Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

СТРАДАЊЕ ЧЛАНОВА САВЕЗА СОКОЛА У ЈАСЕНОВЦУ

Старешинство Соколског савеза
Старешинство Соколског савеза

Између два светска рата у Јасеновцу jе основано Соколско друштво. Године 1934. старешина jе био др. Спасоjе Мадираца, заменик Никола Миладиновић, таjник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благаjник Милан Старчевић.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула  2015. године.

Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илиjа Ђилас, Милан Павлица, Терезиjа Ивчић и Воjислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњаjић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Каjзер, Милан Миљеновић и Воjин Согонић. (1)

Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило jе 1930. Дан Уjедињења. После одржаних благодарења сво чланство упутило се назад у украшену соколску вежбаоницу.

Соколи и соколице отпевали су државну химну. Старешина Спасоjе Мадираца одржао jе предавање о значаjу 1. децембра 1918. и о важности завета, коjе jе чланство положило. Увече одржана jе академиjа, коjу jе отворио просветар Петар Вучинић, са предавањем, у коме jе истакао важност соколства, и упутио апел присутнима, да ступаjу у соколске редове.

Предавање jе пропраћено клицањем краљу, престолонаследнику Петру и краљевском дому. Двоjе деце декламовало jе соколску химну и песму „Југославиjи”. Соколице су извеле вежбу под вођством начелнице Смиљке Саграк. Након вежбе месно певачко друштво „Свачић”, певало jе, под вођством диригента Марка Фрањића. После тога настало jе соколско весеље. (2)

Соколско друштво Јасеновац одржало jе 2 октобра 1932. своjу прву jавну вежбу. Помогли су им сеоска соколска чета Црквени Бок, Соколско друштво Загреб IV и Самобор. За успех вежбе била jе заслужна Смиља Саграк. У 11 сати био jе дочек гостиjу на станици.

После обеда приредили су домаћини гостима вожњу Савом и Уном. Након тога кренули су на вежбалиште, коjе jе за ту приредбу соколима уступила црквена општина.

Јавна вежба почела jе говором старешине Мадираце. На jавноj вежби су се истицале посебне тачке соколске деце друштва Јасеновац “Тамо далеко” и “Руковет” по народним мотивима од М. Јанковића. Те тачке су биле изведене са толиком елеганциjом и разумевањем народних песама да су задивиле све присутне. Публика jе реаговала бурним пљеском на те тачке.

Изведене су вежбе чланица на ручама друштава Јасеновац, Загреб IV и Самобор, као и жупске просте вежбе. Наступили су чланови чете Црквени Бок са прашким вежбама. Наjвећи успех пожњеле су чланице Загреб IV, коjе су извеле састав М. Јанковића “Нови смjерови”. После вежбе приређена jе забава. (3)

У част десетогодишњице рођења престолонаследника  Петра Соколско друштво Јасеновац приредило jе 3. септембра 1933. jавну вежбу заjедно са друштвима и четама Нова Градишка, Новска, Липовљани, Бобовац, Црквени Бок и Раjић. Старешина друштва др. Спасоjе Мадираца говорио jе о значењу прославе. Говор jе завршен клицањем краљу, престолонаследнику Петру и целом краљевском дому и Соколству.

После тога jе Хрватско певачко друштво „Свачић” из Јасеновца певало химну. Наступила су друштва и чете са разним вежбама. Програм jе завршен народним весељем. (4)

Соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста. У часопису Соколске жупе Осиjек „Братство” истакнуто jе : „Познато jе да смо ми увек имали неприjатеље у редовима оних коjи су сматрали да су само они позвани да васпитаваjу омладину и да ту омладину треба оградити кинеским зидом, …

Имали смо неприjатеље и у редовима оних коjи су идеjу народног и државног jединства сматрали главном препреком не њиховоj индивидуалности колико њиховим сепаратистичким циљевима. И у овако великим пертурбациjама какве се данас код нас догађаjу наjпогодниjе jе време за деловање тих елемената.”

