arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Predrag Ristić

I Beograd vapi za jasenovačkim memorijalom: Srpska tela su rekom stizala iz Hrvatske

16. april 2025.

Arhitekta Peđa Ristić (1931 – 2019.): Na tri mesta u Beogradu prikupljani leševi iz reke. Hrvatski zločin Savom rasut do Crnog mora. Kod Kule Nebojše na Kalemegdanu, na Ratnom ostrvu od 1942. do 1945. sahranjivane su ustaške žrtve. Dve reke, Sava i Dunav, na neki način odredile su sudbinu arhitekte Peđe Ristića, autora nekih od najlepših novijih srpskih crkava. Bivši član „Medijale“, a potom Enfant terrible beogradske umetničke scene danas ima 87 godina. Bio je u timu Bogdana Bogdanovića kada je ovaj pravio jasenovački spomenik Kameni cvet. Potom je prošle decenije u Skupštini grada pokrenuo inicijativu da se na Velikom ratnom ostrvu podigne crkva mučenicma čija je tela izbacila Sava

Krvavi svetosavski barjaci na ulicama Beograda

19. jul 2024.

Pre tačno 87 godina, tokom održavanja litije koju su vlasti zabranile, u Beogradu je došlo do velikog sukoba vernika i sveštenstva sa policijom – bila je to kulminacija „konkordatske krize”, odnosno suprotstavljanja nameri da se Rimokatoličkoj crkvi u Jugoslaviji daju privilegije kakve nije uživala nijedna verska zajednica Kako je uprava grada sa više strana dobila obaveštenja da izvesni neodgovorni elementi nameravaju da iskoriste ovu priliku i da izazovu nerede štetne za javni poredak i državne interese, to je gospodin upravnik grada svojom naredbom od 18. jula 1937. zabranio ovu povorku. Iz istog razloga zabranjeni su na teritoriji uprave grada Beograda svi skupovi i povorke do 1. avgusta.” Ova informacija, koju

Zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu (iz Zbirke fotografija Muzeja grada Beograda)

Nepoznato o bombardovanju Narodne biblioteke Srbije: Dan kada je gorelo srpsko sećanje

7. april 2024.

Povodom rođendana Narodne biblioteke Srbije, posećamo na najtragičnije dane jedne od najvažnijih naših institucija i otkrivamo malo poznate detalje bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine Osim stradanja ljudi, materijalnih dobara i infrastrukture, s početkom Drugog svetskog rata, u potpunosti je stradala i Narodna biblioteka Srbije. Ona je planski gađana – najveća i najvrednija riznica pokretne kulturne baštine ovog dela Evrope sravnjena je sa zemljom. U njoj je čuvana građa ne samo srpskog porekla već i ona koja je poticala sa teritorije čitave Evrope i koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina. S pravom ne samo istoričari već i stručnjaci koji se bave zaštitom kulturne baštine i u Evropi

Početak pakla za Srbe – prvo su 6. aprila 1941.g., sravnili sa zemljom Beograd

6. april 2024.

Fašistička Nemačka je bez objave rata 6. aprila 1941. godine napala Kraljevinu Jugoslaviju. Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica. Glavni cilj napada nemačkog vazduhoplovstva je bio: razaranje Beograda, demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih potencijala. Odluku, da se Beograd razori, doneo je lično Hitler 27. marta, razjaren vestima o demonstracijama u Beogradu protiv potpisivanja ‘Trojnog pakta’. Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom generalpukovnika Aleksandra Lera. Operacija uništenja Beograda nosila je naziv ‘Strašni sud’ [Strafgericht]. U 6.30 časova napala su 234 bombardera i 120 lovaca. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju jer je bila nedelja. U

Otac Darko Ristov Đogo: Pred put u Beograd

27. decembar 2023.

Radujem mu se jer svako bira svoj Beograd. Moj Beograd je nekadašnje središte najplemenitijih srpskih duhova, prestonica u kojoj i sada počivaju mošti svetitelja i kosti velikana. Naravno, postoji još mnogo Beograda Sunčan je dan i polako se već spremamo za Beograd. Trebalo bi u ponedjeljak da putujemo, da bismo u utorak bili u Ruskom domu na svečanosti povodom Dana porodičnih vrijednosti. I zaista se radujem i radujemo Beogradu. Naravno, ne živimo pod staklenim zvonom i svjestan sam nevjerovatne količine mržnje koja se ovih dana emituje prema srpskom narodu iz Republike Srpske. No, ovo nije zapis o političkom životu i izborima. Kada ponekad pregledam sjajnu knjigu o srpskom političkom životu između

Bojanić: KRVAVI BEOGRADSKI VASKRS… “PRIJATELjSKO“ RAZARANjE SRBIJE

15. april 2023.

