Суморна јесен

Ратне јесени 1991. многе жртве забиљежене су иза борбених линија; годишњице које падају ових дана сасвим сигурно ће проћи у ћутњи медија и државе.

Током љета и јесени те године у Сиску је ликвидирано више од сто лица српске националности, а до данас нису пронађена тијела 40 страдалих.

На карловачком Коранском мосту 21. септембра 1991. године догодио се „крвави пир“ над разоружаним резервистима ЈНА, од којих је убијено њих 13, док је осам дана касније убијено шестеро заробљених припадника ЈНА из бјеловарске касарне.

У Сајевцу крај Карловца 5. октобра 1991. за ручком је ликвидирано троје чланова породице Рокнић.

Убојства у Марином Селу и Пакрачкој Пољани почела су 9. октобра 1991. године, када је усмрћено више од сто жртава, углавном српске националности.

Посебно крваву јесенску страницу заузима Госпић, гдје је убијено најмање 123 лица српске националности, међу којима и 35 жена, од чега скоро половина 16. и 17. октобра. Дванаест дана касније започела је евакуација мјештана 26 села пожешке котлине, а потом њихово потпуно уништење.

У мензи Полицијске станице у Огулину 19. новембра 1991. активни војник ХВ-а убио је троје Срба који су били позвани на информативни разговор због наводног шуровања с непријатељем.

Трагична јесен над цивилима поновила се 1993. године: 9. септембра Хрватска војска извела је акцију на села у тзв. Медачком џепу – Дивосело, Читлук и Почитељ – која су била под заштитом УН-а. У акцији која је трајала до 17. септембра уопште није било рањеника, а убијено је 88 људи, међу којима је било 36 цивила, од тога 17 жена.

Тренду игнорисања страдања Срба у рату деведесетих сасвим сигурно смета изјава заповједника канадског батаљуна УНПРОФОР-а Јеана Цота изговорена након обиласка терена два дана по повлачењу ХВ-а:

„Нисам пронашао никакве знакове живота. Нема људи, нема животиња. Уништење је било систематско и намјерно.“

У хрватско-српском селу Мирловић Пољу, у близини Дрниша, 6. септембра 1993. године припадници ХВ-а убили су седмеро српских цивила, просјечне старости 71 годину.

Двадесет и кусур година послије сва та убојства остају без спомена и обиљежја.

Аутор: Паулина Арбутина; Портал Новости

Везане вијести:

Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска | Јадовно 1941.

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма! | Јадовно 1941.

Чувeнa срaмoтa

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину