Посланици Чедомира Јовановића жестоко напали председника што је одлучио да данас ода пошту хиљадама невиних жртава, уместо да у Загребу слави Дан независности
Данашњој комеморацији жртвама усташког логора Јадовно крај Госпића присуствоваће председник Србије Борис Тадић, али не и његов хрватски колега Иво Јосиповић. Изостаће и председник Републике Српске Милорад Додик који на тај дан има обавезе око обележавања 19. годишњице „пробијања коридора на Другим њивама код Модриче“.
У случају Јосиповићевог изостанка не постоји званично објашњење, али поједини медији наводе да је његова одлука да не дође у Јадовно нека врста „реванша“ за то што Борис Тадић није дошао на 20. годишњицу независности Хрватске, прослављена дан раније, 25. јуна.
Медијско дизање тензија и већ унапред смишљене осуде Бориса Тадића као новог „реметилачког фактора“ у региону не могу да прескоче истину да председник Србије није ни позван на обележавање Дана државности Хрватске!
У Хрватској су се протеклих дана сукобиле две концепције прославе Дана државности. Она коју је заступао Иво Јосиповић устукнула је пред концептом хрватске премијерке Јадранке Косор, па је уместо да светковини присуствују сви шефови држава у региону, прослава прошла само са председницима Словеније и Аустрије, јер је хрватска премијерка била против доласка пре свега шефа српске државе.
Приватна посета
Иако се Тадићева посета третира као „приватна“, њега ће на задарском аеродрому сачекати представник Владе Хрватске, а хрватски гардисти носиће његов венац приликом одавања почасти код обновљеног спомен-обележја код Шаранове јаме, централном усташком губилишту у Јадовну. Тадићев деда по мајци Страхиња Кићановић страдао је у овом усташком логору.
Мислим да би то била важна политичка порука. Али, ето, није се посрећило, многи нису могли да дођу из ових или оних разлога, рекао бих оправданих. Зато нисмо ни ишли на тај концепт, али биће прилике – објаснио је Јосиповић зашто је изостало окупљање регионалних лидера.
То што Тадић није ни позван, међутим, није било довољно за Дојче веле који је Тадићев недолазак на Дан државности а долазак на парастос српским жртвама, окарактерисао као „отворено провоцирање Хрватске“. За ту своју тезу чак су и нашли и саговорнике у посланику Либерано демократске партије Ненаду Прокићу (чији је шеф Чедомир Јовановић) и извесном колумнисти Пешчаника Вуку Перишућу.
Прокић каже да је Тадић из „калкулантских разлога тако поступио и на тај начин потро све добре напоре које је са Јосиповићем учинио на приближавању две земље“. Перишић пак закључује да не само што је Тадић „увредио Хрватску, већ је и охрабрио хрватски национализам“.
Председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941. Душан Басташић примећује да су Срби склони да се одричу сећања на своја стратишта, доживљавајући их као терет и баласт.
Пусићка изасланица
Уместо Јосиповића у Јадовно долази његова изасланица Весна Пусић, шеф Хрватске народне странке. Хрватски председник Јосиповић био је на обележавању Дана сећања на жртве логора у Јадовну прошле године, када је први пут после 28. година служен парастос страдалницима. Први хрватски председник који се поклонио овом стратишту био је Стјепан Месић.
– Мерити важност за српски народ Дана државности Хрватске и Дана сећања на Јадовно је у потпуности непримерено. Једно дешавање са другим није у никаквој вези и пука је случајност што су та два датума један иза другог. Нормално је да председник Тадић долази и да га у тој намери није спречила чињеница да се парастос одржава дан после хрватског празника.
Басташић размишља управо супротно од оне тезе да је Тадић доласком у Јадовно избрисао све позитивне кораке у унапређењу односа Србије и Хрватске.
– Доласком у Јадовно Тадић је показао да је обелодањивање истине услов помирења. Није историја односа Срба и Хрвата почела 1991. нити 1941, већ у 15. веку, али је ’41, једна од њених најболнијих етапа – закључио је Басташић.
За четири месеца 40.000 убијених
У комплексу усташких логора „Јадовно-Госпић 1941. године“ за само 132 дана његовог постојања са подручја некадашње Независне Државе Хрватске доведено
је 42.246 мушкараца, жена и деце од којих је на најокрутнији начин убијено 40.123. Међу жртвама било је 38.010 Срба, 1.989 Јевреја и 88 Хрвата.
Спомен-обележје које је у СФРЈ подигнуто код Шаранове јаме минирано је у време рата у Хрватској 90-их, а ове године обновљено је, пре свега, напорима Српског народног већа из Хрватске.
Јадовно је село на обронцима планине Велебит, а логор смрти у његовој близини формиран је у првој половини маја 1941. године. Комплекс усташких логора Јадовно чинили су збирни логор Овчара, сабиралиште на железничкој станици Госпић, помоћни логор Ступачиново код Башких Оштарија, бројне бездане јаме на Велебиту и околини Госпића, те логори Метајна и Слана на Пагу.
Извор: Vesti online