Bombardovanja Beograda aprila 1944. bila su izuzetno razorna, razornija od nemačkih vazdušnih napada na Beograd 6. aprila 1941. godine, na samom početku Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji. Pre 78. god na Vaskrs,  16.04.1944. godine „Saveznička avijacija“ je počinila stravičan zločin bombardovanjem Beograda na prvi dan Vaskrsa. Bombardovanje je nastavljeno i na drugi dan Vaskrs 17.04.1944. godine. U ta dva paklena dana srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, , palatu „Albanija“, Poštu broj 2, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom, Bajlonijevu pijacu, razoreno je i prvo beogradsko porodilište, stradale su nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama, uništene su bolnice, dečiji domovi. Razorene i uništene su

Pilot Đorđe – Đoko Putica

Pilot Đorđe – Đoko Putica: Hercegovac koji je bombardovao Treći rajh

9. april 2023.

„Teretna željeznička stanica (Grac) je ispod mene. Dižem se na 300 metara i dajem znak izviđaču. Za nekoliko sekundi će odbaciti bombe. Sada! Prva bomba je tresnula među vagone, druga na splet pružnih skretnica – otvorio se veliki krater… Treća bomba je porušila dvospratno željezničko skladište, iza čega se naglo dižem u oštrom zaokretu iznad dimnih eksplozija bombi. Četvrta bomba je odletela preko krova skladišta, čiju eksploziju nisam video usled penjućeg zaokreta. Van sebe sam od oduševljenja. Uspelo mi je! Bombardovao sam Treći rajh! To vam je za Beograd!…“ (iz zapisa pilota Karla Murka) Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA Autor: Milan Putica NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav

Godišnjica oslobođenja Beograda : Nemci su pobegli za dva sata

5. novembar 2022.

Pre 104 godine, srpska vojska, predvođena dunavskom divizijom, oslobodila je Beograd. Prvi ušao 7. pešadijski puk, zato što su ga činili vojnici iz glavnog grada. Pre sto i četiri godine, Beograd je dočekao slobodu! Ujutro, 1. novembra 1918, posle nezadrživog naleta elitnih srpskih divizija – Dunavske, Moravske i Drinske, na ulicama srpske prestonice pojavili su se prvi oslobodioci! U grad su oko 11 časova prodrli prvi vojnici Dunavske divizije i izbili na Kalemegdan. Već dva sata kasnije poslednji nemački vojnici napustili su Beograd pred naletom Prve armije predvođene vojvodom Petrom Bojovićem. Po podne, oko 15 časova, Moravska i Dunavska divizija nalazile su se na liniji Veliki Vračar – Banjica –

Đurđica Dragaš: Ja, izbeglica, i serija „Porodica“

6. april 2021.

Odavno neka serija nije digla toliko prašine kao što je to bio slučaj s „Porodicom“. Dugo najavljivana, iščekivana i neverovatno gledana, zatalasala je pomalo umrtvljenu srpsku javnost i otvorila stare rane. Verovali smo, očigledno pogrešno, da su te rane odavno srasle, da nas na njih podsećaju samo ožiljci, neprimetni i skriveni ispod naslaga godina, događaja i promena. Mislila sam i ja da me drama porodice Milošević i podsećanje na sve njene aktere neće mnogo uzbuditi, ali priznajem da je to bila loša procena. U umetnička dostignuća serije neću ulaziti pošto za to nisam stručna, a nekako verujem da je tema „Porodice“ prosto i „progutala“ sve ostalo. Gledajući seriju, uporno sam

Đurđica Dragaš: Još jedno proleće koje smo nepovratno izgubili

24. mart 2021.

24. mart 1999 godine. Dan je, kao i mnogi pre njega, protekao u mučnom iščekivanju. Hoće li nas bombardovati, ima li šanse da se nekako ponovo „provučemo“ kao prošle jeseni, da li je moguće da će to uraditi, kako ćemo preživeti ako počne?! Pitanja, pitanja, pitanja… Prve bombe koje su oko 8 uveče pale na aerodrome u Batajnici, Prištini, Podgorici donele su surovi odgovor. Agonija koja će potrajati, u tom trenutku nezamislivih, 78 dana je počela. Kao i većina onih koji su je doživeli, sećam se vrlo dobro te večeri. Na nekoj od televizija emitovala se Esmeralda. Latinoameričke serije tad su još bile zanimljiva novotarija. Gledali smo je, što iz

Đurđica Dragaš: Koliko puta jedan Vuk (Drašković) može da promeni i dlaku i ćud!?

