Страдања Срба на Јадовном и у Граду Госпићу – Пише: Софија Пејновић

Архив Срба у Хрватскоj настоjи прикупити и сачувати сваки запис коjи говори о хисториjи Срба у Хрватскоj, о вjековном постоjању Срба на овим просторима, особито данас када ходамо по опустошеним подручjима Хрватске.

И након пуних 70 година нама jе изузетно важно то вриjеме. Осврћемо се на наjкрупниjе догађаjе стога што су та збивања била од хисториjског значаjа за Србе на овом простору.

Одмах након што jе успостављена Независна држава Хрватска донесени су прописи коjи су озаконили терор и одредили државне институциjе коjе ће терор проводити.

Доласком Павелића на власт Срби су се нашли пред догађаjима коjе првих дана нису могли разумjети…одвођење људи у логоре, неизвjесности што се с њима догодило, а потом виjести да су их усташе на наjзвjерскиjи начин убили и бацили у jаме, преваре са покрштавањима… страх за голи живот, а бол за наjмилиjима постали су свакодневица…

Госпић и околина одмах су постали стравичано мjесто страдања српског народа. О страдањима у госпићкоj казнионици и логору у Јадовном постоjе броjни записи.

Опће jе познато да jе главни усташки задатак био што брже ликвидирање Срба, а након одвођења и убиjања усташе су несретницима пљачкали преосталу имовину. Госпић jе био мjесто усташког прогона, и по ономе што се у доба НДХ тамо догађало очигледно jе да jе било с основним задатком да ликвидираjу што већи броj Срба.

Госпић и околне jаме постали су у првим мjесецима усташке власти главна мjеста стратишта. Нису били сигурни ни они коjи су своjе склониште потражили дубоко у шуми, jер су  усташе и у збjеговима убиjали људе.

Постоjе броjни трагови о госпићкоj казнионици и логору у Јадовном, о начину ликвидирања жртава, о убиjању, па чак и о томе да су логораше, често и полуживе, бацали у jаме. Наjчешће су их везивали жицом за руке, по више у групи, убиjали их кундаком, маљем, ножем, гурали их у jаму. Из jаме су се могли чути људски крици и вапаjи.

Јадовно jе било губилиште за безброjне жртве са циjеле териториjе НДХ. То jе био усташки логор у коjи су 1941. године усташе одводиле жртве свог терора да би их тамо побили. Јадовно jе био први усташки логор. Госпићка  казнионица jе било мjесто у коjе су заточеници наjприjе стизали и гдjе се вршио распоред за логор. Уз логор налазиле су се jаме у коjе су усташе бацале своjе жртве. Уз Шаранову jаму постоjе jош и друге jаме коjе су усташама служиле за затирање трагове своjих покоља.

1944. године основана jе Земаљска комисиjа НРХ за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача. Та jе комисиjа имала основни задатак да прикупља податке о злочинима, особама, врсти злочина, мjесту и начину извршења злочина. Она jе прикупљала материjале помоћу коjих се утврђивала одговорност и постоjање злочина коjи су почињени у Другом свjетском рату.

Фонд Земаљске комисиjе за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача Хрватске налази се у Хрватском државном архиву и броjи 749 кутиjа.

Архив Срба у Хрватскоj посjедуjе дjеломично преслике градива.

У фонду се налазе одлуке о утврђивању злочина с доказним материjалом, те именик и картотека жртава и злочинаца. Нас су занимали документи о прогону и погибиjи Срба, законски прописи 1941-1945., пописи страдалих по логорима.

Оваj  фонд садржи податке о страдањима Срба и jедан jе од важниjих за проучавање прошлости српског народа на подручjу Хрватске.

Фонд у сваком случаjу садржи драгоцjена свjедочанства. За прегледавање и копирање диjела градива потребна jе дозвола равнатеља Хрватског државног архива због особних података коjи се налазе у документима као доказном материjалу (приjаве злочина, записници са саслушања, подаци о ратним злочинима, пописи жртава, изjаве свjедока).

Листаjући записе сазнаjемо.

Одмах по успостави НДХ основан jе логор Јадовно коjи jе био само привремено прихватилиште жртава одређених за ликвидирање у jамама. Јаме су биле уобичаjно мjесто за убиjање.

Многе жртве довозили су вагонима на госпићку жељезничку станицу из свих краjева усташке државе, испретучене и крваве. Свакодневно су пролазиле колоне свезаних људи кроз Госпић, па даље у правцу засеока Јадовно, коjи се налази дубоко у Велебиту. У густоj шуми усташе су смjестиле логор Јадовно и оградили га бодљикавом жицом. У такав простор 1941.г. пристизале су групе заточеника,већином Срба, али и Јевреjа, Рома, свих оних коjи су били непожељни у НДХ  и стављени изван закона.

О хапшењима Срба и њиховом одвођењу у госпићку казнионицу већ у априлу 1941. године постоjе броjна сведочења и живи људи коjи то памте, а такође и сведочења о томе да су ухапшеници одмах затим одвођени према Велебиту, на Јадовно. У августу 1941. усташе су почеле ликвидирати логор, али казнионица у Госпићу била jе пуна све до 1945.г., одакле су жртве одводили, везане ланцима и жицом, бацали у jаме, гдjе им се живот завршавао.

14.септембра 1944.г. у Госпићу jе почело масовно хапшење преосталих Срба. Све похватане жртве, коjих jе било преко 200, стрпане су у госпићку казнионицу, у ћелиjе тако претрпане да се нису могли кретати. Мучили су их и злостављали до те мjере да су жртве падале у несвjест. Наредног дана настављена су хапшења Срба, око 50 особа, углавном жена и дjеце.

9.октобра 1944. услиjедило jе завршно хапшење Срба из Госпића, укупно око 120 особа, наjвише жена и дjеце. Сви ухапшени били су такођер затворени у казнионицу, а потом jе услиjедила пљачка њихове имовине. Колике jе размjере имало то мучење и злостављање наjбоље илустрира чињеница да су многи у самом затвору уморени батинама и глађу. Све похватане жртве овог масовног хапшења ликвидиране су на окрутан начин, а њихова имовина jе опљачкана.

15.02.1945. прва група од 20 жртава из госпићке казнионице обjешена jе по дрвећу у Госпићу. Сљедећа група од такођер 20 жртава обjешена jе истог дана на цести према Карлобагу.

06.03 1945.г. група од 20 грађана и 10 заробљених партизана била jе мучена и дотучена jе у Смиљану. Повод овом нечувеном масакрирању недужних Срба и ратних заробљеника  био jе таj што jе по непознатим особама тих дана убиjен опћински благаjник. Будући да се починитељи нису пронашли, а на основу тадашње законске одредбе о заштитним мjерама, извршена jе одмазда над недужним људима. Неке од ових жртава су повjешали, а неке заклали.

18.марта 1945.г. посљедња скупина затвореника, углавном жена и дjеце, одведена jе из казнионице у Госпићу, полумртви, тако да су од изнемоглости падали по дворишту казнионице док су их водили према камионима да би их ликвидирали код Јањче, у Мацолиноj jами.

4. априла 1945. партизани су ушли у Госпић.

Непреброjиве су жртве коjе jе српски народ дао у вриjеме НДХ, а међу тим жртвама су и оне коjе су се догодиле на подручjу Госпића.

Из поштовања према убиjеним, испред зграде Суда и затвора у Госпићу, у градском средишту, послиjе рата постављен jе споменик.

О броjу жртава госпићких логора и стратишта постоjе само процjене, прецизних броjки нема, варираjу цифре, али оне не ублажаваjу усташки злочин.

Госпић!

Да  ли данас постоjе нека обиљежjа по коjима се види да jе у том граду од 1941. до 1945. био концентрациони логор за масовно уништење? Нажалост, Госпић jе уистину мjесто, симбол усташких покоља. Данас се те жртве не признаjу ни тамо гдjе су се оне уистину догодиле. А споменик свим жртвама фашистичког терора 1941.-1945.г jе уклоњен!

Зато Архив чува сjећање на многе знане и незнане, звjерски убиjене, обнавља сjећања и поштуjе жртве.

Зар не заслужуjу спомен?

Спомен открива истину као нашу стварност. За све невине жртве заборав jе наjтежа увреда! Стога Архив скрби и враћа нас у та времена, у циљу очувања, да не би жртве нетрагом нестале. И никада да не буду покривене заборавом!

За оваj сажетак података о страдањима Срба на Јадовном и у Граду Госпићу кориштени су извори по слиjедећим категориjама:

1.Службени документи настали радом управних, правосудних и других тиjела Независне Државе Хрватске коjи се у Хрватскоj данас чуваjу у Хрватском државном архиву и у регионалним архивима.
2. Документи настали након 1944. радом комисиjа Народне Републике Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (Земаљска комисиjа у Хрватском државно архиву те окружне, опћинске и градске комисиjе у регионалним архивима). Ова документациjа садржи детаљне податке о злочинима и жртвама по логорима и мjестима.
3.Градиво настало у истражним процесима након 1945. против оптужених за злочине у ИИ свjетском рату.
4.Различите друга градива, мемоари и приватни архиви.

Попис фондова и збирки Хрватскога државног архива из коjих jе кориштено градиво о страдањима Срба на Јадовном и у Граду Госпићу:

1. Министарство унутарњих послова Независне Државе Хрватске  1941-1945

2. Земаљска комисиjа Народне Републике Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових  помагача 1944-1947. Комисиjа jе 1947.г. престала с радом, а послове у њеноj надлежности преузело jе Истражно одjељенеj Јавног тужилаштва НРХ.

Докази – Изjаве свjедока:

Записник Комисиjе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – бр.1417/45.

Записник Комисиjе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – бр.2076/45.

3. Збирка мемоарског градива (садржи сjећања поjединаца).

4. Хисториjски архив у Карловцу, Зборник 20

Пише: Софиjа Пеjновић

Архив Срба у Хрватскоj

Обjављено у листу СКД Просвjета, бр. 100

Часопис за културна и друштвена питања „Просвjета“ наставља традициjу писане риjечи Срба из Хрватске, а директан jе насљедник листа „Српска риjеч“ (1943-1953) и часописа „Просвjета“ коjе прати рад Друштва од 1953. до 1972. године. Часопис “Просвjета” отвара своjе странице броjним горућим темама, окупља значаjан броj сарадника, како угледних и афирмираних научних радника, књижевника и публициста, тако и младих стваралаца.