Сутра скуп српских и руских историчара у Андрићевом институту

У Андрићевом институту у Андрићграду сутра ће бити одржан округли сто о теми “Стогодишњица револуције – Странице историје руско-српских односа у 19. и 20. вијеку”, у чијем раду ће учествовати реномирани руски и српски историчари.

Из Андрићевог института наводе да је округли сто историчара организован будући да се “ове године навршава 100 година од веома значајне раскрснице из прошлости – `руске смутње` 1917. године, вијек од нестанка Руске царевине и рођења прве социјалистичке државе, те вијек од глобалног прелома на истоку Европе”.

“Сагледавање значаја овог догађаја захтијева детаљнију пажњу руских и српских историчара, јер су ломови који су се десили и те како утицали на историјат руско-српских односа, прекинули устаљени ток догађаја и донијели судбоносне промјене”, наводи се у саопштењу из Андрићевог института.

Одговоре на питања – који су догађаји, појаве и личности доминирали руско-српским односима прије 1917. године, шта се промијенило у тој години, које су кључне појаве и догађаји означили даљи развојни пут односа два народа која су “радикално измијенила државне форме”, тражиће водећи српски и руски историчари из реномираних високошколских и научноистраживачких установа.

Један од учесника округлог стола директор Института за славистику Руске академије наука и гостујући професор Московског државног универзитета “М. В. Ломоносов” Константин Никифоров одржаће предавање о српском националном програму у 19. вијеку у контексту српско-руских односа, док ће научни савјетник Института за славистику Руске академије наука Андреј Шемјакин одржати предавање о идеологији српског популизма /радикализма/ крајем 19. и почетком 20. вијека у контексту српско-руских односа.

Професор Дипломатске академије Министарства спољних послова Руске Федерације Јарослав Вишњаков говориће о утицају руске револуције на положај српског добровољачког корпуса у Русији, а виши научни сарадник Института за савремену историју Горан Милорадовић о развоју српског/југословенског државног пројекта за вријеме Првог свјетског рата у оквиру односа српског и руског народа.

Виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука Александар Силкин одржаће предавање о утицају југословенског кадра Коминтерне на трансформацију схватања Балкана у Москви, а виши научни сарадник Института за новију историју Србије Алексеј Тимофејев о улози руског фактора у Југославији за вријеме Другог свјетског рата.

Руководилац Одјељења за историју Андрићевог института Мирослав Перишић говориће о школовању југословенских студената у СССР-у након стварања нове Југославије 1945-1948. године и њиховој судбини послије 1948.

Почетак овог скупа заказан је за 10.00 часова.

Извор: СРНА