Sveštenik Nenad Ilić: Ateisti, agnostici, bezbožnici i nevernici

Ako u razgovoru sa ateistima i agnosticima počnete mirno i dosledno da koristite „bezbožnik“ i „nevernik“, da će to u njima probuditi osećanja i da će izaći iz svoje proklamovane tolerancije.

Ateisti i agnostici

Možda bismo se bolje razumeli kad bismo više govorili srpski, a manje dokazivali željenu intelektualnu otmenost korišćenjem stranih reči.

Bilo bi korisno da oni koji se predstavljaju kao „ateisti“ koriste umesto otmenog „ateista“ – srpsku reč bezbožnik.

A bilo bi korisno i da se oni još otmeniji, koji su shvatili tu osnovnu jezičku zamku i zbog toga se predstavljaju kao „agnostici“ lepo kažu za sebe da su nevernici.

Videćete i sami da ako u razgovoru sa ateistima i agnosticima počnete mirno i dosledno da koristite „bezbožnik“ i „nevernik“, da će to u njima probuditi osećanja i da će izaći iz svoje proklamovane tolerancije koju doživljavaju kao zgodni naziv za maskiranje željene udobne ravnodušnosti.

Mnogi žele da pokažu kako su se intelektualno izdigli iznad primitivnosti svojih srpskih seoskih predaka i „zatucanih“ savremenika, a malo ko zaista želi da bude bezbožnik ili da prizna da nema snage i hrabrosti da veruje.

Nevernik

Umorih se od rasprave sa ateistima koji ne žele da ih zovu bezbožnici i agnosticima koji ne žele da ih zovu nevernici, sa vernicima koji ne razumeju nevernike, sa nevernicima koji ne razumeju vernike… pa zovem u pomoć Duška Radovića i ovu njegovu divnu priču.

„Nevernik“

Petar svake noći sanja da ima Boga.

Bog ne postoji ali u njegovom snu postoji. Dođe, gleda ga, razgovaraju.

Bog Petru „ti“, on Bogu „vi“.

Petar jedva čeka da se probudi. Da ga ne vidi više.

Ali prođe dan i dođe noć. A Bog svake noći, ne propušta.

Povade Petru sve zube. Misle, to je od zuba. Ali nije od zuba. Jer se onaj ponovo javlja.

Pošalju Petra u banju. U najzabačeniju i krišom. A Bog za Petrom, u prvi banjski san. I onda redom svake noći.

A ne postoji.

Posle izvesnog vremena Petar umre. A onaj isti Bog dođe mu i u taj poslednji san. Uze skrhanu dušu i smesti je na najlepše mesto, među same arhangele i serafime.

Petar čeka kad će se probuditi.

Ne veruje i ne veruje.

Autor: Nenad Ilić

Izvor:Stanje stvari