Šta su za EU ljudska prava?

Iako se EU formalno zasniva na vrednostima kao što su sloboda, demokratija, ljudsko dostojanstvo, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava, praksa pokazuje da takve vrednosti ne da nisu temelj, već suštinski nisu ni predmet interesa briselskih birokrata.

Evropski zvaničnici mnogo govore o poštovanju ljudskih prava i evropskim standardima, a u mnogim slučajevima podržavaju i podstiču kršenje ljudskih prava i degradaciju opštih moralnih i ljudskih vrednosti.  Zapravo, EU primenjuje proklamovane vrednosti selektivno u sladu sa potrebama određenih političkih elita, odnosno multinacionalnog kapitala. To je trend koji su nametnule SAD i koji može da ima krajnje negativne posledice za Evropu. Mnogo je primera koji potvrđuju ove činjenice, kako u članicama EU tako i u zemljama koje uvode takozvane evropske standarde.

Potpirivanje hrvatskog nacionalizma

Za Srbiju je očigledni primer Hrvatska, koja je članica EU i koja ne poštuje elementarna prava nacionalnih manjina u svojoj zemlji. U Hrvatskoj se sprovodi diskriminacija a takođe i nasilje nad pripadnicima nacionalnih manjina. Ova činjenica nažalost nije nikakva novost i ima svoje istorijsko utemeljenje na koje nas podseća Spomen-područje Jasenovac gde je u toku Drugog svetskog rata ubijeno više stotina hiljada Srba, Roma i Jevreja. Takođe, devedesetih godina prošlog veka Hrvatska je uz podršku američkih vojnih instruktora, sprovela etničko čišćenje u akcijama Bljesak i Oluja, s ciljem eliminisanja srpskog stanovništva. Izbegličke kolone Srba te 1995. godine Hrvati su gađali avionskim bombama i topovskim projektilima kada je ubijeno više stotina civila među kojima su bila i deca.  Ukupno je u operacijama poginulo nekoliko hiljada srpskih civila, a proterano je preko 250 hiljada Srba, koji su vekovima živeli na tim prostorima. Svemu treba dodati i otetu srpsku imovinu u Republici Hrvatskoj, a taj problem nije rešen ni pre ni nakon ulaska Hrvatske u EU. Sveukupno širenje nacionalne mržnje i anti-srpska politika koju Hrvatska sprovodi, nikada nije naišla na osudu Brisela ili Vašingtona, niti je Hrvatska odgovarala za zločine počinjene nad Srbima. Nakon etničkog čišćenja u Hrvatskoj je ostalo manje od 5% Srba, a srpska manjima je svakodnevno suočena sa diskriminacijom. Hrvatska je 2013. godine postala član EU, odmah nakon serije protesta protiv dvojezičnog pisma, iako je zakonski regulisano pravo nacionalnih manjina na upotrebu jezika i pisma. Prilikom tog protesta polupane su ćirilične table, a takva praksa je nastavljena i nakon ulaska Hrvatske u EU. Pored toga isticanje ustaškog pozdrava „Za dom spremni“ (što je pandan nacističkom pozdravu) je uobičajna pojava u Hrvatskoj, gde se takođe često mogu sresti grafiti sa porukom „Srbe na vrbe“ (što označava da Srbe treba obesiti o drvo).

Ukrajinizacija baltičkih država

Drugi primer je Ukrajina, podstaknuta željom da postane deo „civilizovanog“ sveta, zarobljena u autodestruktivnom krugu mržnje, nasilja i korupcije. Deo ukrajinskog prihvatanja zapadnih vrednosti podrazumevao je nasilno rušenje legalno izabrane vlasti, zabrana ruskog jezika i na kraju agresija nad ruskim stanovništvom. Ukrajina takvu politiku sprovodi uz podršku EU i SAD, koje nisu izrazile zabrinutost za ono što se događa čak ni nakon jezivog zločina nad civilima u Odesi. Privrženost zajedničkim vrednostima, Ukrajina i Hrvatska ne kriju, pa tako hrvatski stručnjaci već godinama savetuju i uče Ukrajinu kako da sprovede akciju etničkog čišćenja ruskog stanovništva, po uzoru na Bljesak i Oluju. Pored toga Hrvatska i Ukrajina imaju i svoje istorijske paralele u odnosu na Drugi svetski rat. Nažalost, Hrvatska nije jedini primer zemlje EU u kojoj se sprovodi nasilje nad nacionalnim manjinama. U Baltičkim zemljama se već godinama sprovodi anti-ruska propaganda i ugrožavaju se prava ruskog stanovništva. Postoje stalna upozorenja na opasnost od Rusije, iako Rusija nikada nije preduzela bilo kakve korake koji bi mogli da se ocene kao opasni. Naprotiv, Rusija se zalaže za dobre odnose i saradnju. Od svih baltičkih zemalja koje su nekada bile u sastavu SSSR, u Letoniji živi najveći procenat ruskog stanovništva. On iznosi oko 30%. Zvanični jezik u Letoniji je letonski, dok ruski jezik ima status stranog jezika, i njega upotrebljava oko 40% stanovništva. Do sada se nastava u školama ruske nacionalne manjine odvijala na ruskom jeziku. Međutim reforma obrazovanja koja se sprovodi obuhvata i izmenu zakona kojom je praktično zabranjen ruski jezik u srednjim školama i predviđeno je da se nastava nadalje odvija samo na letonskom jeziku. Ovaj zakon je sličan ukrajinskom Zakonu o obrazovanju, kojim je zabranjena upotreba jezika manjina. Ovakve odluke su izazvale seriju protesta u Rigi, kao i inicijativu da se takav zakon odbaci. Inicijativu je potpisalo preko 10 hiljada građana. Iako je po zakonu Parlament bio dužan da razmotri inicijativu, komisija je to odbila. Vlasti Letonije su otišle i korak dalje.

