Што даље од Папе и Ватикана – то боље!

Московска Патриjаршиjа наjавила jе прекид контаката са Презвитериjанском црквом Шкотске и Уjедињеном протестантском црквом Француске, коjе су одлучиле да рукополажу хомосексуалце и да благосиљаjу истополне “бракове”. Таj корак представља само jош jедну потврду дегенеризациjе бивших хришћанских конфесиjа и деноминациjа на Западу. А шта jе са католичанством, чиjа глава – папа Франциско – данас упућуjе нежне гестове према “православноj браћи”, предлажући чак и да се истог дана заjеднички прославља Васкрсење Христово?

О опасностима исувише блиског зближавања РПЦ (а тиме и све Русиjе) са Ватиканом говори нам доцент МГИМО на катедри за историjу и политику земаља Европе и Америке, филозоф и стручњак за религиjу, Олга Четверикова.

Данашњи jаз са протестантима свакако ниjе први. Московска Патриjаршиjа jе 2003. године прекинула контакте са Епископском црквом САД, чиjи jе поглавар био декларисани хомосексуалац. РПЦ jе са Лутеранском црквом Шведске прекинула односе 2005. године. Да ли Запад улази у пост хришћанску еру?

Он jе у њоj већ поодавно. А сада прелази на следећу етапу – дехуманизациjу. Распад традиционалних односа, распад породице, развраћање деце, еутаназиjа, на краjу “трансхуманизам” као учење о замени човека са “савршениjим” бићем – одлике су тог процеса.

Тим снагама коjе се већ више векова боре против Православља, постало jе jасно да ниjе могуће богословско рушење нашег вероучења. Онда су почели да корен Православља поткопаваjу jересима, унутрашњом дискредитациjом свештенослужитеља и jош суптилниjим методама. То се односи и на покрет екуменизма. Још почетком ХХ века када су неки англикански свештеници изразили жељу да пређу у Православље, одређене снаге унутар и ван Руске империjе су се потрудиле да то претворе у први екуменистички “диjалог две цркве”. Таj диjалог jе прекинула Октобарска револуциjа после коjе jе постало jасно да су све западне конфесиjе практично уjедињене против СССР-а и истовремено – у борби против Православља, али невешто то прикриваjући некаквим “смоквиним листом” наводно “саосећаjући са руском браћом у Христу”. На таj начин они су jедноставно постали оружjе Запада у “Хладном рату”. Таj процес jе увенчао чувени “Конкордат” о растурању социjалистичког блока коjи jе 1982. године склопљен између Ватикана и Вашингтона у лицу Роналда Регана и папе Јована Павла II.

Прочитаjте jош:

Ватиканска злочиначка рука

Ватикан против православља

Не знаjу сви да jе понашање Свете Столице за време Другог светског рата представљало класичан образац лицемерjа – истовремено су водили игру и са Берлином и Вашингтоном, ишчекуjући ко ће победити. Католичка врхушка jе помогла и приликом евакуациjе нацистичких злочинаца у земље Латинске Америке, са њиховим касниjим прикривањем. Обавештаjна и контраобавештаjна служба Ватикана у другоj половини прошлог века успоставила jе наjтешње могуће односе са ЦИА, коjи су сачувани до данашњег дана. Авнгардни одреди у том послу су Малтешки витезови, темпалри, Opus Dei.То нису спекулациjе Холивуда, већ чињенице коjе данас имаjу документовану потврду – нико их посебно и не скрива.

Као да jе после рата Стаљин покушао да Моску супротстави Ватикану, направивши jе центром светског Православља…

Да, по његовоj препоруци jе 1946. године стоврено Одељење за спољне црквене везе (ОВЦС) РПЦ, чиjи jе задатак био да уjедини све источноевропске и блискоисточне православне цркве како би се изградио духовни штит против евроатланске идеологиjе и папизма. Тада уопште ниjе било речи о контактима са неправославним црквама. Таj диjалог jе започео захтевом Никите Хрушчова коjи jе буквало угурао Московску Патриjаршиjу у екуменистички Светски савет цркава иза кога су стоjали масонски кругови. Његова кћерка Рада jе у своjим мемоарима писала да се по наређењу оца, заjедно са своjим мужем, главним уредником “Известиjа” Алексеjем Аџубеjем, срела са тадашњим римским папом Јованом XXIII. Он jоj jе поклонио броjанице.

Да ли се од тада променила светска улога Ватикана?

Краjем 70-их година Запад jе започео прелаз ка неолибералноj стратегиjи у чиjем jезгру лежи одустаjање од хуманизма као таквог. Док jе раниjе Бог био у центру универзума, то сада човек у његовоj природноj лепоти и достоjанству више ниjе потребан онима коjи формираjу глобалну политику. Образовани људи коjи умеjу да размишљаjу, постали су сувишни у новом светском поретку, тачниjе беспоретку, коjи се доследно “ствара”. Приватизациjи у интересу уске групе лица обавезне су да се подвргну све иоле аутономне социjалне институциjе: од универзитета до државе, од цркве до породице. По овом плану сам човек треба да се претвори у створење лишено слободне воље, убеђено у “виша” знања, притом створење “ослобођено “ за задовољавање ниских порока коjи су “у складу са законом”.

То jест, поставља се задатак да се од човека направи идеалан потрошач, управљачки шраф и роба. У ову шему мораjу бити уписане различите партиjске платформе, научне концепциjе, и наравно, религиозна удружења. Секташи, протестанти а за њима и католици већ су прилично одмакли у том правцу. Посебно после II Ватиканского сабора 1962-1965. године, када jе католицизам “модернизован”. Од тог времена латински храмови су све празниjи, претвараjу их у музеjе, ресторане, па чак и аутомеханичарске радње, а католици практично не заостаjу од протестаната у бескраjноj толеранциjи. Садашњи папа Франциско говори: “Ко сам jа да осуђуjем педере?” А реч папе римског у католицизму jе закон – то jе важниjе чак и од Јеванђелских заповести.

Чекаjте, али таj исти папа се изjаснио и против истополних бракова! А његов претходник – Бенедикт XVI – хомосексуалне односе jе називао “природним поремећаjем”, недвосмислено се залажући против абортуса, еутаназиjе… Да ли jе римски престол уз сву непремостиву провалиjу у вероучењу, наш природни савезник у борби за традиционалне моралне и етичке норме?

То jе веома велика заблуда. Бенедикта XVI су и “склонили” jер он ниjе довољно покорно служио “духу времена”. Иако jе у његово време дошло до кардиналног унакажавања католичке догматике – био jе практично признат приоритет и водећа улога jудаизма у jудеjско-хришћанском диjалогу. Међутим, уступивши по овом питању, Бендикт jе благо упро против содомизациjе коjа руши основе хришћанске етике. Тада су примењене жестоке методе политичког притиска, jош до скора незамисливе у односу према Светоj столици. На пример, публиковање приватних дневника папе, jавне увреде, прогон и уцене у светским медиjима. То говори о томе да jе Ватикан изгубио статус пуноправног савезника светске владе – он jе своjу улогу одиграо и по своj прилици ће у неколико наврата бити кардинално преуређен под контурама новог светског поретка. Видљива потврда томе jе – данашње чишћење “Ватиканске банке” као крупне и у неку руку аутономне структуре у односу на транснационалне компаниjе.

А како описуjете чињеницу да jе стотине хиљада људи изашло на улице француских градова са протестима против легализациjе геj-бракова? Језгро тог покрета чинили су управо католици…

Треба знати западне људе, а посебно Французе. Главни порив њиховог незадовољства ниjе био протест против безобразног триjумфа содомског греха, него против волунтаристичке измене Грађанског законика коjи jе за њих свет и неприкосновен. Наjвероватниjе су многи у души осећали и ненормалност “родитеља !” и “родитеља 2”, али су то могли изразити само на правном jезику. Тамо су им већ испрали мозак толеранциjом.

Наравно, тамо су остале поjедине личности и мање групе коjе су се супротстављале тоj доминанти. Ниjе случаjно последњих година у порасту поток младих Европљана и Американаца коjи примаjу Православље, па тако и протестантских и католичких свештеника. Неки су са породицама бежали у Русиjу, jер не желе више да живе на “слободном Западу”: не желе, на пример, да се њихова деца од малих ногу уче развратности. Сама сам сведок како бивши католици буквално преклињу jерархе РПЦ да не воде међуцрквени диjалог са Ватиканом. “Обавезно ће вас обманути” – говоре они.

Но, у католицизму има разних праваца, на пример, конзервативца надбискупа Лефевра коме jе због тога забрањено служење…

Не вреди га идеализовати. “Конзерватизам” Лефевра jе чисто католички, укључуjући и жестоко противљење “шизматицима”, то jест, мени и вама, правослоавнима, у духу крсташких похода. Сваки католик, посебно традиционални, признаjе првенство власти римских папа и притом већина веруjе у догмат о непогрешивости понтифика. Између себе и Бога католици су поставили главу Ватикана као суперчовека. Ту страшну римску подвалу хришћанству можда jе наjбоље формулисао Ф.М. Достоjевски у “Легенди о Великом Инквизитору”.

Како на том фону оцењуjете “филокатолицизам” коjи се данас шири не само у Украjини и Белорусиjи, него и у Русиjи, међу православним клиром?

Као дефинисану позициjу – духовну блискост с католицизмом. Сви наши свети кнежеви и Свети Оци, почевши од равноапостолног Владимира и благоверног Александра Невског, су одбацивали папизам и политичку униjу са “латинима”. Данашњи филокатолици у РПЦ аргументуjу наводну нужност зближавања цркви “неопходношћу политичког тренутка”, указуjући на одсуство црквеног документа коjи “правно” дефинише католицизам као jерес. Но, све jе то опасна схоластика.

Да ли jе осудио било коjи римски папа, укључуjући и садашњег, злочине бандероваца-униjата за време Другог светског рата и данашњег сукоба на Донбасу? Да ли jе било коjи осудио хрватски геноцид над Србима, коjи jе у годинама нацистичке окупациjе Југославиjе почињен по благослову Ватикана и конкретно – надбискупа Загребачког Алоjзиjа Степинца, кога jе католичка црква уброjала у лик блажених? То jе то.

Зближавање, а тим пре савез РПЦ са Римским престолом, о коме чак и из добронамерних побуда расуђуjу данас неки публицисти коjи лоше познаjу историjу тогг питања, представљало би за Русиjу националну издаjу.

http://ruskline.ru/monitoring_smi/2015/08/27/obyknovennyj_papizm/

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

Николић: Папа нигдjе не жури када jе риjеч о проглашењу кардинала за свеца

ДЕСНИЧАРИ ОПТУЖУЈУ ВАТИКАН ДА ПРЕВИШЕ СЛУША СПЦ

Одбрана СПЦ од Ватикана: Зашто jе сваком времену потребан Максим Суворов?

Јасеновац – Jadovno 1941.