Stanoje Stojković: Srpska groblja u Češkoj

Članovi Udruženja za negovanje i čuvanje srpske baštine „Kajmakčalan“, u sklopu realizacije godišnjeg programa aktivnosti, boravili su u Češkoj od 5. do 10. aprila 2017. godine. Pored obilaska kulturno istorijskih znamenitosti Češke (Prag, Karlove Vari) i Drezdena (Nemačka), članovi Udruženja su posebno zanimanje poklonili obilasku mesta Jindrihovice, u kojem se nalazi mauzolej sa zemnim ostacima 7.100 Srba, stradalih u austrougarskom logoru za vreme Prvog svetskog rata i Olšanskog groblja u Pragu gde se u pravoslavnom hramu Uspenija Presvete Bogorodice nalazi kosturnica sa zemnim ostacima naših stradalnika.

Autor: Stanoje Stojković

Za ova stratišta Srba malo ko u Srbiji zna. Zvanična srpska istorija skoro da ih ne pominje. Poznato je da smo mi Srbi skloni da sasvim zaboravimo mučeništvo i žrtvovanje naših predaka. Pre skoro sto godina Arčibald Rajs, koji je voleo Srbiju više nego svoju Švajcarsku, zapisao je u knjizi „Čujte Srbi!“:

„…Postali ste strašno nezahvalni. Tako vaš glavni grad, Beograd, nekada grad mučenik, ni dan-danas, deset godina nakon oslobodilačkog rata, nema ni najmanji krst, ni najmanji kamen koji bi čuvao sećanje na žrtvu onih koji su vas oslobodili. Mnogi među vama su veoma bogati i nemilice troše da bi se istakli i iz zabave, ali kad valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se žrtvovali, ništa ne daju, ama baš ništa. Vaše vođe nisu još, za ovih deset godina koliko je prošlo od završetka rata, svečano obeležile ni jedan od od onih velikih događaja kojima dugujete slobodu i veličinu zemlje…“

Našu posetu Jindrihovicama smo, nekoliko nedelja ranije, najavili Dejanu Ranđeloviću, Srbinu iz Timočke krajine, koji sa porodicom živi u Karlovim Varima. Dogovorili smo se da se nađemo u Karlovim Varima, da nam bude domaćin i vodič.

Inače mauzolej u Jindrihovicama je gotovo zaboravljen. Posećuju ga retke srpske ekskurzije, poneki državni službenik i potomci stradalih u logoru. Skoro nijedna srpska turistička agencija nema u svom programu posete Češkoj obilazak mauzoleja u Jindrihovicama.

Jindrihovice (nemač. Hajnrihsgrin) su, inače, malo mesto u zapadnom delu Češke Republike, na samoj granici sa Nemačkom. Udaljeno je oko 25 km od čuvene banje Karlove Vari. U Jindrihovicama je za vreme Prvog svetskog rata bio najveći koncentracioni logor na teritoriji tadašnje Austrougarske. Kroz logor je prošlo oko 60.000 zarobljenika. U logoru je najviše bilo Srba – oko 40.000. Jedino su Srbi ovde, pored vojnika, imali i svoje civile.

Zarobljeni srpski vojnici na ratištu i civili pokupljeni u pohodu dopremani su u logor železnicom. Do samog logora svi oni su morali da pešače još 30 kilometara. Zarobljenika je bilo iz svih krajeva Srbije, a najviše iz Šumadije i Valjevskog kraja.

U logoru je bio težak život. Bili su dobro čuvani od bekstva i svakodnevno izloženi surovom logorskom režimu. Samo su srpski logoraši bili prinuđeni da rade i najteže poslove. Radili su u kamenolomu, gradili hemijsku fabriku u Sokolovu, gradu udaljenom oko 20 km, u koji su odlazili i vraćali se pešice. Gradili su prugu, železnički most, uređivali puteve, regulisali vodotoke, kopali vodovod, zidali rezervoar za vodu u logoru, radili poljoprivredne poslove na imanjima itd.

Iscrpljivani teškim radom, slabom ishranom, hladnoćom i zarazama koje su harale – umirali su, svakodnevno oko 40 ljudi. Svakog dana u 15 časova tužna povorka sa umrlima je išla do obližnje zajedničke grobnice, u koju su polagana tela umrlih svih uzrasta, a prazni mrtvački sanduci su vraćani nazad. Dešavalo se da se u tim sanducima sutradan nađu oni koji su ih nosili a od iscrpljenosti umrli istog dana u logoru. Najstariji srpski civil koji je ovde umro imao je 92 godine, pravoslavni sveštenik, a najmlađi, njegov praunuk, samo 8 godina.

Mauzolej se nalazi nedaleko od mesta Jindrihovice na ogoljenom brdu, a samo oko objekta rastu četinari, doneti sa Hilandara. Na ovom mestu je, za vreme Prvog svetskog rata, izgrađen rezervoar za vodu, ali je taj komad zemljišta, posle rata, češki predsednik Masarik poklonio kralju Aleksandru, da posluži kao kosturnica u koju je planirano da se prenesu posmrtni ostaci srpskih vojnika i civila.

Godine 1926. kraljica Marija je organizovala ekshumaciju posmrtnih ostataka iz cele zapadne Češke, kako bi svi stradali bili sakupljeni na jednom mestu. Srpsko vojno groblje (mauzolej) u Jindrihovicama je osveštano 8. jula 1932. pod pokroviteljstvom predsednika Češke Tomaša Garika Masarika i Kralja Jugoslavije Aleksandra I.

Do 1937. godine ukupno je smešteno 7.570 posmrtnih ostataka srpskih i ruskih vojnika i to 7.381 Srba i 189 Rusa. Posmrtni ostaci stradalnika stavljeni su u drvene kovčege (79 h 30 h 30 cm) i smešteni u kosturnicu. Do 1940. godine preneseno je iz Holandije još 89 posmrtnih ostataka srpskih vojnika, tako da je konačno u ovu spomen-kosturnicu smešteno 7.659 zemnih ostataka postradalih ljudi.

Međutim, ni do danas sva tela nisu ekshumovana. Pored ove spomen-kosturnice, u jednoj šumi na oko 5 km udaljenosti i sada postoji deo groblja sa oko 1.600 grobova, od kojih je preko 100 srpskih. Groblje je bilo zaboravljeno. Pre dvadesetak godina, otkrio ga je, sasvim slučajno, Dejan Ranđelović.

Od Drugog svetskog rata pa do 1994. godine liturgija na ovom svetom mestu nijednom nije služena. Poslednji koji ju je, pre ove duge pauze služio, bio je Vladika Niški Dositej, koga su kasnije ustaše ubile u Jasenovcu. Samo, četiri puta u godini, na Zadušnice služi se Parastos. Tada se pomenu sva znana imena onih koji su tu ispustili dušu.

O mauzoleju i groblju se sada brinu Dejan Ranđelović i praški paroh protojerej Srđan Jablanović. Dejan Ranđelović je i predsednik Pravoslavne omladine u Češkoj, organizacije koja čisti i održava spomen-kosturnicu Jandrihovice. Na inicijativu nekolicine Srba osnovano je udruženje „Vidovdan“ koje ima za cilj obnavljanje i održavanje srpskih grobalja na teritoriji Češke.

Naš boravak u Pragu završili smo posetom Olešanskom groblju, gde se u pravoslavnom hramu Uspenija Presvete Bogorodice nalazi kosturnica. Toga dana su bili Cveti i u hramu je služena liturgija. Posle liturgije, paroh protojerej Srđan Jablanović uveo nas je u kriptu i pokazao kosturnicu. U kosturnici su pohranjena 132 posmrtna ostatka srpskih, odnosno jugoslovenskih vojnika. U kripti su još pohranjeni ruski ratni zarobljenici i značajni Rusi. Tu su pohranjeni i češki pravoslavci, među kojima i prvi predsednik čehoslovačke vlade Karl Kramer. U kripti se nalazi i spomen ploča posvećena jugoslovenskom kralju Aleksandru Karađorđeviću sa komadom njegove krvave košulje koju je nosio prilikom atentata u Marseju.

Autor je predsednik Udruženja za negovanje i čuvanje srpske baštine „Kajmakčalan“

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Zaboravljeni srpski mauzolej: Jindrihovice | Jadovno 1941.

Logor smrti Jindrihovice | Jadovno 1941.

NEKA IM JE LAKA ZEMLjA Ovo nas nisu učili u školi: Srbin je …

Kako spasiti spomenik srpskim ratnicima u Ulmu od propadanja?

Nemačka: Zaboravljeni srpski ratnik u Ulmu