ШТА НАМ ЈЕ ДОНЕО 5. ОКТОБАР? – Тада је, господо, рушена Србија! Рушен је и у црно завијан српски народ!

Данас, на 14. годишњицу 5. октобра има их коjи се већ од раних jутарњих часова питаjу, а и током дана ће се питати, и у медиjима и међусобно, а и сами себе ће вероватно питати: шта jе то нама донео а шта однео 5. октобар 2000. године?

 (Наравно да би његове од Запада, коjи jе сам себе прозвао међународном заjедницом, добро плаћене лучоноше, односно хорда антисрба, неостварених професора, политичара, настраних сексуалних анемичара, коjи у животу ни председници савета станара своjих зграда никад нису били, обиjача Народне скупштине, разбиjача стакала по излозима Београда, коjекаквих беспосличара… волеле да се таj њихов дан пише великим словом. Било би у ствари лепо, мислили су већ 6. октобра они, да се таj њихов 5. октобар прогласи државним празником. Али им се то ниjе остварило. Мало jе оних коjи га хоће и с малим а камоли с великим словом. Јер међу њима, тим уличним превратницима, било jе и оних коjи су га се први одрекли, коjи су издали његове и своjе а да никад нису ни знали ни схватили какве и чиjе идеале.)
А сад наjпре о томе шта нам jе донео.
Донео нам jе глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархиjу и некултуру. Донео нам jе идеологиjу потпуно страну човеку ових простора, а Србима посебно. Донео нам jе левке за испирање мозгова. Донео нам jе подмуклост, подлост, деструкциjу сваке врсте, свих облика. Донео нам jе лаж у свему, за све и о свему. Донео нам jе беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безброjне народне кухиње, довео нас пред контеjнере.
Да би се догодио 5. октобар, морао jе да нам се донесе осиромашени ураниjум и безброjне болести с њим и од њега.
И шта нам jе jош донео 5. октобар?
Донео нам jе тобожње наше власти пуне незналица, неспособњаковића и мрзилаца свега што jе Србиjа, свега што су Срби и свега што jе српско. Донео нам jе хаос у коме се не зна ни где jе краj а где jе почетак било чега. Донео нам jе раздор. Донео нам jе своjе нељудско и антипородично радно време. Донео нам jе смеће од своjих америчких филмова. Донео нам jе медиjе, уз заиста ретке изузетке, коjи су дно наjдоњег сваког дна од било каквих медиjа, од било каквог новинарства. Донео нам jе наметање кривице за оно за шта нисмо криви. Донео нам jе председнике извињаваоце за оно што никад и никоме нисмо учинили. Донео нам jе пљачкаше, разне таjкуне, израбљиваче, отимаче много чега што jе народ децениjама стварао и створио. Донео нам jе разне белосветске поробљиваче. Донео нам jе иностране амбасадоре коjи нам воде наше политичаре и до тоалета. Донео нам jе безброjне иностране банке коjе су нас до голе коже опљачкале. Донео нам jе приватизациjу коjа нам jе уништила све што смо имали. Донео нам jе енормне дугове. Донео нам jе (и довео) однекуд из белог света тобожње експерте, а нашег порекла, за све и свашта, коjи су нам одрали и ово мало коже што нам остало на костима. Донео нам jе немерљиве количине дроге, алкохола. Донео нам jе разне полициjе и жандарме, коjи су углавном беспомоћни, jер се броj злочина шири невиђеном брзином, а њих нам jе, полицаjце и жандарме, поставио испред школа, дечjих вртића, здравствених установа… Донео нам jе професионалну воjску чиjи се припадници упућуjу у бели, широки и ратовима захваћени свет. Али их нема на Косову и Метохиjи. Али их нема у Рашкоj области, у коjоj царуjу Приjатељи Санџака. Донео нам jе американизациjу свега и у свему: од телевизиjских слагалица до назива фирми. Донео нам jе, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну окупациjу. У коjоj се сада проводи све оно што ниjе стигло да се проведе протеклих година, од 5. октобра 2000. године. Америка не спава, Европска униjа не спава, Нато не спава. Бар кад jе ово Србиjе што jе остало у питању. Јер услови за приjем у Европску униjу, ту лаж од било какве униjе, множе се и постављаjу jедан за другим.
А сада о томе шта нам jе однео.
Однео нам jе систем коjи у многим своjим сегментима ниjе ваљао, ниjе био добар, наравно, али га jе требало мењати, дорађивати, побољшавати – био би бољи од овога што сада имамо. Однео нам jе државу, коjоj ни дан-данас не знамо границе. Однео нам jе Косово и Метохиjу. Односи нам Воjводину, Рашку област, jуг Србиjе… Где jе краj? Однео нам jе економиjу: и банке, и привреду, и у привреди, беспоговорном и невиђеном пљачкашком приватизациjом, све што jе радило и производило. Однео нам jе дакле производњу и извоз. Однео нам jе школство, породицу, отео нам jе децу, однео нам jе васпитање. Свакодневно нам односи део по део онога што смо били: и традициjу, и национално осећање, и знање, и веру, и песму и игру, и културу, и забаву, и спорт…
Однео нам jе 5. октобар и добар део оних коjи су га на крилима лажи и плаћеништва и донели. Јер ти нису више потребни своjим белосветским газдама. Па су их наследили они коjи су 5. октобра 2000. године били њихови жестоки противници. Да они наставе онде где су петооктобарци стали. Па ће народ ове земље имати прилику да се увери како ће и шта ће они – ти жестоки противници признавања Косова, приватизациjе, задуживања… Народ ће имати прилику да види и чуjе. А до тада – ко преживи…
А господи петооктобарцима никако ниjе jасно да се они нису у тоj петооктобарскоj уjдурми, у том свеопштем хаосу по београдским улицама борили против Слободана Милошевића и његовог режима. Њима никако не иде у главу да они нису њега рушили, као што су мислили.
Тада jе, господо, рушена Србиjа! Рушен jе и у црно завиjан српски народ!
То jе било у питању. А не Слободан, коjи jе ни коjу годину раниjе био вашим газдама фактор мира и стабилности на Балкану.
А сада, четрнаест година после свега, готово да jе и неважно шта jе Србима и читавоj Србиjи донео а шта однео таj наметнути дан, односно та ноћ. Јер лепо jе народ рекао а Вук записао: Чуваj ти мене од свога, а од туђега ћу се jа сам чувати.

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

РТС :: Пети октобар, 14 година касниjе

ПЕТИ ОКТОБАР – Дан због кога се сада срамимо