Српски народ је од првог дана рата био носилац антифашистичке борбе и на простору Независне Државе Хрватске. Означени од представника усташке власти као елеменат који угрожава животне интересе хрватског народа Срби су већ маја 1941. почели да пружају спонтани отпор усташком геноциду. Отпор је био прожет свешћу о губитку државе, а са њом и сваке сигурности. Током летњих месеци 1941. отпор је прерастао у организовани антифашистички устанак српског народа у Хрватској и на осталим територијама одређеним границама фашистичке НДХ. Унутар устаничког покрета дошло је до поделе на присталице комунистичке идеологије (заговарају револуционарну смену власти) и заговорнике националне идеје и одржања старог поретка (четнички покрет). Орјентишући српске устанике ка политици сарадње