Страдање породице Пушоња на Црквинама 1942.

Францетића „Црна легиjа“ починила jе стравичан злочин над Србима у селу Црквине. Таj дан убиjено jе 165 цивила, међу коjима jе било 40 чланова породице Пушоња.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. марта   2017. године.

Њемачка команда jе 10. априла 1942. године издала наређење да се покрене офанзива под називом „Трио“ (у Југославиjи позната под називом „трећа неприjатељска офанзива“), чиjи jе циљ био уништење устаничких снага и темељно чишћење подручjа од Хан Пиjеска према Рогатици и долине риjеке Дрине.

Ангажоване су елитне њемачке, италиjанске, усташке, домобранске снаге и локална милициjа (састављена већином од домаћих муслимана).

У овоj офанзиви ангажована jе и злогласна усташка „Црна легиjа“ под командом Јуре Францетића.

Бjежећи пред неприjатељем, већина српских цивила из Источне Босне тражила jе спас повлачећи се према Дрини у Србиjу.

На жалост многи од њих нису успjели доћи до Дрине. За многе коjима jе то успjело ипак ниjе било спаса, jер злочинци нису дозвољавали да се пређу мостови спаса у Зворнику и Вишеграду.

Народ из правца Олова, Хан Пиjеска, Мркаља, Џимриjа и Жљебова, кретао се према Дрини у правцу Вишеграда.

26. априла 1942. године, заосталу колону народа усташе су сустигле у селу Црквине. Сатниjу са преко 2.000 усташа предводио jе пуковник Јуре Францетић.

Из народа су издвоjили мушкарце и натjерали их да припреме ражњеве и покољу овце, коjе jе народ потjерао са собом, како би нахранили усташку воjску.

У збjегу се налазило 165 људи, комплетних породица, међу коjима jе било 42 са презименом Пушоња из села Џимриjа (jужно од Хан Пиjеска).

Мушкарце коjи су припремали ражњеве усташе су поклале на тиjелима њихових породица.

Кукање и запомагање дjеце, дjевоjака, жена и вапаj стараца одjекивали су селом.

На наjокрутниjи начин 26. априла 1942. године убиjено jе 40 жена, дjеце и стараца из породице Пушоња.

Наjмлађа жртва Марко Пушоња имао jе седам дана, а наjстариjа Ђурђиjа Пушоња 77 година.

Покољ су преживjели брат и сестра, Миjат (8) и Анђелка Пушоња (12). Анђелку су усташе изболе 18 пута и оставиле да искрвари, док су jоj брата изболи 8 пута по грудима и стомаку.

Покољ Пушоња из села Џимриjа 1942. године описао jе и Момир Крсмановић у историjском роману „Исламске крваве руке“, Београд 1993, на стр. 118-121 и 128-142.

Ово страдање, опjевао jе Миленко Пушоња.

Извор:

– Јово И. Крсмановић, Саво В. Сокановић, Мирко М. Косорић, Хан Пиjесак, простор – вриjеме – људи, Београд 2011., стр. 115, 181-183 (Списак страдалих из села Џимриjе), 571-584 (Породично стабло Пушоња).

– Група аутора, Стари Брод, заборављени злочин, Издавачка кућа „Дабар“, ССД „Соко“, Вишеград – Добрунска Риjека 2014., стр. 20, 82 (Списак страдалих из села Џимриjе), 131, 170-171. Аутори спомињу да jе у Црквинама страдало између 145 и 165 људи, од тога 42 из породице Пушоња.

Приредио:

Теолог Предраг Цупаћ

Секретар УГ Јадовно 1941.

Везане виjести:

Истина скривана у трњу 62 године – Jadovno 1941.

Хрватска: Усташки кољач ТВ хероj! – Jadovno 1941.

