Степинац, свештеник масовног убице

„Морам да похвалим премиjера Александра Вучића што jе отишао у Поточаре. Сви знаjу да се у Сребреници догодила трагедиjа, то jе чињеница. И Срби су били одговорни за ту трагедиjу. Али то не значи да jе то био геноцид. Међутим, приjем на коjи jе наишао српски премиjер нечувен jе. Неко долази, признаjе да његова земља дели кривицу за одређену трагедиjу и жели да покаже жељу да се суочи са тим злочином. А на какав приjем наиђе? Дочекаjу га као да jе злочинац. Део проблема jе и то што нико не очекуjе од муслимана да се понашаjу по стандардима нормалног понашања. Када муслимани вичу „Алаху екбер“ и бацаjу камење на Вучића, то jе у реду, jер то су муслимани, нису знали шта раде, погрешили су. Потпуно исту ствар имамо и у Израелу. Нико не гледа шта ради Хамас, шта раде палестинске власти. Нико то не гледа, него кажу, они траже мир, треба одмах да им дамо државу, а нико не гледа потпуно хаос коjи jе настао на Блиском истоку после ’арапског пролећа’“, каже у разговору за „Политику“ Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“ из Јерусалима.

Један од наjпознатиjих светских ловаца на нацисте борави у Србиjи на позив наше владе и сутра би требало да присуствуjе састанку Комисиjе за уређење Старог саjмишта, злогласног нацистичког логора. Током интервjуа Зуроф jе више пута поновио своj став, коjи jе већ изрекао у нашем листу, да се у Сребреници ниjе догодио геноцид.

– Српске снаге су пустиле жене и децу да оду из Сребренице, нису их убили. То очито ниjе геноцид. Геноцид jе покушаj да се потпуно збришу људи, а ако желите да потпуно збришете jедан народ, не пуштате жене и децу да оду, већ их убиjете. То jе геноцид. Али, све то jе политика. Бил Клинтон, коjи jе био на церемониjи у Поточарима, ниjе имао храбрости да назове оно што се десило у Руанди геноцидом, иако jе то очигледно било баш то. Јер да jе назвао Руанду геноцидом Уjедињене нациjе би морале нешто да предузму – истиче Зуроф.

Британска резолуциjа о Сребреници, коjа на краjу ниjе усвоjена у Савету безбедности Уjедињених нациjа, као и многи коjи сматраjу да се у Сребреници догодио геноцид, често као аргумент користе пресуду Међународног суда правде у Хагу Радославу Крстићу, коjи jе осуђен за геноцид у Сребреници. Исти суд, међутим, пресудио jе да „Олуjа“ ниjе била етничко чишћење нити удружени злочиначки подухват. Да ли нас захтеви да прихватимо пресуду о Сребреници доводе у немогућу ситуациjу, будући да бисмо тиме признали и да „Олуjа“ ниjе била ни етничко чишћење ни удружени злочиначки подухват?

Можете да радите шта год хоћете и можете такође да доносите несувисле пресуде. Све jе то политика и ако jе политика погрешна, онда нема задовољења правде.

Ви сте, свакако, у немогућоj ситуациjи када jе цео свет против вас. Али, то не значи да истина ниjе на вашоj страни. Погледаjте шта се дешава данас са Израелом, како толике земље осуђуjу Израел за прекомерну употребу силе у Гази и очекуjу, у суштини, од нас да седимо и гледамо како Хамас бомбардуjе наше цивиле и градове дан за даном. Једини jе проблем што смо ми мало паметниjи од Хамаса и успели смо да зауставимо ракете. Али да нисмо то урадили, знате ли колико би израелских цивила погинуло? Хиљаде.

Страни званичници често сугеришу српскоj страни да треба да прихвати да jе оно што се догодило у Сребреници геноцид jер jе то jедини пут ка помирењу Срба и Бошњака муслимана. Да ли су ти захтеви за прихватање одреднице геноцид без постављања даљих питања, без диjалога, прави пут ка помирењу или представљаjу препреку у односу два народа?

Они траже мир и помирење засновано на лажима. Е па имам вест за вас: то никада неће успети. Тако се не постиже мир. Данас имамо системске напоре да се промени историjа Другог светског рата и холокауста и нико ништа не говори, све због политичких интереса. У бившоj Југославиjи jе посебна ситуациjа у коjоj jе холокауст био споредна представа много већег убиjања Срба. На чему ће правда бити заснована? Да ли ће бити заснована на спознаjи истине и корацима коjи треба да буду предузети како би се носило са тим чињеницама? Ако у Јасеновцу нема ниjедне слике ниjедног команданта тог логора, онда ту нешто ниjе у реду.

Према медиjским извештаjима, око 90 страних делегациjа било jе у Поточарима, а готово нико од страних званичника ниjе дошао дан касниjе у Братунац, где jе одата пошта српским жртвама из истог рата. Како на то гледате?

Шта сте очекивали? То jе очигледно – све jе то политика. Запад jе из сопствених политичких разлога одлучио да ће Сребреница бити симбол српских ратних злочина. Али, да би оснажили таj симбол претворили су га у геноцид, што он ниjе био. А геноцид, то jе нешто озбиљно, и зато нико ниjе био у Братунцу.

Да ли бисте остали при свом гледишту да се у Сребреници ниjе догодио геноцид, чак и када би порицање геноцида забранила нека будућа резолуциjа или сличан документ?

Моjе схватање као историчара jесте да Сребреница не може да се назове геноцидом. Историjске чињенице jасно показуjу да нису сви били убиjени у Сребреници. Српске снаге су могле да убиjу жене и децу, али су их поштедели.

Холокауст данас често пореде и изjедначаваjу са различитим догађаjима из савремене историjе, па и оним из времена ратова деведесетих година. Тако се пореде опсада Стаљинграда и опсада Сараjева, чак и дневници Ане Франк и сараjевске девоjчице Злате Филиповић. Како гледате на такве интерпретациjе?

Оно што се сада дешава може се назвати „холокауст завист“. После много година људи су коначно схватили колико jе холокауст важан, он jе постао симбол огромног људског страдања и сви желе да буду на истом нивоу као холокауст. Ако jе то већ случаj, онда jе опсада Сараjева исто што и опсада Стаљинграда. Људи коjи су погођени тим злочином желе да имаjу исто признање и препознавање као и жртве холокауста коjе су то признање добиле 60 година после страдања. Холокауст jе нешто без преседана и апсолутно jединствено. Сада свако жели да закачи своj вагон за холокауст. Један од наjбољих примера за то jесте Декларациjа из Прага од 3. jуна 2008. године. Прашка декларациjа коjу су  потписала 33 углавном источноевропска интелектуалаца наводи да Европа неће бити jединствена док се нацизам и комунизам не препознаjу као исто зло. Они желе да поново напишу све уџбенике из историjе у Европи у духу тог jединства. Дакле, Европа jе имала две трагедиjе: jедна jе холокауст, друга комунизам. Историjски, то jе потпуна лаж. На пример, у Музеjу геноцида у Вилњусу, коjи се налази у некадашњоj згради КГБ-а, до пре годину и по дана ниjе било ниjедне речи о правом геноциду, масовном убиству Јевреjа из Литваниjе коjи се десио само 12 километара одатле. Нацисти су убили 17.000 Јевреjа, али су у томе наjвише учествовали специjални литвански одреди за масовна убиства. Ми смо протестовали, па су направили малу собу о холокаусту, али готово цела поставка jе о комунистичким злочинима. Има и предлога да се успостави међународни дан сећања на све жртве тоталитаризма. А за Дан сећања изабран jе 23. август, дана када се десио споразум Молотов–Рибентроп. Дакле, мислили сте да jе само нацистичка Немачка одговорна за смрт 15 милиона људи у Другом светском рату. Е, па размислите поново. И Совjетски Савез jе одговоран jер су потписали споразум са нацистичком Немачком. Дакле, земља коjа jе осмислила, испланирала и водила наjвећу фабрику смрти у историjи човечанства доводи се у исту раван са земљом коjа jе ослободила исту ту фабрику смрти.

Како гледате на наjаве канонизациjе кардинала Алоjзиjа Степинца? Ускоро би требало да почне и диjалог о том питању Српске православне цркве и Римокатоличке цркве у Хрватскоj.

Боже саклони! Анте Павелић jе био jедан од наjвећих масовних убица Другог светског рата, а Степинац jе био његов свештеник, духовни саветник. И шта рећи за таквог човека? То jе апсурдно. И шта треба да мислим о Католичкоj цркви у чиjим jе редовима свештеник jедан Вjекослав Ласић коjи jе за Павелића држао мисе.

Павелић jе jедан од наjвећих масовних убица Другог светског рата и он данас заслужуjе мису?!

Да ли мислите да jе оно што се догодило у НДХ био геноцид?

Наравно да jе био геноцид. Не само над Јевреjима, него и над Србима, и то много више него над Јевреjима.