(5) После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настоjале су да онемогуће прославе Дана Уjедињења. У осталим деловима Југославиjе настављено jе са прославом Дана уjедињења до Априлског рата 1941. Упркос свему Соколи су 1. децембра 1939. у Бановини Хрватскоj прославили Дан Уjедињења. Ниjе било могуће свуда организовати прославу, али се ипак прослављало. У часопису „Братство” истакли су : „У местима где то ниjе било могуће услед несређених месних прилика састали су се Соколи у приватном стану, у гостионици или у некоj радњи пружили jедан другоме руку и манифествовали своjе народно и државно jединство без великих говора и свечаних академиjа.” (6)

У Бановини Хрватскоj заузимани су и паљени  соколски домови. У Комижи на Вису биле су   запаљене просториjе  соколског друштва. Изгорео jе инвентар и читаоница. Поводом тога у „Соколском гласникуистакли су : И jош ће нам Обзор” и Јутарњи лист” говорити о томе, да клевећемо” и да не износимо конкретне чињенице” о прогонима Соколства у Бановини Хрватскоj, кад им њихове присталице, из дана у дан лиферуjу, не само конкретне, него и пламтеће примере тог варварства и тих прогона ! … “. (7) Избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду. У часопису „Око Соколово“ из Београда обjављен jе акт Соколске жупе Загреб: „Вал нове „слободе“, коjи jе захватио и прекрио ове наше краjеве присилило jе многу нашу браћу, многе сестре, да или поjединачно или са своjим породицама оставе домаће огњиште …… те да … бегаjу у краjеве, где та „слобода“ своjим грешним загрљаjем jош ниjе угушила сваки племенити осећаj, своjом циничком хипокризиjом ниjе уништила право на живот и опстанак сваког поjединца, о коме воле сваком пригодом да говоре баш ти наjгрлатиjи проповедници и следбеници те нове „слободе“.

У тим по нас тако црним данима и опет jе дошло до изражаjа право соколско братство, коjе jе на наjефикасниjи начин потврдило стару реч, да се у невољи познаjе приjатељ.

Дошло jе до пуног изражаjа у нашоj драгоj престоници и његовом Соколству, у првом реду код братског Савеза, а jеднако и код братске Жупе те братских друштава Београд II и Београд VII.

Сви сте Ви, браћо и сестре, уложили за наше беднике толико љубави, толико мера и труда, толико физичких и материjалних жртава, да би свака наша реч похвале Вашег искреног и срдачног братства изишла тек бледом и баналном фразом. Наша jе jедина жеља да би што скориjе осванули у нашим „ослобођеним“ краjевима тако светли и радосни данци, да би Вам свима Вашу љубав, Ваше гостопримство могли да вратимо радосна срца……….Вама и свему чланству Ваше жупе наш искрени братски поздрав“ (8)

Све што се дешавало соколима у Бановини Хрватскоj било jе увод у оно што се дешавало у НДХ. После Априлског рата 1941. соколски покрет забрањен jе и прешао jе у илегалу. Чланови, посебно старешине, проглашени су од стране усташа неприjатељима, покретна и непокретна имовина била jе заплењена, а поjединци и њихове породице прогањани и страдали у затворима и концентрационим логорима. Многи нису доживели краj рата. Старешина Соколске жупе и Соколског друштва Загреб, др Отон Гавранчић ухапшен jе и мучен од усташа.

Депортован jе у логор Јасеновац. Др. Никола Николић описао jе у књизи Јасеновачки логор” његово страдање :У jедноj jе од првих група дошао с дугом, биjелом брадом и др. Отон Гавранчић … Он jе, дакако, одмах постао обjектом искаљивања Ивичине мржње. Стари се Гавранчић по причању свих очевидаца држао изванредно достоjанствено. Одвели су га одмах по доласку у табор. — Јуславенски соколе ! — Ишчупаj му оно перjе с лица ! Бацили су се на биjелу браду. Сви су jе чупали. — Види, што му jе фина. Могли би од ње правити четке за бриjање. — Не. Ишчупат ћемо му и браду и косу и послати пану Бенешу на успомену. — Хеj, господине докторе ! — ругао му се чупаjући му браду. — Гаjио човjек браду, да с њоме парадира по jасеновачком корзу. — Гаjио он браду за усташе. Знао jе, да ћемо ми доћи и да ће нас њоме развеселити. Сву су му браду ишчупали.

На црном су се капуту контрасно истицале биjеле длаке с крвавим кориjеном. Вратили су га у цркву свега обливена крвљу, али без биjеле дуге браде. Затвореници су били ужаснути. Стари jе Гавранчић муком шутио и као да се ништа догодило ниjе, сjео jе у кут испод бивше проповjедаонице и буљио у камене црквене плоче. Матковић jе нарочито искаљивао своj биjес на старом Гавранчићу.