Ko ne pristaje na diskriminaciju, biće lišen slobode

Aktivista za zaštitu ljudskih prava, profesor Aleksandar Gaponenko, koji je ujedno i direktor Instituta za evropske studije u Letoniji, pozvao je građane da pravdu za kršenje svojih prava potraže pred Međunarodnim krivičnim sudom. U saopštenju javnosti on je naveo da reforma obrazovanja u Letoniji, koja podrazumeva ukidanje nastave na ruskom jeziku, krši odredbe Rimskog statuta koje se odnose na „progon ljudi na političkoj, rasnoj, nacionalnoj, etničkoj, kulturnoj i verskoj pripadnosti“ kao i „nečovečna dela počinjena u okviru institucije sistematskog ugnjetavanja i dominacije u cilju očuvanja sistema aparthejda“. Iako se u demokratiji podrazumeva sloboda mišljenja i govora, postupci mnogih zemalja EU nam govore da je tamo demokratija odavno rekla „zbogom“. Profesor Gaponenko je 20. aprila uhapšen pod optužbom da deluje protiv države, odnosno nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Letonije, za šta je predviđena kazna do 8 godina zatvora. Ovo naravno nije prvi slučaj u EU da neko bude lišen slobode zbog mišljenja, izgovorenih reči i borbe za ljudska prava, te uskoro možemo očekivati otvaranje koncentracionih logora u EU za sve one koji još uvek nisu shvatili šta je to demokratija. Kao idealno mesto za lokaciju bila bi već pomenuta Hrvatska, odnosno ostrvo „Goli otok“ koje ima istorijske preporuke za tretman protiv političkih zatvorenika.

U članu 14. Konvencije o ljudskim pravima, koju su potpisale sve države članice Saveta Evrope stoji: „Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost s nekom nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status“.

Zemlje članice EU ne samo da krše Konvenciju o ljudskim pravima EU, već i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima UN i međunarodno pravo. Očigledno da su insititucije koje su ustanovljene posle Drugogo svetskog rata, izgubile svoju svrhu usled agresivne politike zapadnih sila koje su odlučile da vladavinu prava zamene vladavinom sile. Sada kada to više nije moguće, svet se nalazi u ozbiljnom problemu. Rusija kao zemlja koja se čvrsto zalaže za poštovanje međunarodnog prava, mora da okupi istomišljenike i da zajedno sa njima da predloge za prevazilaženje takvih problema. S druge strane Rusija ne može da ostane po strani kada su u pitanju kršenja prava njenih građana. U praksi se pokazalo da zapad nema nikakvog razumevanja za diplomatsko i političko povlačenje i činjenje ustupaka, i da se u takvim slučajevima ponaša još agresivnije.

Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije

Uputnice:

https://www.danas.rs/drustvo/polupane-table-s-cirilicnim-natpisima/

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/1415494/razbijene-cirilicne-table-u-udbini-.html

https://rs.sputniknews.com/regioni/201612171109292352-split-srbe-na-vrbe/

https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2017&mm=03&dd=27&nav_id=1244107

https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/201706131111545058-hrvatska/

https://www.youtube.com/watch?v=tGICBp-BHVc

https://ria.ru/world/20180424/1519310493.html

https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/201804021115124039-letonija-nastava-ruski-srednja-skola/

http://www.politika.rs/sr/clanak/385992/Amerika-ce-braniti-balticke-zemlje-od-Rusije

https://www.slobodnaevropa.org/embed/player/Article/1833965.html

https://www.echr.coe.int/Documents/Convention_SRP.pdf

Vezane vijesti:

Dragana Trifković: Hvala svetom caru Nikolaju | Jadovno 1941.