ДругиСвјетскиРат Архиве - Страница 65 од 117 - Јадовно 1941.

Осветник крагујевачких ђака: Витез православља – Никшићанин Веселин Шијаковић

22. октобар 2022.

Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика. Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице. Са бивше

„Пуцајте, ја и сада држим час!”: Херојски непревазиђени професорски узор – симбол отпора

22. октобар 2022.

Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. Реченица из наслова изговорена је прије 80 година на данашњи дан, када се за вријеме Другог светског рата у Крагујевцу одвијала Крвава бајка. Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. У савременом добу којем свједочимо ова реченица дјелује као хипербола из епске народне поезије, но уједно је зато ваља понављати и дозволити да дјелује „васпитно“ на данашње професоре. Разлог томе је више него очигледна деградација професорске струке, која у вријеме политичких

Distressing messages to loved ones before the execution in Kragujevac: Goodbye, my heart, today I…

21. октобар 2022.

Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum „21. October“. SERBIAN Those from Kragujevac who were shot wrote their last messages to their loved ones immediately before their execution, and some of their last words are preserved in Museum „21. October“. * High school student Ljubiša was only 17 years old when he was taken before the firing squad, and he left a message for his parents: „Dear dad and mom, greetings, for the last time. Ljubiša“. Unfortunately, his father never read the message, because he too, unknown to Ljubiša, was captured and

Обиљежавање страдања Срба у Паланчишту код Приједора

19. октобар 2022.

У недјељу 23.10.2022. са почетком у 9 часова, у Малом Паланчишту, код Приjедора, у парохијском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, биће служен парастос и обиљежено 80 година од покоља, када су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима jе било 226 дjеце. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употребљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце до 17 година старости. Те ноћи, на исти начин убиjено jе

Стојан Протић 1921. године: Видовдански устав, овакав какав се предлаже, је гробар Србије и српства

19. октобар 2022.

Стојан Протић је био у праву, баш као што знамо да се његово „пророчанство“ остварило тачно у годину, јер се Југославија распала 1941. године, 20 година након овог разговора, а потом након поновљеног експеримента, још једном дефинитивно 1991. године. Пише: Горан Петровић Веровали или не, и ја сам једном плакао. Не као дете, наравно, већ као одрастао човек пре петнаестак година. Зашто? Да ли ми се нешто десило? Нешто непријатно и болно? Да ли ми је неко умро или сам доживео неки материјални губитак? Не, ништа од тога. Плакао сам читајући једну књигу. Нешто љубавно или неку драму? Не, није ни то у питању. Плакао сам, читајући једну књигу са

Живот прича: Мали усташа

18. октобар 2022.

Прича о човеку кроз чији се живот преломила историја наших простора. Већ на почетку Другог светског рата усташе почињу да чисте српска села и стижу до његове Перне. На кућном прагу убијају мајку и сестру, а њега је задесила необична судбина. Имао је само три године када се обмотао усташи око ногу и молио да не закоље и њега. Тако му је поштеђен живот. Недуго затим стигао је у Јасеновац где је усташама био играчка. Терали су га да покаже како се коље човек. Место које је гарантовало смрт као једини исход, необичном судбином му је донело нове родитеље. Живот му је спасен по други пут. И када је живот

PREBILOVCI THE MOST IMPORTANT LESSON: A village in Herzegovina is one of the potential locations for student excursions

17. октобар 2022.

A lesson in the history of national suffering, struggle for life and victory over death in the Serbian language can be called – Prebilovci. A village in Herzegovina, which entered the world annals as a place of multiple mass crimes and a symbol of resurrection and victory of life over death. СРПСКИ Written by: R. DRAGOVIC Prebilovci is also a metaphor for the Serbian people as a whole, which despite unimaginable suffering survived and is still alive today. Therefore, there is no better place than Prebilovci for the generations of this time to get to know the past and choose their path to the future. In this place, the memory of the genocide

ПРЕБИЛОВЦИ НАЈВАЖНИЈА ЛЕКЦИЈА: Село у Херцеговини један од потенцијалних локалитета за ђачке екскурзије

14. октобар 2022.

Час историје националног страдања, борбе за живот и победе над смрћу на српском језику може да се зове – Пребиловци. Село у Херцеговини, које је ушло у светске анале као место вишеструког масовног злочина и симбол васкрсења и победе живота над смрћу. ENGLISH Пише: Р. ДРАГОВИЋ Пребиловци су и метафора српског народа у целини, који је упркос незамисливом страдању опстао и живи и данас. Од Пребиловаца, отуд, нема бољег места да генерације овог времена упознају прошлост и бирају свој пут у будућност. На овом месту живо и опипљиво је сећање на геноцид у његовом најстрашнијем облику. Херцеговачки камен овог села сведочанство је вишеструког васкрсења и живо историјско градиво. Све то

Бојанић: Сви данас знамо за сурови Крагујевачки октобар… када су страдала и деца. А за Драгинац?