Раздраживало га jе његово достоjанствено држање и шутња. Ниjе ни писнуо, кад су му ишчупали браду. Матковић нареди, да га ставе у кавез од бодљикаве жице, нешто виши од пола метра висине и толико исто ширине. “Нека прави соколске вjежбе”. У таквом се простору може само чучати. Стари jе чучао на отвореном три ноћи. Сваки су га дан извлачили по дану, тукли га и тjерали на насип.

Старац jе већ био изнемогао. Једног су га дана страшно премлатили, а он ни да би писнуо. Нити jе jаукнуо, нити што питао. Шутио jе као гроб. — Што каже ? питао jе Матковић поспрдно усташе. — Стари лопов ни да писне. Као да jе заниjемио. Шути, ради, посклизне, а ми онда овим по главурди – и показа на колац. Он опет шути, ништа не говори. — Упоран противник.

Нека цркне, ћаћа га пркосни ! Те jе ноћи издахнуо горди староста у кавезу и укочио се у чучећем ставу. Морали су резати жицу да га извуку.” (9)

Поморски капетан Нико Бауле, Србин католик, родом са Шипана био jе старешина соколске чете у Луци Шипањскоj од оснивања 1937. Хрватски сепаратисти су му због оснивања и рада соколске чете уништили чамац. У листу „Дубровник“ истакнуто jе : „Има ли тко да заштити ове борце за народно jединство од напада разбjешњелих изрода ?“.  (10)  О нападима хрватских сепаратиста на капетана Нику Бауле писало jе и „Братство”, гласник Соколске жупе Осиjек. За време избора исписала су катраном непозната лица на фасади дома, „израђеноj од финог корчуланског камена, разне партиjске и протусоколске пароле”.

Разне пакости и штете учињене су старешини чете Ники капетан Бауле. (11) Лист „Дубровник” од 3. фебруара 1940. обjавио jе да jе на Соколском дому са Шипана разбиjено све што се разбити могло. Староста шипанског сокола изjавио jе „да га таj злочин нимало не изненађуjе“. (12) По изjави Николе Милованчева  поморски капетан Нико Бауле, био jе први организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику.

Ухапшен jе у усташкоj провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио jе у  логору Јасеновац.

Између два светска рата у Јасеновцу jе основано Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб. У „Соколском гласнику” писано jе о приредбама у друштву Јасеновац.

Соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста.  После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине толерисале су  заузимање и паљење  соколских домова. Избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду. Све што се дешавало соколима у Бановини Хрватскоj било jе увод у оно што се дешавало у НДХ.

После Априлског рата 1941. соколски покрет забрањен jе и прешао jе у илегалу. Соколи су се борили за ослобођење земље. Чланови, а посебно старешине, проглашени су од стране усташа неприjатељима, покретна и непокретна имовина била jе заплењена, а поjединци и њихове породице прогањани и страдали у затворима и концентрационим логорима.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

  1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник  Година I”, Београд 1934, стр. CL I;
  2. „Соколско друштво Јасеновац на Сави”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8.jануара 1931, бр. 2, стр. 6;
  3. „Соколско друштво Јасеновац”, „Соколски гласник”, Љубљана, 13. октобра 1932, бр. 41, стр. 6;
  4. „Соколско друштво Јасеновац”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 септембра 1933, бр. 37, стр. 5, 6;
  5. „Шта да се ради”, „Братство”, Осиjек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.213;
  6. „1 децембар на териториjи осjечке жупе”, „Братство”, Осиjек, 15 децембра 1939, бр. 12, стр.233, 234;
  7. Наш дом у Комижи опет унишен”, „Соколски гласник“, Београд,  22 децембар 1939, бр. 51, стр. 3;
  8. „Значаjно писмо“, Вести, Око соколово”, Београд,  1. март 1940, бр.3;
  9. Др. Никола Николић, Јасеновачки логор”, Загреб 1948, стр. 396, 397;

10. „Лука Шипањска, априла 1937“, „Дубровник“, Дубровник, 17. априла 1937, бр. 11, стр.3;

     11. „Иста песма, исти глас”, „Братство”, Осиjек, 15. jануара 1939, бр. 1, стр. 14;

12. Civis Ragusinus, „Тодоре, Тодоре…“, „Дубровник”, Дубровник, 3. фебруара 1940,  бр. 5, стр. 2-3;

Везане виjести:

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА – Jadovno 1941.

СОКОЛИ НА КОРЧУЛИ – Jadovno 1941.

Рад Савез Сокола у духу словенске узаjамности

рад сокола на косову и метохиjи у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: