двојицу Хрвата из Славоније и ватрогасца који им је прискочио у помоћ, ухапшена су засад само

1941. у Глини : историјски извори о рушењу глинске Богородичине цркве

11. јун 2019.

Други свјетски рат и сплет историјских околности довели су до слома Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, која је идеолошки и политички била дио „Новог европског поретка“ под доминацијом нацистичке Њемачке. Недуго затим, усташка држава почиње с провођењем политике уништења непожељних националних, вјерских и „расних“ дијелова становништва, односно Срба, Жидова и Рома (нпр. доношењем Законске одредбе за обрану народа и државе од 17. травња 1941., којом је озакоњен терор и одређене државне институције које ће терор проводити), а све у циљу стварања „етнички чистог хрватског простора“.2 Тако већ у прољеће и љето 1941. Глина постаје поприште масовних усташких злочина над српским становништвом,3 који ће трауматизирати овај банијски градић

Прeминуo прeмлaћeни Рaдoje Пeткoвић

10. јун 2019.

Пoтпрeдсjeдник Виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Грaдa Kaствa и члaн жупaниjскe oргaнизaциje СДСС-a Рaдoje Пeткoвић умрo je oд пoсљeдицa нaпaдa у кojeм гa je приje мjeсeц и пoл дaнa брутaлнo прeмлaтиo Илиja Глaвић, чиjи мoтиви joш нису рaсвиjeтљeни. Пише: Паулина Арбутина Истaкнути члaн српскe зajeдницe Примoрскo-гoрaнскe жупaниje Рaдoje Пeткoвић (63) прeминуo je у субoту 8. липњa, пoдлeгaвши тeшким тjeлeсним oзљeдaмa зaдoбивeнимa у брутaлнoм нaпaду приje мjeсeц и пoл дaнa. Грaђeвински пoдузeтник Рaдoje Пeткoвић биo je пoтпрeдсjeдник Виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Грaдa Kaствa и члaн нaдзoрнoг oдбoрa жупaниjскe oргaнизaциje СДСС-a. Пeткoвић je брутaлнo прeтучeн 24. трaвњa испрeд jeднoг кaфићa у Вишкoву крaj Риjeкe, a риjeчкa пoлициja je кao нaпaдaчa идeнтифицирaлa Илиjу Глaвићa

Зaштo сaм глaсaлa прoтив зaкључкa o пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa

8. јун 2019.

Tрeбa ли мe, и мoje кoлeгe из Лиjeвoгa блoкa кojи смo jeдини глaсaли прoтив у зaгрeбaчкoj Скупштини, бити срaм зaтo штo сaм у пoсвeту спoмeникa хтjeлa уписaти жртвe Хoлoкaустa рeжимa НДХ? Пише: Рада Борић Oвaj тjeдaн су зaступници у Грaдскoj скупштини грaдa Зaгрeбa изглaсaли зaкључaк, тj. дoниjeли oдлуку o ‘пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa’. ‘Грaд Зaгрeб ћe пoдићи Спoмeник жртвaмa Хoлoкaустa (у дaљњeм тeксту: Спoмeник), прeмa идejнoм урбaнистичкo-aрхитeктoнскoм-oбликoвнoм рjeшeњу Урeђeњa jaвнe пoвршинe и oбликoвaњa спoмeн oбиљeжja жртвaмa Хoлoкaустa у Брaнимирoвoj улици у Зaгрeбу, aутoрa aкaдeмскoг кипaрa Дaлибoрa Стoшићa и дипл.инг.aрх. Kрeшимирa Рoгинe, кao првoнaгрaђeнoм рaду нa jaвнoм oпћeм нaтjeчajу.’ Грaд Зaгрeб je зajeднo с Удружeњeм хрвaтских aрхитeкaтa (УХA) joш пoлoвицoм 2017. прoвeo ‘Нaтjeчaj

ЊЕМАЧКИ НАЦИСТИ И УСТАШЕ ДОГОВОРИЛИ ПРОГОН СРБА 4. ЈУНА 1941.

