Anhaltelager Semlin Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Anhaltelager Semlin

Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.

16. децембар 2025.

О концентрационом логору ,,Трепча”, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и фабрике смрти које су постојале широм Европе. Документовано је чак 42.500 локација. Бројка укључује 30.000 кампова с робовском радном снагом, као и 980 концентрационих логора. Ранији подаци су показивали да је логора широм Европе било око 7.000. Истраживачи сматрају да је око 20 милиона људи умрло или су били затворени у логорима. Међу местима насиља су били и центри у

Људи, како смо до тога дошли и чему се даље надамо?

8. новембар 2025.

Како то да на градском гробљу у Земуну, у главном граду државе Србије са православним хришћанима, крст и молитва за упокојене могу бити мржња према било коме, и како било ко, на заједничком гробљу може полагати право да се на некој парцели не може вршити верски чин људи друге вере? Пише: Гордана Достанић Пратим на сајтовима кривичне пријаве Јеврејске општине Земун против УГ Јадовно 1941. из Бања Луке и њеног председника др Душана Басташића. Читам и трљам очи и питам се како смо до тога дошли. До тога да се кривичном пријавом прети због одржаног помена и постављеног крста над гробницом 6.500 српских мученичких душа, побијених у логору Семлин (Anhaltelager Semlin),

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

16. јун 2025.

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун

8. мај 2025.

У недељи у којој се обележева 80-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. обележиће 09-10. маја Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун. Земунски логор дуго је важио за место страдања Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из јужне Србије, Рашке, са Косова и Метохије. Процењује се да у земунском логору за две године страдало више од 40 хиљада људи. На Јеврејском делу гробљу у Земуну постоји масовна гробница са шест

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

Запостављена историја: Колико је Срба уморено у земунској “чекаоници смрти”?

26. април 2025.

У Прихватном логору Земун на Старом сајмишту, првом концентрационом логору за Јевреје на простору бивше Југославије, односно на простору бивше Независне државе Хрватске, страдало је више од 10.000 логораша, а у њему су у другом периоду рада више од 90 одсто затвореника били Срби, доведени пре свега из НДХ-а, а мањим делом из окупиране Србије, рекао је данас члан управног одбора Меморијалног центра Старо сајмиште Милан Кољанин. Он је на трибини “Чекаоница смрти: Прихватни логор Земун (1942-1944) у координантном систему нацистичких логора” указао да је логор био под управом немачке полиције у окупираној Србији, а да је у првом периоду рада, од 1941. до 1942. године, страдало свих 6.320 Јевреја

У Руском дому у Београду евоцирају сећање на нацистичке злочине

5. март 2025.

Међународни научни симпозијум «Сећамо се, нема застарелости, Нацистички злочини и геноцид над народима у годинама Другог светског рата» који је одржан 27. фебруара у Руском дому у Београду био је значајан догађај у контексту обележавања осамдесете годишњице Велике Победе над фашизмом. Међународни истраживачки центар за Други светски рат из Марибора и његова београдска филијала окупили су на симпозијуму историчаре, истраживаче геноцида и Холокауста из Србије, Русије, Словеније и Израела и тако објединили заједнички циљ — очување сећања на зверства у Другом светском рату и борбу против ревизионизма. У центру пажње били су нацистички концентрациони логори који су постојали на територији бивше Југославије. На симпозијуму је добро изучена ужасна реалност логора смрти као што су Јасеновац

Ђурђица Драгаш: Ето радости крвнику Павелићу!

24. мај 2024.

У сред Србије, на неколико километара од центра Београда, жртве његових непоменутих кољача и даље немају ни име, ни достојно обележје. “Верујем да је Анте Павелић задовољан, уколико, којим случајем, може да види Београд и Србе”. Не могу никако да избацим из главе ове речи које је пре неколико дана изговорио отац Дарко Ђого, теолог и професор Богословског факултета у Фочи. Рече то професор на конференцији за новинаре уочи Молитвеног скупа који је удружење “Јадовно 1941.” организовало 18. маја 2024. у Земуну у знак сећања на Србе страдале у НДХ логору на Старом сајмишту, (Прихватни логор Земун). Његове речи, нажалост, већ на самој конференцији потврди признање једног од учесника, социолога

Ћулибрку и Ристићу ближе Јасеновац од Гардоша и Бежаније

17. новембар 2023.

Након недавне посјете стотину београдских и земунских гимназијалаца Јасеновцу али не и Доњој Градини у режији Музеја жртава геноцида, поставља се питање зашто до сада слична студијска посјета није организована над масовним гробницама на земунском гробљу Гардош и Белановачкој рупи на Бежанијској коси. Прилог који слиједи, објављен је прошле године али га сматрамо актуелним и данас. Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун? Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. Пише: Душан Ј. Басташић У дневном издању новина као и на порталу компаније