Све за поглавника

Смртност заточеника Циглане била jе велика

Главни циљ логора било jе масовно убиjање људи. Убиjање jе само требало да се, по могућности, што боље маскира.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. новембра  2015. године.

Јасеновачки концентрациони логор био jе организиран по плану, коjи су разрадили нацисти за све логоре у поробљеноj Европи jош приjе рата.

Читава су организациjа тога логора, начин и техника истребљивања сасвим исти као и у другим њемачким логорима смрти у Пољскоj, Украjини, Србиjи, Западноj Европи и у самоj Њемачкоj. Начин и план предали су на извршење усташама, коjе jе контролирао мjесни Гестапо у самом селу Јасеновцу и СД (Sicher heitsdienst) у Загребу.

Главни циљ логора било jе масовно убиjање људи; само убиjање треба да се, по могућности, што боље маскира. У ту jе сврху проведена „организациjа” у „радном логору” у Јасеновцу.

Већ на самом улазу наивчина се изненади, кад прочита велике натписе: „Њихов jе рад био политика, наша jе политика рад”, алудираjући на приjашње политичаре бивше Југославиjе, коjи су само политизирали. Међутим, усташки се рад састоjи у масовним убоjствима, а то jе заиста била њихова и швапска фашистичка политика.

На улазу се коче jош велики натписи: „Сабирни логор III”; „Радна служба Усташке обране”; „Све за Поглавника”…

Усташка обрана обухваћала jе политичку „усташку полициjу”, као и концлогоре и усташку воjничку организациjу коjа jе чувала те логоре и вршила масовно истребљивање наших народа у њима. Наjтежи се посао вршио на насипу и на Циглани. На Циглану шаљу свjеже приспjеле, здраве и jаке сељаке, коjи невjероjатно брзо ослабе због претjераног рада, хладноће, глади и шиканирања. Смртност заточеника Циглане била jе велика. Усташки jе надзор био врло оштар и груб: стално су уперивали револвер у чело и сваки су дан убили понеког радника ради примjера.

У Циглани су се послиjе травња 1942. правиле цигле на велико за велики зид око логора и куле „вребачнице”. „Групник” jе био Марко Флаjшхакер из Дарувара, наводно приjашњи стручњак за циглану.

Одлични радници радили су у Ланчари. Они су били главна група отпора против ужасног терора фашизма. Радници загребачких жељезничких радионица, моjи добри другови jош из усташког затвора, били су страшно мучени, али су уза све то шутjели. Ниjе било случаjа провала и издаjе. Многи су убиjени, многи нестали у покољима.

Ланчара jе механичарска радионица, коjа jе добила своjе име jер се у њоj израђуjу ланци а и негве, букагиjе за jасеновачке заточенике и заточенике у НДХ. У Ланчари се израђуjу усташке каме и ножеви. Гледао сам jедном с др Боцаком, кад смо дошли да нам израде неке пинцете, како се те каме фабрицираjу, куjу и амалгамираjу, гравираjу плетером у облику „U”. Маjстор jе одбио да изради те пинцете, jер мора правити усташке ножеве. У Ланчари jе Милош дао исковати своj патентнож за клање, а Рашид jе брусио и шиљио своj нож. Ту се израђуjу браве и решетке за казнионице, усташке полициjске затворе. „Групник” jе у Ланчари био неки Блаухорн из Загреба. Броj радника се стално миjењао, некад их jе било 100 а некад и 250.

Усташе су рjеђе убиjале оне коjи су радили у Ланчари.

Из големих наслага старог жељеза, опљачканог од побиjених жртава, стручњаци су изабирали диjелове и сврставали их по каквоћи.

Усташе су у почетку убиjале, уз остале, и интелектуалце и инжењере. Касниjе, кад им jе требало нешто градити,

Пичили jе тражио инжењере да праве планове и да граде зграде, бункере…, jер jе и сам био инжењер. Основала се инжењерска канцелариjа, коjа се касниjе прозвала „Грађевинска група”. Тоj Грађевинскоj групи прикључена jе и столариjа. У тоj групи ради око 40 инжењера, међу коjима су одлични, отпорни другови Брнчић, Филаус, Ђурашиновић, Љубо Шарић, др Павел Лев, jедан жељезнички чиновник из Велике Горице и други.

Грађевинска jе група направила нацрте за нови „погон” велике зграде за канцелариjе, коjу су и изградили. Заточеници су правили и цигле за те зграде. Умирали су дневно десетинама од исцрпљености. Пилана и столариjа израђивале су дрвенариjу, а зидари и грађевински радници подигли су завод. Под кровом зграде живjели су они коjи су били запослени у Грађевинскоj групи. Подигнуте су или, jош боље, реконструиране старе зграде и усташка болница у Јасеновцу, а изграђени су и бункери око Јасеновца, као и велики зид с кулама на сваких 100 метара око Јасеновца, на мjесту старих високих дрвених „вребачница” и жице.

У столариjи jе имао своjу посебну дуборезачку радњу неки емигрант, Ничипоренко, коjи jе био умиjешан у аферу с новцем и с „уложницама”.

Он ми jе говорио:

-Ја ње бил комунист, ну знаjете – окренувши се, шапнуо би на моjе ухо – jа сачуствуjем, сачуствуjем! – тихо би ми додао, jер ме jе он сматрао комунистом.

Наставиће се

Пише: Никола Николић

Књига се може наручити од  издавача: „ННК интернационал”, Ломина 4/1, Београд, тел. 011/2687-051, 3618-513; е-mail: i.p.nnki@eunet.rs; саjт: www.nnk.co.rs

Извор: Политика, субота 19. септембар 2015., стр. 22

Везане виjести:

Никола Николић: Јасеновачки логор (1)

Никола Николић: Јасеновачки логор (2)

Никола Николић: Јасеновачки логор (3)

Никола Николић: Јасеновачки логор (4)

Никола Николић: Јасеновачки логор (5)

Никола Николић: Јасеновачки логор (6)

Никола Николић: Јасеновачки логор (7)

Никола Николић: Јасеновачки логор (8)

Никола Николић: Јасеновачки логор (9)

Никола Николић: Јасеновачки логор (10)

Никола Николић: Јасеновачки логор (11)

Никола Николић: Јасеновачки логор (12)

Никола Николић: Јасеновачки логор (13)

Никола Николић: Јасеновачки логор (15)

Никола Николић: Јасеновачки логор (16)

Никола Николић: Јасеновачки логор (17)

Никола Николић: Јасеновачки логор (18)

Никола Николић: Јасеновачки логор (19)

Јасеновац – Јадовно 1941.