Резултати пописа становништва у Хрватској показали су да је у односу на период пре деценију број Срба мањи, а Хрвата већи, као и да је генерално смањен број верника, док је порастао број атеиста.
Па ипак, занимљиво је да се око 30.000 Хрвата изјаснило да припада православној вероисповести, што је драстично више у односу на 2011. када их је било 16.647.
На овај тренд недавно је упозорио председник Србије Александар Вучић, који је и изнео најновије бројке.
И док једни мисле да иза свега стоје страх Срба и тежња да олакшају себи живот, па се изјашњавају као Хрвати, не мењајући вероисповест, код других се „шушка“ о покушајима да се обнови некадашња хрватска православна црква из времена НДХ. Покушаја њене обнове већ је било, али нису се славно завршили, па није регистрована као званична верска заједница.
За Саву Штрпца, првог човека Информационо – документационог центра „Веритас“, и претходне бројке од 16.647 православних Хрвата су спорне:
– Енигма је ко се изјаснио као Хрват и православац у време када је једнак грех био бити Србин и бити православац – каже Штрбац.
– Три организације већ су на конто овог броја тражиле стварање хрватске православне цркве, као наследнице оне из 1942. На челу једне од њих је Иво Матановић, чији је отац био чувар у логору Јасеновац, а он је био у „Усташкој младежи“.
Матановић је оснивач задарске Удруге хрватских православних верника и пре 12 година покушао је да обнови ХПЦ. Из те иницијативе касније су израсле још две међусобно посвађане „хрватске православне цркве“ – једна под вођством самозваног епископа Бонифација (Андрија Шкулић), друга под вођством Александра Иванова, бугарског православног свештеника и посетиоца свих десничарских окупљања, од Блајбурга до Худе јаме. Такође сумњива организација, коју води „европски патријарх“ Николас, у Паризу, 2014. прогласила је Иванова за тзв. архиепископа хрватског и целе ХПЦ.
И историчар Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида у Београду, примећује да се анализом пописних података у Хрватској уочава значајан пад процента српског народа у укупној популацији:
– Процес мимикрије српског народа у Хрватској и текући процес асимилације у корпус хрватског народа нарочито је приметан у крајевима где су Срби доминантно живели до ратова за југословенско наслеђе. Када се упореде статистички подаци у поменутим крајевима, уочава се диспропорција података у контексту изјашњавања по националној и верској припадности. Док је број становника који се изјашњавају као припадници српског народа у драстичном паду, дотле је у истим местима, општинама и жупанијама, број православних који су се изјаснили као припадници хрватског народа у порасту.
Арбутина сматра да је страх код припадника српске заједнице од успостављања ХПЦ оправдан, пре свега због њеног историјског наслеђа, али и због савремених тенденција у делу хрватског друштва и државе.
– ХПЦ је основана директним указом поглавника НДХ Анте Павелића, 3. априла 1942. године, и била је један од механизама за спровођење геноцидне политике хрватске државе током Другог светског рата, пре свега у циљу преверавања и асимилације српског народа. Један од њених главних пропагатора био је Савић Марковић Штедимлија, похрваћени књижевник, пореклом из Црне Горе, и очит је пример колико погубно може деловати ХПЦ на српски етнички корпус – додаје Арбутина.
Такође, подсећа да је Иво Матановић познат по величању Адолфа Хитлера и Анте Павелића.
Његова иницијатива за обнову ХПЦ, каже, наишла је на оштру осуду Српске православне цркве, али и тадашњег председника Хрватске Иве Јосиповића.
– Ипак, имајући у виду све интензивније ревизионистичке тенденције у хрватском друштву, пре свега у погледу дешавања током Другог светског рата, али и све присутнији утицај десничарско идеолошки настројених политичких опција, податак о све већем броју православних становника хрватске националности отвара простор за забринутост о будућности тамошње српске заједнице – закључује наш саговорник.
СПОРАН МИТРОПОЛИТ
ХПЦ је укинута 1945, када су убијени њени свештеници, заједно с поглаваром, „митрополитом“ Гермогеном, избеглим руским епископом јекатеринославским и новомосковским. Он је дотад био неканонски управник руских православаца избеглих у Грчку и северну Африку. Самозвани европски патријарх прогласио га је за свеца.
УСТАШКИ ПРОЈЕКАТ
ЈАВНИ обред тзв. ХПЦ, 5. јануара 2017, доживео је фијаско на Цветном тргу у Загребу. Као покровитељ „хрватских православаца“ представио се новинар Марко Јурич, протеран са једне телевизије због јавног поздрављања усташким покличом „За дом – спремни“, иначе председник удружења „Пројекат Велебит“. Према писању хрватских медија, иза овог пројекта стоје проусташке организације из Аустрије, а циљ им је протеривање СПЦ из Хрватске и преиспитивање њених имовинских права.
Извор: НОВОСТИ