arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Страдање на Јадовну мога оца Рајка Л. Дивца из Пријепоља

Моj отац Дивац Л. Раjко, радио jе као службеник и граничар у више градова Краљевине Југославиjе. То су места: Приjепоље, Београд, Сараjево, Сесвете (Загреб), Сплит и др.
Рајко Дивац
Раjко Л. Дивац

Можда jе радио и у Смедеревскоj Паланки, али он ниjе из Смедеревске Паланке како стоjи у подацима на вашем саjту. Нема у општини Смедеревска Паланка село Сопотница већ jе Сопoтница у општини Приjепоље, коjа jе удаљена око 300 километара, и где jе рођен пок. Раjко Л. Дивац 1907. године.

Раjко Л. Дивац jе ухапшен у jулу 1941. године од стране усташа и муслиманске милициjе (као ратне формациjе муслимана) када jе НДХ окупирала део Србиjе у коjем живе и муслимани чиjи су их „прваци“ радо дочекали. Пок. Раjко jе ухапшен у Седобру, општина Приjепоље (то jе село тик уз манастир Милешева). Тог дана су ухапшени и Симо Перић из Приjепоља, на месту Перићевина (отац Боjа Перића, књижевника, аутора романа „Седам воjника“, дипл. правника, носиоца споменице 1941. год, сада живи у Београду) и Раденко Боjовић из Седобра, у време хапшења неожењен.

Спроведени су из затвора у Приjепољу у Сараjево, у Богословиjу коjа jе тада употребљена као сабирни  затвор, ту су мучени и потом спроведени у Госпић у Јадовно, са њима наjвероватниjе и пок. Симо и пок. Раденко иако по моjем сазнању нису у вашоj евиденциjи. Са њима jе ухапшена и Сафа Лотрић, касниjе удата Делетић, муслиманка, касниjе носилац Споменице 1941. године, али jе пуштена из затвора у Сараjеву „зато што jе муслиманка“, по њеноj изjави.

Уопште, о терору усташке власти и муслиманске милициjе у овом делу Србиjе уз наведене књиге „Сведочење Милешеваца“ коjе jе издао СУБНОР Приjепоља и више других књига, у књизи Мирка Ћусовића, публицисте, члана извршног одбора ЗАВНОС-а, носиоца споменице 1941, дипл. правника, „Путовање у слободу“, доста детаљно jе описао позивање од челника муслимана да НДХ окупира оваj део Србиjе, затим окупациjа и терор у том периоду.

Миленко Дивац, Приjепоље


ДОДАТАК:

„Са почетком Јулског устанка, однос усташких власти према Србима се додатно заоштрио, што смо видели и на примеру Сјеничког котара. Оружничке патроле су у заједници са усташама одлазиле у унутрашњост сва четири котара, где су вршиле преметачине и хапшења у већем обиму. Било је и случајева силовања жена и убистава. Дана 16. јула 1941. године, оружници су ухватили општинског деловођу Раденка Бојовића из Седобра, недалеко од Манастира Милешева, те Рајка Дивца из Сопотнице. Са њима је заробљен и бивши официр црногорске војске родом из Поља Колашинских, Симо Терић. Сва тројица су потом спроведени у Сарајево, а потом за Јадовно, где су на суров начин погубљени.“

Извор: Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ – Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април–септембар 1941); стр. 144; Издавачи: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ и ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Чекамо влак за Бају

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а она

У Печуху смо

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и поредали

У вагону за Печух

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје предвечер,

У топлој кући

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​