Бојкотуј Хрватску Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Бојкотуј Хрватску

Покривалица: Лордан је већ добио паре

4. март 2021.

У Бањој Луци је готово репризирана сцена када Милан Бандић, дан након што је потписао петицију да српско писмо не може бити кориштено у Вуковару, дочекан од гомиле новинара и са усхићењем. Да би их још додатно понизио „шалом“, како му се то никад не може десити у Загребу којем је градоначелник. Наравно, нико га није питао да ли га је срамота и откуд му образ да након тако нечега дође у Бању Луку, а поготово градоначелник-домаћин. Који је, да има националног и државничког достојанства, након потписа на такву противсрпску петицију требао отказати састанак. Прије филма о Јасеновцу, да кажемо да је број жртава небитан И данас је тако, мада

Хрбска Православна Црква?

2. март 2021.

Већина свештенослужитеља које смо консултовали, први пут у животу среће овакву праксу, а то је да се епископ огрешује о члан 4. Устава СПЦ. За већину мирских, односно свјетовних Срба, тај члан је природно непознат, али он у цјелости гласи: Члан 4 „Службени језик Српске православне цркве је српски са писмом ћирилицом. У изузетним, оправданим случајевима, може се отступити од ове одредбе у погледу језика за унутрашњу употребу, у којим случајевима доноси специјалну одлуку Свети архијерејски синод на основу ове одредбе. Застава Српске православне цркве је тробојка: црвено-плаво-бело, са златним крстом и огњилима.“ Ако вас буне „изузетни, оправдани случајеви“ и то за „унутрашњу употребу“, то је настало када је српска

Дара из Јасеновца (Дара из Милошевца)

21. фебруар 2021.

Истовременом пројекцијом на РТРС, РТС и Првој ТВ у Црној Гори, створена је нека врста телекомуникационе Велике Србије, које се они који свој идентитет заснивају на антисрпству највише плаше. Страх их је свесрпске самосвијести и солидарности. Ако филм садржајем и разочара, овим је већ одавно освјетлао образ својим творцима. Пише: Дани(ј)ел Симић Тако сам прије саме пројекције себи и другима објасно свој став, који сакрива зебњу. Слично сам, али ни близу овако напето, дочекивао приказивање 32. децембра, као првог озбиљнијег цјеловечерњег филма из Републике Српске. Очекивао сам само да не обрука. И није. Није ни Дара. Употребљиво је то, колико је било и потребно. Можда и више од тога. Некако

Дани(ј)ел Симић: Је ли Дара превршила мјеру око Јасеновца?

15. фебруар 2021.

Спадам у тешке будалетине, које мисле да је било коме, игдје, стало до тога да ли сте у животу били досљедни у заступању својих ставова. Да ће то вашим ријечима, у тренутку када одлучите иступити, општедруштвено дати већи значај. Још од онда, када ме једна помоћница у министарству зовнула на разговор и понудила да направим портал за културу о државном трошку, али ми је дала на папирићу број њеног младог рођака „који се бави рачунарима“ да и он буде „обавезно укључен“; а ја се на то згадио и једва некако потрефио врата да је не пошаљем у материну, јасно је да сам монетарно ретардиран. Самим тим и ментално. Односно социјално.