Усташки покољ Пушоња на Црквинама

У ДРУГОМЕ СВИЈЕТСКОМ РАТУ

ВЈЕРОВАО НИЈЕ НИ БРАТ БРАТУ

ПОЛИТИКЕ ИЗДЈЕЛИЛЕ НАИВНУ БРАЋУ СРБЕ

ЈЕДАН ОДЕ У ЧЕТНИКЕ

ДА ЗА СРПСТВО ХРАБРО ГИНЕ,

А ДРУГИ У ПАРТИЗАНЕ

СВАКО НА СВОЈ НАЧИН СРПСКИ НАРОД

ОД ДУШМАНА БРАНЕ ИЛ’ НЕ БРАНЕ

УСТАШЕ СЕ НАСЛАЂУЈУ

КАКО БРАЋА ТАД РАТУЈУ

ТЕ СУКОБЕ ПОСПЈЕШУЈУ

И СРПСКУ НАМ МАЈКУ ПСУЈУ

СТРАШНОМ МРЖЊОМ СРБЕ ТРУЈУ

И ПОКОЉЕ ПРИЖЕЉКУЈУ

ЈЕДАН ТАКАВ ДЕСИО СЕ

НИКАД НЕ ПОНОВИО СЕ

НАВАЛИЛА УСТАШКА ЈЕ СИЛА

ТА ЧУВЕНА ФРАНЦЕТИЋЕВА ОФАНЗИВА

ЦЈЕЛУ БОСНУ ОЧИСТИТ ЖЕЛИЛА

ИСТРИЈЕБИТИ СВАКОГА СРБИНА

ФРАНЦЕТИЋ НА БЈЕЛОМ КОЊУ ЈАШЕ,

А У ПОМОЋ МУ ПРИТИЧУ УСТАШЕ

СВАК СЕ ПРЕД ЊИМ ХОЋЕ ДОКАЗАТИ

КО ЋЕ ВИШЕ СРБА ТАД ПОКЛАТИ

ПРЕД НАЛЕТОМ ЦРНИЈЕХ УСТАША

СРБИ СТОКУ СКУПИШЕ СА ПАША

ПОХВАТАШЕ КОЊЕ И ВОЛОВЕ

ДА ИЗ СЕЛА БЈЕЖЕ БРЖЕ БОЉЕ

НАСТАЛА ЈЕ ЗБРКА И ПОМЕТЊА

ЗАКУКАШЕ ЖЕНЕ, ЗАПЛАКАШЕ ДЈЕЦА,

А СТАРЦИ СУ КОЛА ПРИПРЕМИЛИ

ДА БИ НЕШТО ХРАНЕ НАТОВАРИЛИ

КАКО БИ СЕ УСПУТ ПРЕХРАНИЛИ

НА ДУГ ПУТ СЕ ОНИ НАКАНИЛИ

КУЋЕ СВОЈЕ САМЕ ОСТАВИЛИ

НЕ БИЛ’  КАКО САМО ПРЕЖИВИЛИ

СРБИЈИ СЕ МАЈЦИ УПУТИШЕ

КУЋЕ СВОЈЕ САМЕ ОСТАВИШЕ

УСТАШЕ ИХ РЕДОМ ПОПАЛИШЕ

И У ТОМЕ МНОГО УЖИВАШЕ

КА МАЈЧИЦИ СРБИЈИ КРЕНУЛИ

НЕ БИЛ’ КАКО ТАМО ПРЕЖИВИЛИ

ПОСЛЕ РАТА ОПЕТ СЕ ВРАТИЛИ

ДА БИ СВОЈЕ КУЋЕ ОБНОВИЛИ

НА БРЗИНУ БЈЕЖИ СЕ ИЗ КУЋЕ

ОСТАВИШЕ И ШПОРЕТЕ ВРУЋЕ

И МАНДАЛЕ НА ВРАТА СТАВИЛИ

КАКО БИ ИХ ТОБОЖ ЗАШТИТИЛИ

И ПУШОЊЕ БРАЋА СУ КРЕНУЛИ

КАКО БИ СЕ ЗБЈЕГУ ПРИДРУЖИЛИ

И СВОЈ ЖИВОТ ТАКО ПРОДУЖИЛИ А

СВИ СУ СЕ МНОГО РАСТУЖИЛИ

НАСТАЛА ЈЕ ВЕЛИКА ПОМЕТЊА

СВАК ПО НЕШТО У ТОРБИЦУ МЕТА

КАД ОГЛАДНИ ДА ДУШУ ОКРИЈЕПИ

ДАЛ’ ЋЕ ИКАД МОЋИ ДА СЕ ВРАТИ

СВАК ЗА СВОЈОМ КУЋОМ ТАДА ПАТИ

ОКРЕЋЕ СЕ, ПОГЛЕДОМ ЈЕ ПРАТИ

ДА ЈЕ ДОБРО ЈОШ ЈЕДНОМ ЗАПАМТИ

АКО ЈОЈ СЕ НИКАДА НЕ ВРАТИ

