Штрбац: Познати извршиоци злочина на слободи и уживају све благодети

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да су за убиство и масакр над 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, код Дрниша, на симболичну казну од укупно седам година осуђена само два лица, док су остали познати извршиоци на слободи и уживају све благодети хрватског друштва.

Штрбац је поводом 26 година од монструозног злочина на Миљевачком платоу рекао Срни да су познати људи из хрватске војске и политике који су испланирали, нередили и извели ту акцију.

Он је навео да је један од њих Иван Бачић, који је извео ту акцију „без сагласности врха хрватске војске и државе“, а који није процесуиран ни пред хрватским нити пред српским судовима, који на то имају право, као ни пред Хашким трибуналом.

„Ми се трудимо и покушавамо да, доказима које већ имамо, натјерамо судове у Хрватској или Србији који још имају ту регионалну надлежност, што значи да могу да суде за злочине на подручју бивше Југославије, па према томе и за оне почињене на Миљавачком платоу, да нешто покрену, али, за сада, нема некаквог конкретног одговора и процеса“, истакао је Штрбац.

Он је нагласио да Србију цијела Европа на неки начин „гања и прозива“ да укине ту регионалну надлежност, коју Београд не користи, а, како каже, требао би, јер би тако правда за овај и бројне друге злочине над Србима бар донекле могла бити задовољена.

Штрбац је напоменуо да се Бачић релативно често оглашава у хрватским медијима и исцрпно описује и хвали се догађајима од 21. јуна 1992. године, између осталог, и како су се Хрвати послужили лукавством затраживши преко Унпрофора од Срба да се „суздрже од евентуалних провокација“ за вријеме трајања Фестивала дјетета у Шибенику да би их потом мучки напали.

„Тужан епилог тог мучког напада /који се одиграо у присуству заштитних снага Унпрофора/ је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. И, умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су наредиле српским заробљеницима, под пријетњом смрћу, да их бацају у крашку јаму намијењену за гломазно смеће“, подсјетио је Штрбац.

Он је нагласио да је од 17. јула до 1. септембра те године Хрватска посредством Унпрофора предала српској страни 21 тијело које је било непокопано или покопано изван јаме, те кости извађене из јаме уз помоћ спелеолога, спаковане у 20 врећа и измијешане са костима животињског поријекла, што је увелико отежавало идентификацију.

„Од дијелова костију и тијела на српској страни састављено је 40 лешева, од којих је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе“, каже Штрбац.

Он је додао да након пада Републике Српске Крајине ни међународна заједница ни хрватска држава нису показали никакав интерес да се ти посмртни остаци ексхумирају и покушају идентификовати савременом ДНК методом.

Штрбац је подсјетио да су они који су га и починили злочин на Миљевачком платоу догађај забиљежили на видео-траци, која се, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала у видео-клубовима широм Европе.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Парастос страдалима на Миљевачком платоу

Злочин на Миљевачком платоу | Јадовно 1941.

За злочин на Миљевачком Платоу још нико не одговара …

25 година од свирепог убиства српских територијалаца на …