Више од 800 Српкиња у БиХ силовано је у протеклом рату од стране бошњачких и хрватских војних и паравојних снага.
Након што је у „ЕуроБлицу“ ексклузивно објављен монструозни документ ХВО из марта 1992. године, који показује да се хрватским „бојовницима“ издавала дозвола за силовање српских жена у Сијековцу, „ЕуроБлиц“ је дошао у посед бројних аутентичних сведочења Српкиња које су истражиоцима МУП РС и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих откриле стравичне детаље о злочинима над српским цивилима, посебно женама, на свим подручјима БиХ које су под својом контролом држале бошњачке и хрватске снаге.
Међу бројним потресним исповестима жртава силовања, које су надлежни из РС документовали и доставили Тужилаштву БиХ, по монструозности злочина посебно се издвајају случајеви две деветогодишње српске девојчице из Илијаша и Оџака, као и силовање и убиство српске старице Б.К. из Бихаћа, која је у време злочина имала 106 година.
– Најстарија цивилна жртва коју смо могли идентификовати била је старица Б.К. која је убијена 1994. у логору у Бихаћу. О судбини Б.К. сазнајемо из докумената „Службена забелешка Станице јавне безбедности Бихаћ, Одељење криминалистичке полиције“ од 7. децембра 1994, и „Записника о саслушању сведока ЦЈБ Бањалука, Полицијска станица Нови Град“, од 27. априла 2005. године – наводи се у монографији „Наша исповест“, чије је недавно издавање подржао Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
У монографији се, такође, наводи сведочење Раде Драгичевић, Српкиње из Илијаша, чију су деветогодишњу ћерку Мирјану силовали, а затим убили припадници злогласне 7. муслиманске бригаде тзв. Армије РБиХ.
– Моја ћерка је била у црвеној тренерци; ја сам је обукла. Широка је тренерка била. Њу кад су ухватили, одвојили од мене, она је вриштала, плакала. Кад су почели да је скидају, вриштала је. Плакала. Ја јој нисам могла помоћи. Звала ме: „Мама, мама“! Нисам јој могла помоћи, они су ме држали. Тај први кад је силовао, није била… овај, била је свесна. Али касније није чула, изгубила се вероватно, кад су ова двојица… Касније се ништа није чула, нити је плакала, нити ме звала, ни ништа. Само је лежала на поду. Кад су то завршили, онда су пуцали у њу, па у мене – сведочила је несрећна мајка.
О злочинима ХВО у Посавини за истражне органе из РС исказе су давале и поједине Бошњакиње, које су такође постале жртве силовања због својих предратних веза са Србима.
Нусрета Мујкић из Брода сведочила је да је након што су је припадници ХВО у мају 1992. заробили у српском селу Нови Град, у којем је живела са својим супругом Србином, пребачена у Хрватску у логор у Ђакову.
– Ја сам за њих била четник јер сам за Србином. Тукли су ме на све могуће начине и силовали ме, не знам колико пута. Понижена сам, што кажу да не може човек преболети то никако, али се не дам још, чупам се из тога – наводи се у сведочењу Мујкићеве.
Тушевљак: Злочини без казне
Инспектор у Управи за борбу против тероризма и истраживање ратних злочина МУП РС Симо Тушевљак за „ЕуроБлиц“ каже да су надлежни у РС још давно обавили свој део посла и Тужилаштву БиХ поднели извештаје и доказе о почињеним злоделима и силовањима српских жена.
– Конкретно, за силовање и убиство деветогодишње Мирјане Драгичевић у Илијашу поднели смо доказе против 13 осумњичених, али ниједан до данас није одговарао за овај страшни злочин – каже Тушевљак.
Живковић Раилић: Поремећена држава
Председница Удружења жене жртве рата РС Божица Живковић Раилић тврди да ће истина о стравичним злочинима над Србима пре бити обелодањена и прихваћена у свету него у БиХ.
– Ако за силовање и убиства српских жена још нико од Бошњака и Хрвата није одговарао пред овдашњим правосуђем, ваљда је свима јасно у каквој поремећеној држави живимо – каже Раилићева.
Извор: БЛИЦ
Везане вијести:
Силовање Српкиња уз потврду ХВО
Удружење жена жртава рата – Монографија „Наша исповијест …
Њујорк: Промовисана монографија „Наша исповијест“ | Јадовно …