СТАРЦИ, ЖЕНЕ, НЕЈАКА ДЈЕЦА

СВАКО У СВОМ СРЦУ МНОГО ЈЕЦА

МУШКАРЦИ СУ У БОРБУ ОТИШЛИ

ДА БИ СВОЈУ НЕЈАЧ ЗАШТИТИЛИ

НЕЈАЧ С ПЛАЧОМ ОГЊИШТЕ НАПУШТА

ПРАЗНО ИМ ЈЕ И СРЦЕ И ДУША

НИКО НИКОГ ТАДА И НЕ СЛУША

СВАК СЕ О СВОМ ЈАДУ ЗАБАВИО

ДО ЈУЧЕ ЈЕ МНОГИ СРЕЋАН БИО

А ДАНАС ЈЕ СЕЛО НАПУСТИО

У БЈЕЛИ СВИЈЕТ ЈЕ КРЕНУО

КО ЗНА ГДЈЕ БИ СУТРА ОСВАНУО

ТОГ КРВАВОГ 26-ОГ АПРИЛА

ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГОДИНА ЈЕ БИЛА

ПУШОЊЕ ЈЕ У ЦРНО ЗАВИЛА

НИКАДА СЕ НЕ ПОНОВИЛА

ЦВИЈЕТИ СУ ТОГА ДАНА БИЛЕ,

А ХРВАТСКО ЦВИЈЕЋЕ И УСТАШЕ

НИ КРИВЕ НИ ДУЖНЕ НЕ ОСТАВИШЕ ИХ ЖИВЕ

НА ЦРКВИНАМА ТОГ НЕСРЕЋНОГ ДАНА

ФАМИЛИЈА ПУШОЊА НАСТРАДА

ОД СТАРАЦА ДО ДЈЕТЕТА МЛАДА

УСТАШКА ИХ ПОКЛАЛА АРМАДА

ЧЕТРДЕСЕТ ЖИВОТА СЕ ГАСИ

НИКО НЕ БИ ДА ИХ ТАДА СПАСИ

ВРИШТАЛИ СУ ЊИХОВИ ТАД ГЛАСИ

ДОК СЕ СВАКИ ПОЛАКО УГАСИ

ИЗ ПОКОЉА ПОБЈЕГЛА ЈЕ СТАКА

И ИЗНИЈЕЛА МАЛОГ СИНА РАЈКА

МАЛО КОЈА УСПЈЕЛА ЈЕ МАЈКА

ОД ЗЛОТВОРА ПОБЈЕЋ НА БРЗАКА

ОСМОРО ЈЕ ДЈЕЦЕ ИЗРОДИЛА

САМО РАЈКА ОНА ЗАШТИТИЛА

СЕДАМ РАНА У СРЦУ НОСИЛА

И СА ЊИМА У ЗЕМЉУ ОТИШЛА

ЈОШ ЈЕ ДВОЈЕ ДЈЕЦЕ ПРЕЖИВИЛО

ИАКО ЈЕ ИЗБОДЕНО БИЛО

МАЛИ МИЈАТ И СЕСТРА АНЂЕЛКА

ВРАТИЛИ СЕ СА ОНОГА СВИЈЕТА

ОН ЈЕДАНАЕСТ ОНА СЕДАМНАЕСТ РАНА

БОЖЈОМ ВОЉОМ ЖИВИ СУ ОСТАЛИ

ДА БИ ДЈЕЦИ О ТОМЕ ПРИЧАЛИ

КАКО СУ ИМ ПРЕЦИ НАСТРАДАЛИ

И МИЛОВАН У ПОКОЉУ ЈЕ БИО

ИСПОД МРТВИХ РАЊЕН ПРЕЖИВИО

ПЉАЧКАШИ ГА РАЊЕНОГ НАЂОШЕ

И ОПЕТ ГА РАЊЕНОГ БОДОШЕ

ТАКО РАЊЕН УСПИО ПОБЈЕЋИ

ДО СУСЈЕДНОГ СЕЛА ТАКАВ ПРЕЋИ

А ЛУГОЊА ЗЕТ ГА ПРИХВАТИО

НЕ БИ ЛИ ГА КАКО ИЗЛИЈЕЧИО

СЕДАМ ДАНА ОН ГА ЛИЈЕЧИО

МЕЛЕМЕ МУ РАЗНЕ ДОНОСИО

ИЗЛИЈЕЧИТИ НИЈЕ ГА УСПИО

СВОЈУ ЧАСНУ ДУШУ ИСПУСТИО

МАЛИ МАРКО ИМ’О СЕДАМ ДАНА

ПРЕМИНУО ОД УСТАШКИХ РАНА

ШТА ЈЕ КОМЕ МОГ’О ЗГРИЈЕШИТИ

ДА БИ И ОН ЗАКЛАН МОР’О БИТИ

