Сребренички лоби у највећој „дефанзиви“ до сада

Предсjедник „Историjског проjекта Сребреница“ Стефан Каргановић изjавио jе да jе протекла година била изазовна и, истовремено, успjешна за Проjекат, што jе доприниjело томе да се сребренички лоби сада налази у већоj дефанзиви него икада раниjе.

Каргановић jе истакао да jе рад ове невладине организациjе на „дугу стазу“ и да jе главни циљ да се створи архив поузданих података о томе шта се догодило у Сребреници, што би било од помоћи научним радницима, средствима jавног информисања и свима коjи желе да стекну темељито знање о jедном од наjспорниjих и по своjим посљедицама наjзначаjниjих питања на краjу двадесетог виjека.

„Ми се не обраћамо емоциjама него критичким умовима. Мада смо jош поприлично далеко од краjњег циља, а то jе да свету понудимо свеобухватну и документовану слику о догађаjима у Сребреници и око ње за време рата у БиХ, званична прича очигледно посустаjе. Она више не служи као аксиоматична полазна тачка и многи jе већ доживљаваjу као баналну и неодрживу“, рекао jе Каргановић Срни, осврћући се на досадашњи рад Проjекта.

Што се тиче краткорочног циља Проjекта – изазивање разборите сумње и подстицаj на критичко размишљање о Сребреници, Каргановић истиче да се он остваруjе врло успjешно, што показуjу и негодовање „са обjе стране“.

„То нас испуњава неизмерним задовољством, зато што служи као убедљив доказ да своj посао обављамо на прави начин. Као што ниjе нимало изненађуjуће да су следбеници сребреничког култа покушавали су да нас нападну, али то им jе пошло за руком само на неинтелигентан, ad hominem, начин. Они потпуно избегаваjу све што подсећа на расправу по суштинским питањима. Њих мора да ужасно фрустрира што су наше анализе пажљиво документоване и што ми не даjемо екстремне изjаве коjе би они затим могли да карикираjу“, оциjенио jе Каргановић.

Он jе истакао да ниjе тешко схватити зашто „Историjски проjекат Сребреница“ изазива негодовање са обjе стране сребреничких барикада, будући да и jедну и другу страну покрећу мотиви политичке природе и осjећаjу се угрожени када се неко Сребреницом бави на нестандардан начин – обjективно и неострашћено.

„Сребренички лоби jе са правом бесан на нас зато што уносимо скепсу у разматрање jедног питања, коjе jе по њима затворено и забетонирано. Прави негатори (а то нисмо ми, али jе беспредметно о томе расправљати) такође су љути зато што се ми не солидаришемо са њиховим погрешним гледиштем да се у Сребреници ни са моралног ни са правног становишта ништа спорно ниjе догодило“, навео jе Каргановић.

Он jе додао да jе сребренички лоби, такође, био принуђен да се суочи и са неком другом – новом стварношћу, али у правноj арени, подсjетивши да су сарадници Проjекта свjедочили као вjештаци у неколико суђења пред Судом БиХ у Сараjеву током 2011. године и то о питању двиjе наjосjетљивиjе тачке сребреничког наратива – форензичких досиjеа и легитимних борбених губитака колоне 28. дивизиjе такозване Армиjе БиХ, коjи се редовно лажно приказуjу као жртве стриjељања и геноцида.

„Ови кључни аспекти предмета, коjи бацаjу разбориту сумњу на централну тврдњу да jе било између 7 000 и 8 000 погубљења, никада пре тога нису били темељито оспорени пред судом, било да jе риjеч о Хашком трибуналу или Суду БиХ“, напоменуо jе Каргановић.

Он jе закључио да се сребренички лоби, навикнут на сервилну и скрушену послушност, сада осjећа врло збуњено и несигурно, те додао да се jасно предосjећа корjенита промjена у ставу jавности, коjоj jе о овом питању већ досадило jедноумље коjе лоби агресивно намеће.

Приредио: Саша КРСМАН

Извор: