Служењем парастоса, полагањем виjенаца на спомен-плочу и спуштањем виjенаца и цвиjећа у риjеку Саву, у Градишци ће сутра бити обиљежено 20 година од страдања Срба и њиховог протjеривања из Западне Славониjе у операциjи хрватске воjске и полициjе „Бљесак“.
Предсjедник Удружења Срба протjераних из Западне Славониjе Крсто Жарковић рекао jе Срни да програм обиљежавања почиње у 9.30 часова служењем парастоса у цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци, у присуству епископа славонског Јована.
Жарковић jе додао да jе у 10.45 часова предвиђено полагање виjенаца на спомен плочу погинулим Србима из Западне Славониjе, коjа се налази испред цркве, а у 11.00 часова обраћање званичника.
У 11.30 планирано jе традиционално спуштање виjенаца и цвиjећа са моста у риjеку Саву.
Жарковић очекуjе да ће парастосу присуствовати наjвиши званичници из Републике Српске и српски члан Предсjедништва БиХ Младен Иванић, као и представници Одбора за диjаспору Народне скупштине Србиjе.
Организатор обиљежавања егзодуса Срба из Западне Славониjе су Удружење Срба протjераних из западне Славониjе, Српска православне црква и општина Градишка.
У операциjи „Бљесак“, 1. и 2. маjа 1995. године убиjено jе или се води као нестало 283 Срба, од коjих 55 жена и 11 дjеце.
Првог маjа 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља Западне Славониjе са око 4.000 воjника, коjа jе била под заштитом УН.
Хрватске воjне и полициjске снаге извршиле су агресиjу на Западну Славониjу, када jе ова област била зона под заштитом УН – такозвани сектор „Запад“, а српско становништво jе затечено на спавању.
Умjесто да сприjече агресиjу, заштитне снаге УН, коjе су на вриjеме упозорили хрватски генерали, повукле су се на безбjедна мjеста.
Срби Западне Славониjе кренунли су тада у егзодус спасаваjући животе, а на путу према „мосту спаса“ преко риjеке Саве, коjи води у Републику Српску, колоне српских избjеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снаjперски меци.
Рањеници су гажени тенковским гусjеницама или убиjани ножевима.
Разбацани лешеви, унакажена тиjела жена, дjеце и стариjих особа, преврнути трактори, коњске запреге и ствари – то су призори коjи су се 1. и 2. маjа 1995. године могли видjети у насељу Нова Варош у Хрватскоj, као и дуж магистралног пута Окучани-Стара Градишка-Градишка.
Уз све то, хрватска авиjациjа jе ракетирала српске колоне избjеглица.
Све то ниjе били довољно да би се процесуирали ови злочини или да међународни фактори затраже од Хрватске, коjа jе постала чланица ЕУ, да коначно изведе одговорне пред лице правде.
За злочине почињене над Србима у Западноj Славониjи, коjа jе била под заштитом УН, нико ниjе оптужен ни пред Хашким трибуналом, нити пред хрватским судовима.
Упркос великом броjу доказа, видео-записа и изjава свjедока Тужилаштво Хашког трибунала никада ниjе водило интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима у западноj Славониjи, иако jе та област, попут Сребренице, била под директном заштитом УН – „УНПА – сектор Запад“.
О каквоj jе размjери злочина хрватске воjске и полициjе над Србима у Западноj Славониjи риjеч наjбоље потврђуjе податак да су тадашњи припадници аргентинског контингента УНПРОФОР-а посвjедочили да су хрватске снаге цистерном испирале крв са асфалта на путу према насељу Нова Варош.
Да би били склоњени и затрти сви трагови и размjери овог суровог злочина, таj пут jе касниjе пресвучен новим слоjем асфалта.
Западна Славониjа данас, 20 година након „Бљеска“, углавном jе пуста, без већег повратка Срба. Оно мало Срба што се вратило углавном су старци коjи желе да умру на родном огњишту, док су млађи, углавном, избjегли у Србиjу и Републику Српску, гдjе су засновали породице и започели нови живот.
Овом операциjом Хрватска jе довршила етничко чишћење у коjем jе, почев од 1991. године, из Западне Славониjе протjерано око 67.000 Срба, а вратило се само 1.500, углавном стариjих људи.
Везане виjести:
СУТРА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА БЕЗ КАЗНЕ ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У „БЉЕСКУ“
ПОКЛАЛИ СТАНАРЕ, ПА ПОРОДИЦИ ОДУЗЕЛИ КУЋУ?!