ЂУРЂИЈА ЈЕ НАЈСТАРИЈА БИЛА

СЕДАМДЕСЕТСЕДАМ ГОДИНА ЖИВИЛА

И СТАРИЦА ЊИМА КРИВА БИЛА

ПА ОД НОЖА ЖИВОТ ИЗГУБИЛА

ОД СЕДАМ ДО СЕДАМДЕСЕТСЕДАМ ЉЕТА

ГОДИШТЕ ИМ НИШТА НЕ ЗАСМЕТА

ДА ИХ ЗБРИШУ СА ОВОГА СВЈЕТА

ДАЛ’ ЋЕ ИКАД ТО ДА ИМ ЗАСМЕТА

НА ЦРКВИНАМА СУ ПУШОЊЕ ЗАВ’ЈЕНЕ У ЦРНО

КО НИ ЈЕДНА ДРУГА ФАМИЛИЈА

ДО ТАДА ЈЕ БИЛА НАЈБРОЈНИЈА

А  ТУ СУ ИМ САСЈЕЧЕНА КРИЛА

А КАДА СУ ПОКОЉ ИЗВРШИЛЕ

УСТАШЕ СЕ БРЗО УДАЉИЛЕ

КОМШИЈЕ ИХ СКУПА САХРАНИЛЕ

ДОК СУ ДРУГИ ПОРЕД СТРАЖАРИЛИ

ДА ЗЛОТВОРИ НЕ БИ СЕ ВРАТИЛИ

26-и АПРИЛ 42-е ГОДИНЕ ЈЕ БИО

НИКАДА СЕ НЕ ПОНОВИО

ЗА ПУШОЊЕ ОН ЈЕ КОБАН БИО

ЈЕР СЕ МНОГИ НИЈЕ ПОВРАТИО

СЕДАМДЕСЕТПРВЕ СИНОВИ СУ ИСКОПАЛИ КОСТИ

ПОСЛЕ ТУГЕ, ЕТО ИМ РАДОСТИ

ДА ИМ КОСТИ СВОМЕ ГРОБЉУ ВРАТЕ

ДА С’ ПРЕЦИМА МИРНО ПОЧИВАЈУ

ПО НАШЕМУ СРПСКОМ ОБИЧАЈУ

ФАМИЛИЈА ПОНОВО ЗАЈЕЦА

ЗАПЛАКАШЕ И СТАРЦИ И ДЈЕЦА

МУЧЕНИКЕ ОПЕТ САХРАНИШЕ

И БОГУ СЕ ДРАГОМ ПОМОЛИШЕ

ДА КАПИЈУ РАЈА ИМ ОТВОРИ

СВАКО СВОЈУ ДУШУ ДА ОДМОРИ

СТРАШАН ЗЛОЧИН ТАДА СЕ ДЕСИО

АЛИ НИКО КАЖЊЕН НИЈЕ БИО

У НАРОДУ ПРИЧАЛО СЕ ВАЗДА

ЗЛОЧИНЦЕ ЋЕ СТИЋИ БОЖЈА КАЗНА

ЕТО БРАЋО ТАКО ЈЕ ТО БИЛО

НИКАДА СЕ НИКОМ НЕ ДЕСИЛО

ШТО ПУШОЊЕ БРАЋУ ЗАДЕСИЛО

ПОСЛЕ ДОСТА ПРОТЕКЛИХ ГОДИНА

О ТОМЕ СЕ ПРИСЈЕЋА РОДБИНА И

ПРЕНОСИ ТУЖНА КАЗИВАЊА

ПОТОМЦИМА О СВОЈИМ ПРЕЦИМА

ПОТОМАК ИХ БОЈАН СЕ СЈЕТИО

СПОМЕН ПЛОЧОМ ПРЕТКЕ ОКИТИО

И СВЕ РЕДОМ ОН ИХ ПОБРОЈИО

НА ИВАЊДАН ЊУ ИМ ПОДАРИО

71 ГОДИНУ ЧЕКАЛИ

ДА СЕ ЈАВНО ОВО СВЕ ОБЗНАНИ

А БОЈАН ЈЕ ПРВИ ТО ЖЕЛИО

И ГОСПОД МУ ДОБРИМ УЗВРАТИО

ШТО ЈЕ ПРЕТКЕ ОПЕТ ОЖИВИО

УВЈЕК ЗДРАВ НАМ И ВЕСЕО БИО

КОД ГОСПОДА МЈЕСТО ПРИБАВИО

ШТО ЈЕ ДОБРО ДЈЕЛО УЧИНИО

ЦРКВИНЕ СЕ ЗАБОРАВИТ НЕЋЕ

УВЈЕК ЋЕМО ТАМО ПАЛИТ СВЈЕЋЕ

НА СТРАТИШТУ ПОЛАГАТИ ЦВЈЕЋЕ

ПОТОМЦИМА ЖЕЛИТ ВИШЕ СРЕЋЕ

Написао: Миленко Пушоња