12. октобар 2022.

Злочин у Драгинцу, претходио је зверствима немачких нациста у Краљеву и Крагујевцу током октобра 1941. год, велико је питање зашто је у претходним деценијама постепено заборављан, зато и врло мало људи зна о овом злочину. Питам се зашто злочин у Драгинцу код Лознице нема у уџбеницима и медијима, а и слабо ко зна за тај нацистички злочин који има исте размере као и злочин (масакр) у Краљеву (од 15. до 17.октобра) и Крагујевцу (од 19 до 21.октобра). То је злочин када су стрељани становници Јадра који су извршили немци у периоду од 14. до 19. октобра 1941. год. Тада су убијана деца (више од 300), жене, мушкараци и стараци, спаљена

Death itself, the act of dying – that was not clear to me, I had no idea about it

12. октобар 2022.

It has been eight years since the passing away of Milan Bastašić, my father, a former eleven-year-old boy, a Jasenovac concentration camp inmate. Serbian version On this occasion, I am transcribing part of his testimony, published in 2010. in the book „Bilogora and Grubišno Polje 1941-1991“, which he authored. At the age of less than twelve, as a boy classified among men, he was transported to Jasenovac concentration camp in a cattle wooden wagon from his native Grubišno Polje. Due to a combination of circumstances that cannot be accidental, after two months, as the patient fell ill with typhus, he returned home. He survived. The only surviving boy- Jasenovac camp inmate from

ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ ЖРТАВА БАЦИО НА ДЕПОНИЈУ? ПОКС поднео кривичну пријаву против Чанковог функционера: Прикрио доказе ратног злочина

11. октобар 2022.

Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) поднео је кривичну пријаву против бившег директора Музеја града Новог Сада Илије Комненовића, кадра Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанка јер је, како тврде, наложио да се посмртни остаци 80 људи који су чувани у просторијама музеја баце на депонију, како би се прикрили докази за ратни злочин из 1944, на локалитету Рајине шуме у Новом Саду, који је починила 11. Војвођанска ударна бригада под командом хрватског генерала, Ивана Рукавине. – Ово незапамћено, антицивилаизацијско недело мора бити кажњено од стране нашег правосуђа, јер се овде не ради само о прикривању ратног злочина, него и о ускраћивању права потомцима жртава да их достојанствено сахране. Прошло је

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

10. октобар 2022.

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

ПРИДВОРАЧКЕ ЖРТВЕ ДОЧЕКАЛЕ СПОКОЈ: Након 81 године сахрањене жртве усташког злочина (ВИДЕО)

7. октобар 2022.

Након 81 године, посмртни остаци седам преосталих придворачких новомученика сахрањени су у крипти, на Градском гробљу у Требињу. У љето 1941. мучки је убијено 13 Срба. Страдали су од комшија, усташа и муслимана, и бачени у јаму. Због систематског заташкавања усташких злочина, хумке су дуго биле без спомен-обиљежја. На помену у Требињу окупили си се потомци да достојанствено испрате страдалнике. Међу њима и Жељко Шакота који каже да му је једина жеља била да се Срби које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму достојанствено сахране. – Данас су ми осјећања помијешана, тужан сам што се 81 годину чекало, али сам срећан што је споменик напокон подигнут и захвалан

Страшне исповести српских жртава згрозиле Аустријанце: Чуле се у Београду где је суђено зликовцима

6. октобар 2022.

Овај филм је био потребан Аустријанцима, јер о злочинима које су чинили њихови сународници током Другог светског рата нису ништа знали, каже за Спутњик аутор документарног филма „Два лица рата“ Зоран Добрић. Филм који је снимио у продукцији аустријске државне телевизије ORF, премијеру је имао данас у Србији, а у петак ће бити емитован и на РТС. Пише: Сенка Милош У организацији Музеја жртава геноцида, стручњацима који се баве овом тематиком, приказан је премијерно у Југословенској кинотеци, у Узун Мирковој улици у Београду. Премијера на месту где је био Војни суд И не случајно баш на том месту. У овој згради заседао је Војни суд, ту је суђено генералу Александру

Вучић: Ове књиге треба да буду у лектири

4. октобар 2022.

У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду представљен је капитални издавачки пројекат „Православне речи“: Сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 књига. Промоцији је присуствовао и председник Александар Вучић. О његовом делу и раду на промоцији су говорили академик Василије Крестић, који је написао предговор за Сабрана дела, академик Славенко Терзић, Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ и свих издања наше куће, и издавач Зоран Гутовић, директор „Православне речи“. Вучић: Знао је шта је потребно за српско срце и душу, али се увек сетио и шта је потребно српској глави – Дубока мисао и надмоћна визија – цитирао је председник Вучић на почетку обраћања Бећковића о делу