14. mart 2021.

Mart…. Verujem da biste se, isto kao i ja, složili kad bi ga neko i zvanično proglasio za najbaksuzniji srpski mesec. Svašta nas je snalazilo u tom martu koji bi, da se samo priroda pita, bio mesec proleća, buđenja i optimizma. Eee, al’ nažalost, pitamo se i mi…ljudi! 12.marta 2003. ubijen je srpski premijer, a samo dan ranije, ali 2006. u Haškom „kazamatu“ umro bivši predsednik. 17.marta 2004. brutalno su napadnuti preostali Srbi na Kosmetu, baš oni čija je golgota počela 24. marta 1999. agresijom NATO pakta na tadašnju SRJ. 27. marta 1941., u iščekivanju zla koje će nas tek snaći, u Beogradu se klicalo-bolje rat, nego pakt- a 50

Đurđica Dragaš: Jesu li svi Crnogorci direktori, a Dalmatinci snalažljivi trgovci

13. februar 2021.

Svi su Crnogorci direktori, svi „Kosovari“ su prodali imanja Albancima za velike pare, svi Hercegovci i Dalmatinci su snalažljivi trgovci, svi Ličani potomci partizana koji su terorisali beogradsku buržoaziju, a svi Srbijanci ugroženi u svojoj zemlji baš zahvaljujući ovim prethodno pomenutim „dođošima“! To smo mi, mali, podeljeni, često potpuno nesposobni da izađemo iz tog, tako suvišnog, začaranog kruga netrpeljivosti. E pa da vam kažem… dosta mi je toga!!! „Ako bude sreće, vratićemo vas nazad onim istim traktorima na kojima ste dojahali“… Ovo je samo deo komentara koji sam na jednoj društvenoj mreži nedavno dobila na tekst o Danu primirja čiji je naslov, gle ironije, bio – Ponosna sam što pripadam ovom

Sećanje na život iza bodljikave žice

17. januar 2021.

Da li zbog toga što se okončao kapitulacijom, ili zato što je trajao svega jedanaest dana, Aprilski rat je, čini se, prilično skrajnut u srpskoj kulturi sećanja. Oružani „blickrig” sila Osovine, kojem se Jugoslovenska kraljevska vojska neuspešno suprotstavila, započeo je 6. aprila 1941. a završen je već 17. aprila, okupacijom Kraljevine Jugoslavije i odvođenjem njenih vojnika u zarobljeništvo. Budući da se ove  godine navršava osam decenija od Aprilskog rata, „Politika” otpočinje serijal s namerom da na osnovu istorijskih svedočanstava podseti na neke od branilaca otadžbine. Započećemo ga pričom o Moši Mevorahu, beogradskom Jevrejinu čijim će crtežima nastalim u nemačkom zarobljeništvu 1941–1945 biti ilustrovani ovi tekstovi. Kako bi prekratio dane zatočeništva

Slobodan Antonić: Estetika palanačke svadbe

29. avgust 2020.

Negde od sredine jula autokolonijalni mediji počeli su da nas gnjave sa spomenikom Stefanu Nemanji. A onda, negde sredinom avgusta – kao da je neko pritisnuo panik-taster – gunđanje i vajkanje pretvorili su se u pravu histeriju.  Vladimira Dimitrijevića to ludačko bešnjenje podsetilo je na scenu iz filma Isterivač đavola, kada se đavoimanoj junakinji pred krstom lice okrenulo na zatiljak.  Neverovatno je šta je sve, tokom avgustovskih bjesova, rečeno za spomenik: Radina Vučetić (N1): „sramni spomenik“; Goran Marković (Peščanik) „ta skulptura je smešna“, „simfonija neukusa“, „nakazna tvorevina“, „bezvredna gomiletina železa“, njome će biti „zauvek unakažen grad“;  Biljana Srbljanović (Blic): „odraz potpunog odsustva kontakta s vremenom“, „megalomanski istoricizam“, „lažni akademizam“, „u

Kakva je ustaška uloga u oslobođenju Beograda?

6. maj 2020.

Povodom oslobođenja Beograda, rusko Ministarstvo odbrane je prošle godine postavilo sajt posvećen ovim događajima, te objavilo neka do tada nepoznata dokumenta i fotografije. Izvor: FRONTAL.RS ; 22. april 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Posebno su zanimljive fotografije, koje su prvo opisane riječima „Borci NOVJ“, a potom je to ispravljeno u „vojnici lokalnih nacionalnih grupa koji su se pridružili NOVJ u periodu od juna do oktobra 1944.“. Zbog čega je sve ovo zanimljivo?

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA