Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Сто година од Великог рата; Мишић: “У смрт, само не стајте”

Датум објаве: недеља, 16 септембра, 2018
Величина слова: A- A+

Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату (Великом рату), а то се десило управо на данашњи дан, 15. септембар пре тачно 100 година.

Foto: Getty

Напад са Солунског фронта на Централне силе савезници су увелико пропремали од јуна 1918. године, а нови главнокомандујући, генерал Франше д’Епере прихватио је предлог српске Врховне команде за општу офанзиву и пробој на сектору српског фронта…

На линији фронта Централне силе имале су око 626.000 војника, 1.400 топова и 80 авиона. Наспрам је било 185.000 француских, 140.000 српских (од тога 20.000 добровољаца), 135.000 грчких, 120.000 британских и 42.000 италијанских војника. Топова је било 1.800 и 200 авиона. Дакле, укупно 625.000 људи, уз премоћ у артиљерији и авионима, наводи се у књизи “Србија у Великом рату” др Божице Младеновић.

Српска војска је на Солунски фронт, који је био дугачак неколико стотина километара, пребачена је још у пролеће 1916. године, након опоравка од Албанске голготе на Крфу. С једне стране фронта дубоко укопани у ровове били су се аустроугарске, немачке и бугарске дивизије, а са друге стране су се налазили француски, британски и српски војници. Њима се касније прикључио и један део грчких и италијанских војника, док је руска бригада одвучена с фронта након Октобарске револуције.

Солунски фронт је до септембра 1918. године био запостављен и све до тада на њему је “владало затишје”. У међувремену је за команданта солунског фронта постављен француз Франше д’Епере, који се до јуна 1918. године састао са српским генералима и регентом Александром, а на којем је одлучено да се крене у пробој овог фронта.

Тада је начелник штаба српске Врховне команде био војвода Живојин Мишић, док је командант Прве армије био генерал Петар Бојовић, а командант Друге армије војвода Степа Степановић.

Војвода Живојин Мишић је у Заповести српској војсци за пробој овог фронта 13. септембра рекао:

“Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом јунаци напред у отаџбину”.

Foto: Getty

На Солунском фронту борба је почела 14. септембра из свог савезничког оружја, а већ у зору наредног дана кренуле су у напад дивизије првог ешалона Друге армије, а под командом војводе Степе Степановића на фрону Сушица – Соко.

На првој линији су се налазиле Шумадијска дивизија, 17. француска колонијална дивизија и 122. француска дивизија. Док су се на другој линији фронта налазиле Тимочка, део 17. француске, Југословенска и део 122. француске дивизија.

Историјски извештаји наводе да севодила борба “прса у прса, бајонетима на бајонете”.

Пробој се десио готово само у једном дану. Наиме, већ првог дана пробијено је 11 километара фронта, други дан је ширина проширена на 40 км и тиме отпочиње слом централних сила на солунском фронту чија линија се распада.

Забележена је и изјава француског маршала Франше д’Епереа о српским војницима:

“То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине…”

Борбе су настављене све до краја септембра, када су у ноћи између 29. и 30 септембра бугарски делегати потписали капитулацију. Тада је Бугарска стављена под контролу сила Антанте.

Извор:Б92

Везане вијести:

Солунски фронт: Трагедија руских бригада на Балкану

Како је пробијен Солунски фронт: Ово је моја земља, упамти то!

Oдата почаст француском маршалу Франше д `Епереу


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top