Страдање на Јадовну мога оца Рајка Л. Дивца из Пријепоља

Моj отац Дивац Л. Раjко, радио jе као службеник и граничар у више градова Краљевине Југославиjе. То су места: Приjепоље, Београд, Сараjево, Сесвете (Загреб), Сплит и др.

Можда jе радио и у Смедеревскоj Паланки, али он ниjе из Смедеревске Паланке како стоjи у подацима на вашем саjту. Нема у општини Смедеревска Паланка село Сопотница већ jе Сопoтница у општини Приjепоље, коjа jе удаљена око 300 километара, и где jе рођен пок. Раjко Л. Дивац 1907. године.

Раjко Л. Дивац jе ухапшен у jулу 1941. године од стране усташа и муслиманске милициjе (као ратне формациjе муслимана) када jе НДХ окупирала део Србиjе у коjем живе и муслимани чиjи су их „прваци“ радо дочекали. Пок. Раjко jе ухапшен у Седобру, општина Приjепоље (то jе село тик уз манастир Милешева). Тог дана су ухапшени и Симо Перић из Приjепоља, на месту Перићевина (отац Боjа Перића, књижевника, аутора романа „Седам воjника“, дипл. правника, носиоца споменице 1941. год, сада живи у Београду) и Раденко Боjовић из Седобра, у време хапшења неожењен.

Спроведени су из затвора у Приjепољу у Сараjево, у Богословиjу коjа jе тада употребљена као сабирни  затвор, ту су мучени и потом спроведени у Госпић у Јадовно, са њима наjвероватниjе и пок. Симо и пок. Раденко иако по моjем сазнању нису у вашоj евиденциjи. Са њима jе ухапшена и Сафа Лотрић, касниjе удата Делетић, муслиманка, касниjе носилац Споменице 1941. године, али jе пуштена из затвора у Сараjеву „зато што jе муслиманка“, по њеноj изjави.

Уопште, о терору усташке власти и муслиманске милициjе у овом делу Србиjе уз наведене књиге „Сведочење Милешеваца“ коjе jе издао СУБНОР Приjепоља и више других књига, у књизи Мирка Ћусовића, публицисте, члана извршног одбора ЗАВНОС-а, носиоца споменице 1941, дипл. правника, „Путовање у слободу“, доста детаљно jе описао позивање од челника муслимана да НДХ окупира оваj део Србиjе, затим окупациjа и терор у том периоду.

Миленко Дивац, Приjепоље

ДОДАТАК:

„Са почетком Јулског устанка, однос усташких власти према Србима се додатно заоштрио, што смо видели и на примеру Сјеничког котара. Оружничке патроле су у заједници са усташама одлазиле у унутрашњост сва четири котара, где су вршиле преметачине и хапшења у већем обиму. Било је и случајева силовања жена и убистава. Дана 16. јула 1941. године, оружници су ухватили општинског деловођу Раденка Бојовића из Седобра, недалеко од Манастира Милешева, те Рајка Дивца из Сопотнице. Са њима је заробљен и бивши официр црногорске војске родом из Поља Колашинских, Симо Терић. Сва тројица су потом спроведени у Сарајево, а потом за Јадовно, где су на суров начин погубљени.“

Извор: Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ – Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април–септембар 1941); стр. 144; Издавачи: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ и ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