4. јун 2019.

Након договора њемачких и хрватских нациста /усташа/, почео је прогон Срба из Славоније, из бјеловарског краја, Мославине, Загреба, Подравине и са Баније… Приредио: Ненад ТАДИЋ Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање /односно протјеривање/ у Србију око 200.000 Срба. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења „српског питања“, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (5)-СЛАНА – KОПИЈА ЊЕМАЧKИХ ЛОГОРА

3. јун 2019.

Мобилизација људи и бродова Слана – то је сурови и голи камен – увијек оштар као нож, а љети и усијан као жар О превожењу пијеска за градњу зграде у логору Слана, те превожењу интернираца из Kарлобага у Слану као и о њихову могућем броју своје исказе – пред Окружном комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача за Лику – дали су 26. сијечња 1946. године у Барић Драги ШИМЕ БАРИЋ, покојног Филипа, и НИKОЛА БАРИЋ, покојног Грге. ШИМЕ БАРИЋ: – Мени је у љето 1941. године поручио ИВАН ДЕВЧИЋ, звани „Пивац“, да својим бродом одмах дођем у Kарлобаг. Чим сам добио ту поруку, отишао сам својим

Комеморација за жртве некадашњег логора за Јевреје

2. јун 2019.

На јеврејском гробљу у Ђакову данас је одржана комеморација у помен на жртве некадашњег логора за Јевреје, који је постојао у вријеме Независне Државе Хрватске. Комеморација је започела код спомен-обиљежја на јеврејском гробљу, на којем су положили вијенце представници јеврејских општина из Осијека, Сарајева, Загреба и Београда, те представници града Ђакова, а служен је и вјерски обред. На жртве и Холокауст, као зло које се више не смије поновити човјечанству, подсјетио је предсједник Координације јеврејских општина Хрватске Огњен Краус, а обратили су се и представници Јеврејске општине Осијек, која је организатор комеморације, пренијели су хрватски медији. Комеморацији је присуствовало и неколико преживјелих логораша, који су сада већ у деветој деценији

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (4)- ЗАKЛЕТВЕ ВЈЕРНОСТИ – KРВНИKУ ПАВЕЛИЋУ

2. јун 2019.

Дон ЈОСО ФЕЛИЦИНОВИЋ, свећеник у Пагу дао је злогласним зликовцу МИЈИ БАБИЋУ, у свибњу 1941. године, географску карту Пага на којој је Бабић оловком уцртао – на СЛАНИ – будући усташки логор Припојење отока Пага усташкој држави увјетовало је и стварање – крајем свибња и почетком липња 1941. године – на отоку Пагу усташке управне власти и усташког страначког покрета. Иако усташки покрет на отоку Пагу никада није имао масовну подршку становништва, ипак се у њему знатније ангажирало четрдесетак особа из различитих социјалних и друштвених средина, а појединци су на различите начине били укључени и у систем функционирања концентрационог логора Слана. Избијање масовног устанка против окупатора на подручју друге талијанске

Граорац: Исти лажни свједови пресудили мени и Лукајићу

1. јун 2019.

Пензионисани саобраћајни полицајац из Сплита Мирко Граорац каже да га је на основу лажних свједочења Владе Угрина, Жарка Толе и Франа Мамића прије 23 године Жупанијски суд у Сплиту осудио на 15 година затвора за наводе ратне злочине на Мањачи, гдје никада није био. Граорац истиче да га је потресло када је сазнао да је Жупанијски суд у Загребу, на основу свједочења Угрина, Толе и Мамића, осудио пуковника Војске Републике Српске Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина на Мањачи. „Свако треба да одговара ако је починио ратни злочин, али сигуран сам да је Лукајић невин зато што је осуђен на основу свједочења тих нељуди. Ако су имали