Сутра обиљежавање 23 године од пробоја „Коридора живота“

На Дугоj Њиви код Модриче сутра ће бити обиљежене 23 године од пробоjа „Коридора живота“, наjвеће побjеде Воjске Републике Српске у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Oбиљежавање пробоjа коридор         Фото: Глас Српске

Преживjели учесници битке, становници општина кроз коjе jе пробиjен коридор и званичници поново ће, 23 године након операциjе, на Дугоj Њиви код Модриче, традиционално у недjељу приjе Видовдана евоцирати успомене на наjзначаjниjу акциjу Воjске Српске и одати помен погинулим за стварање и одбрану Републике Српске и слободу српског народа.

Програмом обиљежавања, коjи jе утврдио Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа, предвиђено jе да манифестациjа почне у 9.00 часова у манастиру Светог великомученика Цара Лазара на Дугоj Њиви, коjу ће служити Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом.

У 11.00 часова почеће служење помена и полагање цвиjећа на спомен-обиљежjе погинулима у рату, у 12.00 часова планирано jе обраћање званичника, након чега jе предвиђен богат културно-забавни програм.

Незапамћена хуманитарна катастрофа, смрт 12 беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру, због недостатка кисеоника и немогућности допремања пошто jе на снази била ваздушна блокада коjу jе увео Савjет безбjедности УН, био jе основни разлог да Генералштаб Воjске Републике Српске средином jуна 1992. године донесе одлуку о отпочињању акциjе „Коридор“.

Сви путеви били су болкирани, а посљедња копнена веза између Краjине и Сембериjе била jе саобраћаjница Бањалука – Добоj – Тузла – Биjељина, али jе и она прекинута 15. маjа 1992. године, када су припадници Териториjалне одбране Тузле и Патриотске лиге извршили масакр над недужним воjницима Југословенске народне армиjе, коjи су се повлачили из тог града.

Тадашњи командант Првог краjишког корпуса Воjске Српске генерал Момир Талић jе 18. jуна, потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе jедан, издао наређење: „Слушаj, Симићу, хоћу коридор ка Србиjи преко Требаве. Наjкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козjа стаза. Нећу да дjеца умиру!“.

Наредбом, коjа ће остати записано у воjним аналима, покренута jе операциjа названа „Коридор живота“ коjа jе била спас за српски народ на огромном простору – од Гламоча и Грахова на jугу, Градишке на сjеверу, Новог Града на западу, до Добоjа на истоку, као и у западноj Славониjи, Баниjи, Лици, Кордуну и Книнскоj Краjини.

На том простору, одсjеченом муслиманско-хрватском агресиjом, тада jе живjело више од милион и по Срба, коjи су остали без хране, нафте, оружjа и у страх од понављања геноцида из Другуг свjетског рата коjи су над Србима овог краjа починили усташе из Хрватске и БиХ.

Генерал Момир Талић био jе главни креатор операциjе „Коридор“ коjа jе jедна од 22 наjзначаjниjе битке из одбрамбено-отаџбинског рата, а у њеном планирању учествовали су и начелник Штаба Првог краjишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант Специjалне jединице МУП-а РСК генерал Боривоjе Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде генерал Новица Симић.

У зору 26. jуна 1992. године, два дана приjе од рока задатог наредбом, воjници Првог краjишког и Источнобосанског корпуса Воjске Републике Српске сусрели су се у реjону села Корница и Чардак, на размеђи Модриче и Шамца, споjивши западни и источни дио Републике Српске.

Руковањем воjника означено jе ослобађање копнене везе – пута и повезивање Босанске и Книнске Краjине са Сембериjом и даље према Београду и Србиjи.

Воjна операциjа пробоjа коридора траjала jе од 14. до 28. jуна на просторима циjеле Посавине, чиме jе окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног диjела Српске и Републике Српске Краjине.

Успостављањем Коридора из Србиjе су кренули конвоjи са лиjековима, храном, нафтом…

У наставку Операциjе, Српске снаге 28. jуна ослободиле су Модричу, 7. jула неприjатељ jе протjеран из Дервенте, 13. jула ослобођен jе Оџак, а коначни слом снага Хрватске Воjске, Хрватског виjећа одбране и такозване Армиjе БиХ и jединица регуларне Воjске Републике Хрватске, у Посавини окончан jе 6. октобра 1992. године, када су српске снаге ослободиле Брод.

Према подацима Воjске Републике Српске, Акциjа „Коридор“ започела jе 14. jуна 1992. године, када су припадници 16. краjишке моторизоване бригаде Воjске Републике Српске под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоjа, кренули у напад на jужном диjелу дервентског ратишта.

Борбе су интензивиране 24. jуна, када jе снажна артиљериjска припрема на широком фронту формациjе такозване Армиjе БиХ навела на погрешан закључак да српске снаге намjераваjу да заузме Тузлу.

Такозвана Армиjа БиХ да би спречили пробоj ангажовала jе 16 бригада, и то пет моторизованих и jеданаест лаких пjешадиjских.

У операциjи „Коридор“ су, према званичним подацима, погинула 273 припадника Воjске Републике Српске, 70 припадника МУП-а Српске и 70 бораца Воjске Републике Српске Краjине, а 1.129 припадника тадашње Воjске Српске Републике БиХ и специjалца МУП-а Републике Српске Краjине теже jе или лакше рањено.

На другоj страни, према извештаjу Оперативне групе Источна Посавина, ХВ имала jе 306 погинулих и 1.986 лакше и теже рањених, а ХВО изгубила jе 918 воjника са 4.254 лакше и теже рањених припадника.

Обиљежаваjући „Коридор“, са Дуге Њиве, одакле jе командовано операциjом, годинама се шаље порука да jе та акциjа била судбоносна за Републику Српску и њен народ.

Новица Симић, бивши командант, у књизи обjављеноj послиjе рата, тврди да jе Операциjа „Коридор“ jединствена у свиjету.

Операциjа „Коридор“ наjзначаjниjа jе и наjчасниjа битка у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Воjно, то jе добро планирана и без грешке изведена акциjа коjом jе поражена много броjниjа неприjатељска воjска, истицао jе за живота Симић, уз закључак да jе операциjа изведена у складу са свим међународним правилима ратовања и хуманизма.

Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске

Везане виjести:

обиљежавање пробоjа коридора у недjељу на дугоj њивибез пробоjа коридора,

можда не би било републике српске

ПРОБОЈ ЗА СПАС ВИШЕ ОД МИЛИОН И ПО СРБА – Jadovno 1941.

ОБЕЗБИЈЕЂЕН БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ДО ДУГЕ ЊИВЕ

Посавина – Јадовно 1941.