СУТРА ПАРАСТОС ЗА 305 УБИЈЕНИХ СРБА

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и воjника у Скеланима код Сребренице сутра ће бити служен парастос и обиљежене 22 године од страдања 69 мjештана убиjених 16. jануара 1993. године.

Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручjа бивше општине Скелани погинуле у току рата и том приликом биће прислужене свиjеће за покоj душа настрадалих и положено цвиjеће код Спомен-обиљежjа.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада воjника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у рану зору 16. jануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мjесто на обали Дрине.

Муслиманске jединице упале су у села приjе сванућа, убиjаjући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкаjући и уништаваjући све што су стигле, настављаjући етничко чишћење у Подрињу започето jош у априлу и маjу 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Виjогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча…

Тог кобног дана убиjено jе чак 69 становника овог краjа, а двиjе трећине настрадалих били су цивили, међу коjима и неколико дjеце.

Рањено jе 165 мjештана, а од 30 заробљених половина ниjе преживjела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо jош се воде као нестали.

Бjежећи од потпуног уништења, становништво jе тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Баjиноj Башти у Србиjи, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво jедино могло пребацити у Србиjу био jе под сталном митраљеском ватром и постао jе српско стратиште, па jе у покушаjу бjекства на мосту и у његовоj близини настрадало наjвише цивила, као и у таласима Дрине.

Наjмлађа жртва био jе петогодишњи Александар Димитриjевић, а његов брат Радислав имао jе свега 11 година. Са маjком Милицом покушали су побjећи у Баjину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Милениjа Митровић тог 16. jануара била jе заробљена у свом дворишту са jош шест чланова своjе фамилиjе. Њеног супруга Радивоjа злочинци су заклали.

„Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натjерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдjе сам провела три седмице до размjене“, присjећа се Милениjа, коjоj jе од батина била сломљена вилица, избиjени сви зуби.

Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добиjали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.

Гордана Секулић убиjена jе на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком.

Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао jе без циjеле породице, куће и имовине. Убиjени су му родитељи, сестра и брат коjи jош ниjе пронађен, а тек након 16 година обновљена му jе кућа.

Настоjећи да затру све што jе српско на овом подручjу, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажиjевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стаjшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Буjаковићи, Лиjешће, дио српских Скелана и jош неколико села.

Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су jедина три српска села у сребреничкоj општини коjа нису спаљена у протеклом рату.

Приjе парастоса у Скеланима цвиjеће ће бити положено на спомен-обиљежjа настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима.

За броjне почињене злочине над Србима у Подрињу, па ни за ове у Скеланима, коjе су починиле муслиманске снаге, ни након 22 године, нико ниjе одговарао.

Извор: 

Везане виjести:

У Сребреници геноцид, а у Братунцу, Скеланима…? – Jadovno …

ДАНАС ПАРАСТОС ЗА 305 УБИЈЕНИХ СРБА – Jadovno 1941.

ПАРАСТОС ЗА 305 СРПСКИХ ЖРТАВА – Jadovno 1941.