СУТРА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА БЕЗ КАЗНЕ ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У „БЉЕСКУ“

Сутра се навршава 20 година од агресиjе хрватских оружаних снага на западну Славониjу, назване „Бљесак“, у коjоj jе 1. и 2. маjа 1995. године убиjено или нестало 283 Срба, од коjих 55 жена и 11 дjеце, саопштио jе Документационо-информациони центар „Веритас“.

„Веритас“ подсjећа да jе 1. маjа 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славониjе са око 4.000 воjника, коjа jе била под заштитом УН.

Народ западне Славониjе, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог свjетског рата, и у Пакрачкоj Пољани, такође злогласном „новоусташком“ логору из 1991. године, кренуо jе у егзодус спашаваjући животе, подсjећаjу из „Веритаса“.

На путу према „мосту спаса“ до риjеке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снаjперски меци, а рањеници су гажени тенковским гусjеницама или докраjчивани ножевима.

По завршетку акциjе, Хрвати су покупили 168 тиjела убиjених Срба и покопали их углавном под ознаком „непознат“, од коjих су у посљедњих пет година ексхумирани посмртни остаци 145 особа из групних и поjединачних гробница, од коjих jе 86 идентификовано.

Од укупног броjа жртава до сада jе расвиjетљена судбина 127 лица, док се међу несталима води jош 156 лица, укључуjући 65 цивила, од коjих jе 27 жена.

У овоj акциjи наjвише су страдала два села са претежно српским становништвом, Медари са 22 жртве, укључуjући 11 жена и троjе дjеце, те Пакленица са 20 жртава, укључуjући и брачне парове Ковачић, Пантелиjу (77) и Верицу (68) и Вукотић, Петра (76) и Десанку (70).

Наjтеже jе страдала породица браће Вуковић из Медара, Ранко и његова супруга Анђелиjа са дjецом Гораном (11) и Горданом (8), те Милутин и његова супруга Цвиjета и њихова кћерка Драгана (7).

Око 1.450 припадника Српске Воjске Краjине (СВК) jе заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, наглашаваjу из „Веритаса“.

Хрватски судови осудили су велики броj заробљених Срба на дугогодишње казне затворе за сваковрсне ратне злочине, коjе су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло jе вишегодишње специjалне тортуре у логору „Лора“ у Сплиту.

Из „Веритаса“ указуjу да су хрватски генерали Петар Стипетић, Лука Џанко, Мариjан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стjепан Гашљевић, коjи су по налогу Фрање Туђмана, Гоjка Шушка, Јанка Бобетка и Имре Аготића, испланирали и извели акциjу под звучним називом „Бљесак“, jош на слободи, овjенчани славом хрватских националних хероjа.

Хашко тужилаштво никада о њима ниjе отворило интензивну истрагу, али jе већ 25. jула 1995. године оптужило тадашњег предсjедника Републике Српске Краjине Милана Мартића, зато што jе 2. и 3. маjа гранатирао Загреб усљед чега jе погинуло шест цивила.

За непридржавање „закона и обичаjа коjи регулишу вођење рата“, Хашки трибунал осудио jе Мартића на 35 година затвора.

У jуну 2006. године хрватско тужилаштво jе одбацило кривичну приjаву за ратне злочине почињене у овоj акциjи против генерала Младена Круљца и воjника Томислава Абрамовића, коjи jе по наређењу Круљца снаjпером усмртио српског цивила Мирослава Вучковића уз образложење да jе то било „уобичаjено воjно поступању у борбеном дjеловању у ратним операциjама“.

По другоj кривичноj приjави за ратни злочин почињен над заробљеним припадницима СВК, коjу jе 2012. подниjела Инициjатива младих за људска права из Загреба, надлежно тужилаштво jош прикупља информациjе о жртвама и почионицима.

У саопштењу се наводи да су хрватски судови били много ефикасниjи у парничном поступку по тужби ћерки Милутина Вуковића, Радмиле и Мирjане, за накнаду штете за убиство блиских рођака.

Суд jе одбио њихову тужбу уз образложење да убиство њихових родитеља и сестре ниjе ратни злочин већ „ратна штета“, за коjу држава не одговара, уз обавезу да оне држави исплате парнични трошак у износу од 24.500 куна (око 3.200 евра).

Извор: 

Везане виjести:

ПОКЛАЛИ СТАНАРЕ, ПА ПОРОДИЦИ ОДУЗЕЛИ КУЋУ?!

ОБИЉЕЖЕНО 19 ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

У ЗАГРЕБУ ИДЕНТИФИКОВАНО 20 СРБА УБИЈЕНИХ У „ОЛУЈИ“ И „БЉЕСКУ“

Бљесак – Јадовно 1941.